VELIKA POBEDA U ČILEU – NAROD ODBACIO PINOČEOV USTAV

Radni narod Čilea je na referendumu doneo odluku da posle četiri decenije ukine neoliberalni Ustav iz 1980. godine, donet za vreme Pinočeove fašističke diktature. Ovaj potez predstavlja pobedu eksploatisanih masa ove države u borbi koja je otpočela velikim protestima u oktobru prošle godine.

Sadašnji Ustav u potpunosti podržava načela i ideale neoliberalne buržoazije. On podrazumeva centralizovanu, ali u isto vreme u ekonomskom smislu minimalizovanu državu u kojoj uticaj građana, a posebno starosedelačkih grupa na sudbinu sopstvene zemlje ne postoji. Upravo je pod ovim Ustavom pohapšeno 130. 000 komunista, od kojih je preko 3000 stradalo u najgorim mukama. Posledice ovakvog, za buržuje idealnog upravljanja državom mogu se ogledati u devastiranom zdravstvu i školstvu, malim penzijama i visokim dugovanjima građana. Socijalne razlike u Čileu dostižu astronomske razmere. Veliki deo stanovništva živi u potpunoj bedi, radeći čak i po 7 dana nedeljno za veoma malu naknadu. Celokupan socijalni sistem u potpunosti je privatizovan.

Ovakvo stanje dovelo je, nakon najavljenog povećanja cene javnog prevoza, do izbijanja masovnih protesta koje su mahom predvodili komunisti. Nakon brutalnih sukoba naroda i policije, sluge buržoazije bile su primorane da ustuknu i započnu dugo očekivane socijalne reforme. U tom smislu, promena ustava predstavlja neophodni preduslov za poboljšanje uslova života radničke klase.

Sam referendum, koji je zbog pandemije koronavirusa umesto u aprilu održan 25. oktobra, sastojao se iz dva pitanja. Na prvom pitanju građani su se izjašnjavali da li podržavaju promenu ustava, a za ovu opciju opredelilo se 78% glasača. Drugo pitanje ticalo se sastava Skupštine koja će doneti predlog novog Ustava. Po tom pitanju 79% glasača podržalo je Skupštinu koja se sastoji od 155 građana, nasuprot predlogu da Skupština bude mešovita i da u nju uđu i građani i poslanici. U oba slučaja predviđena je jednaka zastupljenost muškaraca i žena, kao i veći uticaj starosedelačkih grupa. Planirano je da izbori za Ustavotvornu Skupštinu budu održani u aprilu 2021, dok će se referendum o predlogu novog Ustava održati 2022. godine. Novi ustav bi trebalo da u velikoj meri smanji socijalne razlike i da u značajnoj meri podigne kvalitet života radnih masa. Može se slobodno reći da on predstavlja veliki udarac neoliberalnoj politici koju Čile sprovodi još od 1973. godine.

NKPJ pozdravlja pobedu koju je čileanski narod izvojevao prvo na ulicama, a posle i na referendumu!

Dole neoliberalizam, dole Pinočeov ustav!

Informativna služba NKPJ,

Beograd,

29. 10. 2020.