STO GODINA OD ROĐENJA FIDELA KASTRA

Revolucionar, antiimperijalista i internacionalista čije ideje i danas žive

13. avgust 1926 – 13. avgust 2026.

Povodom stogodišnjice rođenja Fidela Kastra, NKPJ i SKOJ odaju počast jednom od najznačajnijih revolucionara, komunista i antiimperijalističkih državnika XX veka, čoveku koji je svojim životom i političkom borbom postao simbol otpora imperijalizmu, kolonijalizmu, eksploataciji i potčinjavanju naroda.

Naši aktivisti su na poziv ambasade Kube uzeli učešće na okupljanju u Beogradu 13. avgusta, u Parku prijateljstva kod fidelove sadnice, i tom prilikom razvili baner s natpisom  – 100 GODINA SA FIDELOM, što je i parola međunarodnog komunističkog pokreta pod kojom se obeležava ovaj važan jubilej za sve progresivne ljude planete.

Sto godina nakon njegovog rođenja, Fidelovo ime ostaje neraskidivo povezano sa Kubanskom revolucijom, ali njegov istorijski značaj daleko prevazilazi granice Kube. Za milione ljudi širom Latinske Amerike, Afrike, Azije i sveta on je predstavljao dokaz da i mali narod može da se usprotivi daleko moćnijim silama i izbori pravo da samostalno odlučuje o svojoj zemlji, svojim prirodnim bogatstvima i svojoj budućnosti.

Od napada na kasarnu Monkada 26. jula 1953. godine, preko gerilske borbe u Sijera Maestri, do pobede Kubanske revolucije 1959. godine, Fidel Kastro ostao je dosledan uverenju da politička sloboda nema pun smisao bez ekonomske nezavisnosti i socijalne pravde.

Pod njegovim rukovodstvom Kuba je krenula putem socijalističkog preobražaja. Obrazovanje i zdravstvena zaštita postali su dostupni najširim slojevima stanovništva, a država je ogromne napore usmerila na iskorenjivanje nepismenosti, razvoj nauke, kulture i medicine. Uprkos višedecenijskim političkim, ekonomskim i drugim pritiscima, Kuba je sačuvala svoju nezavisnost i pravo da sama bira put društvenog razvoja.

Za Fidela socijalizam nije predstavljao samo drugačiji način organizovanja privrede. Njegovo osnovno merilo bila je vrednost ljudskog života: da li čovek ima pravo na obrazovanje, lečenje, rad i dostojanstvenu egzistenciju. Upravo zato je upozoravao da se uspešnost društva ne može meriti samo profitom, bogatstvom manjine i snagom velikih kompanija, već položajem običnog čoveka.

Njegova čuvena definicija revolucije iz 2000. godine predstavlja svojevrstan politički testament: revolucija znači razumeti istorijski trenutak, menjati ono što mora biti promenjeno, boriti se za jednakost i slobodu, braniti vrednosti u koje se veruje i verovati u snagu istine i ideja.

Fidelov internacionalizam predstavlja posebno značajan deo njegovog nasleđa. Kuba nije svoju revoluciju razumela samo kao nacionalni projekat. Kubanski lekari, nastavnici, stručnjaci i revolucionari pomagali su narodima širom sveta. Kuba je pružala podršku antikolonijalnim i oslobodilačkim pokretima, a njen doprinos borbi protiv aparthejda u južnoj Africi zauzima posebno mesto u istoriji međunarodne solidarnosti.

Za nas na prostoru nekadašnje Jugoslavije Fidel Kastro ima i dodatni istorijski značaj. Socijalistička Jugoslavija i revolucionarna Kuba susretale su se i sarađivale u okviru Pokreta nesvrstanih, jednog od najvećih pokušaja naroda i država Azije, Afrike i Latinske Amerike da izgrade međunarodni poredak u kojem neće biti samo objekti politike velikih sila.

Fidel Kastro i Josip Broz Tito nisu uvek imali iste stavove o međunarodnim odnosima i karakteru nesvrstanosti, ali ih je povezivalo jedno od ključnih pitanja XX veka: imaju li mali narodi pravo na sopstveni glas i sopstveni put razvoja?

Danas, sto godina nakon Fidelovog rođenja, to pitanje nije izgubilo na značaju.

Ratovi nisu nestali. Siromaštvo i glad nisu iskorenjeni. Ekonomske razlike postale su ogromne. Pritisci velikih sila na manje države nisu prošlost. Borba za tržišta, energente i prirodna bogatstva i dalje određuje sudbine miliona ljudi. Istovremeno, čovečanstvo se suočava sa sve ozbiljnijom ekološkom krizom, na čije je posledice Fidel upozoravao još krajem XX veka.

Zbog toga stogodišnjica njegovog rođenja nije samo prilika za istorijsko sećanje.

Ona je prilika da ponovo postavimo pitanja koja je Fidel postavljao tokom čitavog svog političkog života: Da li će ekonomija služiti čoveku ili čovek profitu? Da li će međunarodne odnose određivati pravo ili sila? Da li prirodna bogatstva pripadaju narodima ili velikom kapitalu? Da li će svet biti zajednica ravnopravnih naroda ili poredak gospodara i potčinjenih?

NKPJ i SKOJ smatraju da je očuvanje sećanja na Fidela Kastra istovremeno i očuvanje sećanja na veliku istorijsku borbu naroda za nacionalno oslobođenje, socijalizam, ravnopravnost, mir i međunarodnu solidarnost.

Fidel je pripadao vremenu velikih revolucija, antikolonijalnih borbi i nade da je moguće izgraditi pravedniji svet. Ali ideali kojima je posvetio život nisu nestali sa epohom kojoj je pripadao.

Dok postoje eksploatacija, imperijalizam, socijalna nejednakost i pokušaji potčinjavanja naroda, postojaće i potreba za borbom za društvo u kojem će čovek, a ne profit, biti najviša vrednost.

Zato se na stogodišnjicu njegovog rođenja sećamo i mladog Fidela koji je, izveden pred sud nakon napada na Monkadu, izgovorio reči koje će postati simbol njegove političke sudbine:

„Osudite me. Nije važno. Istorija će me opravdati.“

Sto godina od njegovog rođenja istorija i dalje raspravlja o Fidelu Kastru. Ali jedno je nesporno: revolucionar sa malog karipskog ostrva ostavio je trag u svetskoj istoriji koji se ne može izbrisati.

Fidel Kastro – revolucionar, komunista, antiimperijalista i internacionalista.

Njegovo vreme pripada istoriji.

Borba za socijalnu pravdu, slobodu i dostojanstvo naroda – traje.

Sekretarijat NKPJ,

Sekretarijat SKOJ-a,

Beograd, 

13.08.2026.