NKPJ U MOSKVI NA ANTIFAŠISTIČKOM FORUMU

U Moskvi je održan 3. Međunarodni antifašistički forum od 24-26. maja na kome je učestovala NKPJ. Naslov ovogodišnjeg foruma je bio: „Borba protiv međunarodnog terorizma, samovolje i agresije – Za mir i bezbednost“. Forum je okupio istaknute političke lidere komnističkih, radničkih i progresivnih partija, javne ličnosti, predstavnike sindikata i omladinskih organizacija. Forumu je prisustvovalo 180 delegacija iz skoro 100 zemalja. Ispred NKPJ i SKOJ-a su bili drugovi Aleksandar Đenić i Miloš Karavezić.

Naša organizacija je održala brojne bilateralne sastanke iz kojih izdvajamo sastanak sa predstavnicima Komunističke partije Kine, Komunističke partije Ruske Federacije, Nardone demokratse partije iz Južne Koreje, Komunističke partije Svazilenda, SVAPO iz Namibije, ZANU iz Zimbabvea, delegacijama iz Kube, Palestine, Libana, Sirija, WFDY-a i mnogih drugih organizacija. Sve komunističke partije iz socijalističkih zemalja, kao i sve značjne komunističke partije iz međunarodnoiog komunisitčkog pokreta su bile prisutne na ovom skupu.

Referat naše delagcije je bio veoma propraćen, a možete ga pročitati u nastavku:

Dragi drugovi,

zahvaljujem se KPRF-u na pozivu i na mogućnosti da diskutijemo o važnim ideološkim pitanjima koja se nameću ispred komunista i progresivnih snaga danas u svetu.

Kada kažemo terorizam, moramo postaviti pitanje šta pod tim terminom podrazumevamo? Iako ne postoji precizna definicija terorizma, neka opšta koja dominira govori da je to smišljena upotreba nezakonitog nasilja ili pretnje nezakonitim nasiljem radi usađivanja straha, s namerom prisiljavanja ili zastrašivanja vlasti, ili društva kako bi se postigli ciljevi koji su uopšteno ideološki. Opet uopšteno ovaj termin se koristi prvenstveno za opisivanje nasilja u doba mira ili tokom rata nad civilnim stanovništvom.

Ovde se postavlja pitanje da li ovakva definicija može biti prihvatljiva za komuniste? Šta i ko pravi razliku između boraca za slobodu i terorizma? U kom smislu je terorizam teorijski i naučni alat, a u kome propagandno sredstvo? Iz tog razloga važno je napraviti distinkciju između teorirzma koji služi kao propagandno sredstvo imperijalizmu i kritike terorizma sa marksističko – lenjinističkih pozicija.

Međutim, šta nas iskustvo klasika marksizma lenjinizma uči o terorizmu?

Klasici su uvek bili protiv individualnog terora (atentata, zavera, malih pučističkih grupa koje deluje umesto masovnog pokreta). Istorijska praksa nas uči da revoluciju ne prave male zavereničke grupe, odnosno pojedinci, već klase. U tom smislu, Lenjin jasno odbacuje ideju da atentati mogu zameniti organizovanu partiju i masovni pokret, jer ubistvom pojedinca se ne menja sistem. Prema tome, za nas komuniste, individualni teror ne može biti zamena za političku organizaciju.

Stoga, mi komunisti morao jasno kritikovati spontanizam i indivudualni teror. U tom smislu, sa naulčnih pozicija važno je isticati da mi komunisti se zalažemo za masovnu političku borbu, a ne udare pojedinaca. Klasici naučnog socijalizma su pravilno odbacili individualni teor, jer je politički neefikasan i često kontraproduktivan. U tom smislu, individualni teror ili mali konspirativni akti, su za nas komuniste neprihvatljivi, jer takvi činovi ne menjaju društvenu stukturu, ne mobilišu mase i često izazivaju represiju bez strateške koristi.

Komunisti su za mnoge vladajuće reakcionarne sisteme tokom istorije (a i u mnogim zemljama i danas), koji su isto imali (i imaju) svoje zakone (a mi kao komunisti znamo da pravni sistem uvek brani klasne interese vladajuće klase) bili teroristi. Mnogi naši drugovi su i danas u ilegali, a njihove rekacionarne vlade ih smatraju teroristima.

Isto tako, nakon kontrarevolucije koja se desila u Sovjetskom Savezu i istočnoj Evropi, SAD i NATO su postali dominatni svetski hegemon. U tom periodu, SAD je krenula u pohod u borbi protiv terorizma, progašavajući palestinski i libanski pokret otpora za teroristički, Iran, Kubu, Severnu Koreju, Siriju za vreme Asada i sve one koji se bore protiv njihovog hegemonizma za teroriste. Isto tako vojno fašistička hunta u Kijevu smatra prvi antifašistički i antiimperijalistički ustanak u 21. veku koji se dogodio u Donbasu kao teororistički.

Pa da li i mi kao komunisti isto možemo gledati na teorirzam kao i imperijalisti? Naravno da ne možemo.

Stoga se postavlja pitanje, kakav mi kao komunisti bi trebalo da imamo odnos prema međunarodnom teorizmu i njegovim manifestacijama i šta on za nas predstavlja? Prvo, mi moramo odbaciti propagandistički alat terorizma koji promoviše imperijalizam, prema kome želi da se osude svi pokreti, partije, ili zemlje koje se bore za socijalizam i nezavisnost. Tako da za nas komuniste imperijalističke tovrevine poput NATO, SAD i EU predstavljaju najveće terorističke bande, jer oni uništavaju i destabilizuju svaku socijalističku, progresivnu i nezavisnu zemlju, sa ciljem pljačkanja njenih prirodnih resursa i pretvaranja njihovog stanovništva u jeftinu radnu snagu. Oni se ne libe da koriste najreakcionarnije, fašističke, rasističke i versko-fundamentalističke pokrete zarad ostvarivanja svojih ciljeva i čuvanja monopola. Zarad očuvanja njhove hegemonije, ljudi i narodi za njih predstavljaju samo sredstvo.

Prema tome SAD i njihovi sateliti su danas simboli međunarodnog terorizma. Najekltantniji primeri takve terorističke i destruktivne poliike su Izrael i cionistički pokret, podrška vojnoj fašističkoj hunti u Kijevu, stvaranje Islamske države, pomaganje (uz asistenciju Turske) dolaska Al kaide na vlast u Siriji, podrška Islamskoj državi u Maliju i zemljama Sahela i mnogi drugi primeri. U mojoj zemlji su pomagali terorističke i secesionističke grupe tokom razbijanja Jugoslavije, te kasnije tokom bombardovanja su koristili albanske terorirste na Kosovu i Metohiji kao bi okupirali Južnu srpsku pokrajinu, gde su stvorili najveću SAD bazu u Evropi – Bondstil.

Međutim, SAD su tokom Trampovog mandata napravile još jedan “kvalitativni” negativni iskorak i po pitnaju međunarodnog terorizma. Godinu su započeli tako što su kidnapovali legitimnog predsednika Venecuele Nikolasa Madura, a blokada i izgladnjivanje socijalističke Kube, uz permanentne sabotaže je genocid i terorizam koji predstavlja humanitarnu katastrofu. Zatim je Trampova administracija prevazišla u nečemu čak i Hitlera, pa je tako tokom pregovora sa Iranom ubila lidera ove zemlje, te su zverski ubijali civile po Iranu, dok je njihov saveznik Izrael to nastavio da čini po Libanu i Palestini.

Prema tome, za nas komuniste odnos prema teorirzmu je jasan. Svaki vid individualnog terora u našoj svakodnevnoj borbi je neprihvatljiv i predstavlja avanturizam koji nema veze sa našom taktikom i strategijom. Svaki pokret, partija i pojedinac koji se bore za slobodu ne mogu biti teroristi, dok se na svakom koraku moramo boriti protiv teororizma koji je finasiran, ili ga sprovode SAD, EU, NATO, Izrael i druge imperijalističke marionte koje predstavljaju najveću pretnju globalnom miru.

Mi kao komunisti moramo razviti strategiju u skladu sa dijalektičkoim metodom i materijalističkim principom, odnosno naučnim pogledom na svet. To znači, da naša analiza istorijskih procesa mora polaziti od klasne analize, kao i naš odnos prema imperijalizmu. U tom smislu, mi moramo praviti taktičke saveze sa svim progresivnim pokretima i zemljama koji se bore protiv imperijalizma i njihovih monopola. Mi se danas moramo solidarisati sa narodom Kube, Palestine, Libana, Donbasa, Irana, Jemena, koji najviše trpe i pružaju otpor imperijalističkoj agresiji. Mi moramo dati odgovore u skladu sa sadašnjim istorijskim prilikama. Naši odgovori moraju biti poziv na akciju, a ne mrtvo slovo na papiru. U tom smislu, naš teorijski odgovor prema međunarodnom terorizmu i njegovim manifestacijama mora biti u skladu sa današnjom analizom imperijalizma.

Prema tome dragi drugovi,

ono što je nama potrebno je koordinisana akcija, jasna taktika i strategija. To je ono što naš neprijatelj ima. On je jedinstven i dobro organizovan za razliiku od nas. Mi moramo davati jasne teorijske odgovore, jer bez revolucionarne teorije nema ni revolucionarne prakse. Komunisti kao avangarda, moraju oko sebe okupljati sve progresivne snage. Mi smo ti koji moramo dati odgovore. Mnogi naši porazi koje smo doživeli od kontrarevolucije u SSSR-u i istočnoj Evropi govore da niko od nas nije siguran i da stvari mogu da budu uvek gore. Zato je dragi moji drugovi važno da sagledamo stvari kakve jesu i da krenemo kako u teorijsku, tako i u akcionu ofanzivu.

Živela internacionalistička solidarnost!