80 GODINA OD POBEDE U STALJINGRADSKOJ BICI

„Staljingrad je darovao vasioni veliki čas života“
Pablo Neruda

AKO MI ČASI SMRTI POSTANU BLISKI
I NEŠTO SE TAMNO OKO USANA SKUPI,
RECITE DRUGOVIMA DA VOJNIK
ZAHAR GARADIJSKI
NIJE UMEO DA ODSTUPI.
RECITE DA SAM,
NAGUTAVŠI SE SAMRTNOG VETRA,
PAO UNAPRED, A NE UNAZAD,
I DA JE SLOBODE 172 SANTIMETRA
URAČUNATO U MOJ PAD.

Pre tačno 80 godina, pobedom Crvene armije završena je Staljingradska bitka. Posle 200 dana rata za Staljingrad započeo je potpuni ratni preokret u korist SSSR-a i celokupnog slobodoljubivog čovečanstva. Za neljudski nemački fašizam, koji je sanjao da pokori ceo svet, počelo je odbrojavanje do konačnog kraja. Pobedom u Staljingradu je postavljen glavni temelj Pobede nad fašizmom.

U leto 1942. neprijatelj je odlučio da se osveti za poraz kod Moskve i neuspeli blickrig. Odabrane jedinice nemačkih trupa, pojačane italijanskim, mađarskim i rumunskim divizijama, bačene su u ofanzivu. Fašistička komanda se nadala da će brzim naletom zauzeti Staljingrad, preseći najvažnije transportne arterije i lišiti Sovjetski Savez kavkaske nafte i kubanskog žita.

Hitler je već video sovjetsku zemlju poraženu i bačenu na kolena, ali je herojski otpor Crvene armije osujetio planove nacista. Uprkos nadmoći neprijatelja u tenkovima, artiljeriji i avijaciji, trupe Crvene armije su se borile za svaki metar teritorije. Nije bilo dvoumljena – „Ni koraka nazad“ bilo je jasno svakom borcu i građaninu SSSR-a.

Krajem avgusta nacisti su stigli do Volge. Počele su borbe na ulicama Staljingrada koji je bio gotovo potpuno uništen varvarskim bombardovanjem, ali se nikada nije predao neprijatelju. Vodile su se borbe za svaki kvadratni metar. Legende su uključivale i podvig branilaca Pavlovljevog doma. Desetina sovjetskih vojnika različitih nacionalnosti branilo ga je dva meseca od stotina nacista i desetina neprijateljskih tenkova. Duže nego što je otpor cele Francuske trajao 1940. godine.

Otpor stanovnika Staljingrada video se na svakom koraku, radnici fabrike su popravljali oštećene tenkove i kada su se vodile borbe tik uz njih.

Uprkos svemu, nacistička ofanziva je propala. „Staljingrad je pakao. Svakog dana napadamo i, ako se ujutro pomerimo 20 metara napred, uveče nas bacaju nazad“, napisao je Erih Oto, redov 295. pešadijske divizije Vermahta, u svom dnevniku.

Uslove za uspešnu sovjetsku kontraofanzivu stvorila je cela sovjetska zemlja. Ako je u prvoj polovini 1942. vojna industrija SSSR-a proizvela 9.600 borbenih aviona, onda u drugoj polovini godine dostigla već 15.800. Proizvodnja tenkova i artiljerijskih topova značajno je porasla. Sve ovo je bilo nemoguće postići bez maksimalne mobilizacije resursa i veštog upravljanja privredom zemlje, bez ogromnog entuzijazma i vere u pobedu svakog građanina SSSR-a.

Ujutru 19. novembra Jugozapadni i Donski front su prešli u ofanzivu. Sledećeg dana prema njima su krenule jedinice Staljingradskog fronta. Sovjetske trupe su se 23. ujedinile i zatvorile obruč oko fašističkih armija u Staljinggradu. Kao rezultat operacije Uran, u „kotlu“ je završila neprijateljska grupa od 330.000 dve armije i 22 divizije. Pokušaj oslobađanja opkoljenih trupa, koji je izvela grupa armija feldmaršala Manštajna, završio se neuspehom. Crvena armija je 10. januara 1943. pokrenula operaciju Prsten, likvidaciju fašističke grupe u Staljinggradu. Do kraja meseca podeljena je na dva dela, od kojih je prvi južni kapitulirao 31. januara, a severni se predao 2. februara.

Zarobljeno je 91 hiljada ljudi, uključujući više od 2,5 hiljade oficira na čelu sa komandantom 6. armije, feldmaršalom Fridrihom Paulusom.

Staljingradska bitka je potkopala položaj Trećeg rajha. Pred katastrofom je bio njegov glavni saveznik – Italija. Vladajući krugovi Finske, Mađarske i Rumunije počeli su da teže izlasku iz rata. Japan, koji je u slučaju poraza sovjetskih trupa planirao da napadne SSSR, odbio je napad. Turska se nije pridružila zemljama Osovine.

Pobeda kod Staljingrada značajno je povećala međunarodnu težinu Sovjetskog Saveza. Na Konferenciji savezničkih sila u Teheranu. Američki predsednik Frenklin Ruzvelt je zauzvrat izrazio divljenje hrabrim braniocima Staljingrada. „Njihova slavna pobeda zaustavila je talas invazije i postala prekretnica u ratu savezničkih naroda protiv snaga agresije“.

Postavši osnova Velike pobede 1945. godine, Staljingradska bitka nas poziva na nova dostignuća u ime socijalizma!

Slava herojima Staljingrada!
Smrt fašizmu – sloboda narodu!

Sekretarijat Nove komunističke partije  Jugoslavije,
Beograd,
02.02.2023.