7 GODINA OD SMRTI MARGARET TAČER I 30 OTKAKO JE SIŠLA S VLASTI

08. aprila se navršilo tačno 7 godina od smrti Margaret Tačer, a ove godine se navršava i 30 otkako je s vlasti sišla dugogodišnja premijerka Velike Britanije (1979-1990) čija je vladavina u smrt, očaj, bedu i nesreću bacila milione Britanaca i ljudi širom sveta.

Na međunarodnom planu pamtićemo Margaret Tačer kao vernu saradnicu američkog imperijalizma posebno za vreme administracije Ronalda Regana, s kojim je činila zlokobnu kamarilu zaslužnu za brojne zločine širom planete, pre svega za neoliberalnu ekonomsku i političku doktrinu koja je dokusurila mnoge ekonomije i zavila u bedu milione ako ne i milijarde ljudi širom sveta, a čije štetne posledice čovečanstvo i danas proživljava. Tačer je zajedno s Reganom bila na čelu razornih intervencija radi povećanja i proširenja profita privatnog kapitala i celokupnog sistema globalne akumulacije kapitala u rukama šačice krupnih kapitalista. Tokom 80-tih je došlo do potpune konsolidacije destruktivne neoliberalne globalizacije nametanjem nasilnog prilagođavanja toj politici zemlja u razvoju i prisilnim otvaranjem njihovih ekonomija, neobuzdanim upadima visoko mobilnog korporativnog kapitala, koji je ojadio mnoge zemlje i suštinski uticao na život i smrt miliona, najočiglednije u Africi i Latinskoj Americi. Zato će zlokobno lice Margaret Tačer zauvek biti prva asocijacija na slike golišavih izgladnelih mališana Afrike ili uplakanih beznadežnih majki čija su deca zauvek nestala u represalijama fašističkih hunti u Latinskoj Americi.  

Pamtićemo je po tesnoj saradnji s fašističkom huntom Pinočea u Čileu, koga je smatrala za iskrenog prijatelja, te ga je pomagala i branila do samog kraja njegovog sumornog života koji je u crno zavio milione Čileanaca sprovevši pod patronatom CIA i Tačerke jedan od najmonstruoznijih genocida u XX veku.

Pamtićemo Margaret Tačer po prijateljskim vezama sa aparthejd režimom u Južnoj Africi, i po tome što je Nelsona Mendelu koji je proveo utamničen 27 godina nazivala teroristom.

Pamtićemo je po imperijalističkoj vojnoj intervenciji protiv Argentine, kada je Ujedinjeno kraljevstvo ilegalno okupiralo Malvine 1982. godine, ostrva koja se i danas nalaze pod okupacijom Velike Britanije.

Margaret Tačer će biti upamćena i po arogantnom i tiranskom odnosu prema borbi naroda Irske za pravedno samoopredeljenje i ujedinjenje celog ostrva, po bespravnom i bez dokaza utamničenju brojnih Irskih rodoljuba optuženih za terorizam, među kojima se posebno ističe deset nevinih žrtava – martira predvođenih mladim Bobijem Sandsom koji su preminuli od posledica štrajka glađu 1981.

Iako je već sišla s vlasti kada se dogodio bratoubilački rat i raspad Jugoslavije, ona je čvrsto zauzela dominantnu imperijalističku poziciju u prilog rasturanju Jugoslavije, prebacujući svu krivicu na Srpski narod i potpuno negirajući interese imperijalista izvana i nacional-šovinističkih i secesionističkih težnji pojedinaca iz redova drugih naroda u Jugoslaviji. Tako je svojevremeno izjavila: „rat u Jugoslaviji nije građanski rat, to je rat komunističke Srbije protiv demokratskih država Hrvatske i Slovenije“, kao i „zašto Tuđmanu zameraju da je nacionalista, pa i ja sam britanska nacionalistkinja“.

Na unutrašnjem planu ona je učinila mnogo toga da stekne status do dana današnjeg najomraženijeg premijera Velike Britanije.

Krenimo redom: za vreme Margaret Tačer privatizovano je više od 2/3 Britanske industrije i sektora javnih usluga, prilikom čega je vođeno računa isključivo o interesu kapitala, dok je narod ovim bezdušnim merama ostajao na ulici. Privatizovano je sve što se moglo privatizovati, što je čak ugrozilo i nacionalnu bezbednost. Primeri za to su brojne železničke nesreće sa katastrofalnim smrtnim ishodima, kao rezultat opšte saobraćajne anarhije koja je zavladala jer je privatni kapital naravno vodio računa samo o profitu, zanemarujući elementarnu saobraćajnu bezbednost i propise.

Otpor njenim merama je bio dramatičan, snažan i masovan. Zato je Tačer pokrenula politiku tzv. „borbe protiv unutrašnjeg neprijatelja“ gde su na udaru bili pre svega sindikati. Kako je njena politika potpuno uništila rudarsku industriju na severu Engleske, gde su ljudi ostajali na ulici preko noći i gde su čitave zajednice bile potpuno ekonomski, socijalno i materijalno devastirane, tu je otpor bio i najjači. Njena vlada nije prezala od upotrebe sile, paravojnih odreda i milicije koja se brutalno sukobljavala sa demonstrantima.

Za kratko vreme više od 2 miliona radnika u proizvodnji izgubilo je posao, cifra je dosegla i 18% nezaposlenih što je u kratkom roku bila drakonska mera s strašnim socijalnim posledicama. U isto vreme stopa pdv-a je porasla sa 8 na 15% što je doprinelo rastu cena, deregulisani finansijski kapital, pre svega bankarski sektor je dizao besomučno kamatne stope, te su se mnogi ljudi našli preko noći u dužničkom ropstvu. Došlo je do rezanja budžeta i potpunog sloma socijale i javnog sektora, praćeno poreskim olakšicama za bogate i dodatnim nametima za siromašne za brojne socijalne usluge, poput zdravstva, jer je prešlo u privatno vlasništvo. Išlo se dotle da je vlada Margaret Tačer udarila i na prava dece u Britaniji, zagarantovano mleko za učenike više nije bilo dostupno.

Iako prva i za sada jedina žena premijerka Britanije, Tačerka je otvoreno iznosila svoj antifeministički prezir, snažno je uzdrmala prava žena, posebno prava samohranih majki, koje su demonizovane kao „sebičnjakinje koje žele da žive na tuđ račun“, i koje su bile osuđene kao „loše majke“ čak i na smanjene državne naknade za decu.   

Margaret Tačer je takođe iznosila izrazito podmukao oblik rasizma, koji je potvrđen njenim zloglasnim govorima-upozorenjima narodu Britanije da je imigracija iz Komonvelta „preplavila domovinu“. Istovremeno je prisvojila retoriku fašističke krajnje desnice i legitimisala njeno nasilje i jačanje, kao i represivne rasističke akcije policije, poglavito protiv crnačkih zajednica u Britaniji.

Lista negativnih asocijacija i rezultata njene politike ovde je daleko od finalne. Margaret Tačer zauzima posebno mesto u svetskoj istoriji, slobodno možemo smatrati centralno na njenom smetlištu. Međutim daleko je od toga da se borba s „tačerizmom“ završila, tj. ona nikada nije ni prestajala. Tačerkin uticaj na Britaniju i svet ne predstavlja samo nasleđe jedne završene ere, to je mnogo više po svim karakteristikama klasni rat koji je u toku i koji je itekako živ.

Sekretarijat NKPJ,

Beograd,

10. 04. 2020.