PAD SIRIJE I NJENE KATASTROFALNE POSLEDICE

Religiozne islamističke bande, pod kontrolom Turske, cionističkog Izraela, američkih i britanskih imperijalista te NATO-a, ušle su u Damask, zbacile vladu i preuzele vlast. Za kratko vreme uništile su sirijsku državu, okončale vladavinu BAS partije i svrgnule predsednika Bašara al-Asada. Na vlast su postavile teroristu Abu Mohameda al-Golanija, rođenog u Saudijskoj Arabiji, dok je za privremenog premijera imenovan takođe terorista Mohamed al-Bašir.
Ove verske fašističke bande i Turska nisu izvojevale vojnu pobedu na bojnom polju, već su Siriju srušile izdajom. Stoga su „pokliči pobede“ iz imperijalističkog tabora samo urlici šakala – ništa više od toga.

Američki i britanski imperijalizam, Turska i cionistički Izrael dugo su pripremali teren za ovaj rat. Još 9. oktobra prošle godine, Benjamin Netanjahu izjavio je da će „naš odgovor na napade Hamasa promeniti Bliski istok“.

Istovremeno, Turska je mesecima pre ovog poslednjeg rata najavljivala promenu „karte regiona“. Neposredno pred početak sukoba, britanski ministar odbrane posetio je Tursku, šef CIA se sastao s turskim obaveštajnim vrhom (MIT), dok je američki državni sekretar svega dva dana pre napada održao završne razgovore u Ankari. Sve ovo ukazivalo je na veliku zaveru.

Konačni udarac zadao je Damasku puč, izveden bez ijednog ispaljenog metka, čime je Sirija, iscrpljena dugogodišnjim ratom i bombardovanjem, pala.

POSLEDICE PADA SIRIJE

Padom BAS partije okončana je vladavina koja je promovisala arapski socijalizam i sekularnu državu. Usledila je spirala nasilja neviđenih razmera. Grupacije koje su zauzele Damask međusobno su zavađene, dok su civili stradali u ogromnom broju. Prema procenama, više od 100.000 ljudi izbeglo je u Liban, uz veliki broj interno raseljenih lica.

Naša partija izražava solidarnost s Komunističkom partijom Sirije (Ujedinjena) i Komunističkom partijom Sirije (Bagdaš), koje su meta islamista, a čije članstvo pokušava da nađe utočište van Sirije.

Karakter novih vlasti u Damasku ogleda se i u njihovoj odluci da kao zvaničnu zastavu usvoje simbol Sirije pod kolonijalnom upravom. Nova vlast je obustavila svaku podršku palestinskom otporu, najavljujući da neće imati nikavih sukoba sa cionistima u Izraelu. Istovremeno, najavili su prelazak na tržišnu ekonomiju, ukidajući kontrolu države. Dok su izraelske snage uništavale sirijske naučne centre, islamisti su likvidirali veliki broj uglednih naučnika.

Turska, cionistički Izrael i islamističke bande, kao pijuni američkog imperijalizma, sada se bore za najveći deo „plena“. Turska sanja o obnavljanju Osmanskog carstva, dok je njen dugoročni cilj povezivanje s Azerbejdžanom i Turkmenistanom, destabilizacija Kine preko ujgurskih ekstremista i ugrožavanje mira na Kavkazu. Erdoganov neootomanizam uključuje u perspektivi i destabilizaciju Irana, koristeći teroriste iz redova Azera.
Cionistički Izrael teži stvaranju „Velikog Izraela“. Njegove snage su uništile sirijski PVO, zauzele Golansku visoravan i prišle Damasku, dok su Druzi, u strahu od islamista, najavili pridruživanje Izraelu, koji ih je prethodno okupirao.

REGIONALNE REPERKUSIJE

Cionistički Izrael iskoristio je situaciju za nastavak genocida u Gazi i napade na palestinske enklave na Zapadnoj obali. Postoji velika opasnost od širenja nasilja na Liban i Irak. Pad Sirije ugrozio je opstanak Huta u Jemenu, dok se slična sudbina nadvija i nad Rožavom. Sudbina ruskih baza u Tartusu (sovjetsko nasleđe) i Hmeimimu ostaje neizvesna, iako islamisti zasad tvrde da ih neće dirati. Ove baze su ključne za snabdevanje progresivnih režima u Africi, posebno u regionu Sahela koji se oslobađaju stranih trupa sa svojih teritorija.

Najviše će stradati arapski i kurdski narodi. Verske fašističke bande, uz podršku SAD i Britanije, već sprovode masakre nad Alavitima i Kurdi se proteruju sa svojih ognjišta, dok imovina biva konfiskovana. Paradoksalno, SAD sve ovo opravdava tvrdnjom da “štite” kurdski narod, iako je njihov broj jedan saveznik u tom delu sveta Turska.

Pad Sirije suzio je prostor za palestinsku revoluciju, povećao pritisak na Liban i Hezbolah i oslabio uticaj Irana i Rusije u regionu. „Koridor otpora“ se de fakto nalazi u kritičnom stanju.

NOVA FAZA OTPORA

Da li to znači da je sve gotovo? Da li je finalizovana pobeda imperijalističko-cionističkog tabora? Ne – ništa nije gotovo. Prava borba tek počinje. Potlačeni narodi Bliskog istoka još nisu rekli svoju poslednju reč. Kada zauzmu svoje mesto u istoriji, otpočeće odbrojavanje za zapadni imperijalizam i njihove sateleite Tursku i Izrael.

Jedinstvo potlačenih naroda ključ je za razrešenje gordijevog čvora imperijalizma – „zavadi pa vladaj“. Ova borba postaje sve neizbežnija pod teretom masakara, pljačke, okupacije, eksploatacije i politika aneksije.

Radnička klasa, potlačeni narodi i svi progresivni elementi moraju se ujediniti protiv zla zapadnog imperijalizma i njegovog saveznika cionizma. „Osovina otpora“ nastavlja svoju borbu.
Ističemo: Rat traje – nastaviće se do pobede!

Sekretarijat Nove komunističke partije Jugoslavije,

Beograd,

14. 12. 2024.