ZA IZDAJNIKOM GORBAČOVIM NEMA KO DA ŽALI
Sa životne scene otišao je poslednji lider SSSR-a Mihail Sergejevič Gorbačov. Njegova zaostavština ne može ni u ničemu da mu osigura pozitivno mesto u svetskoj istoriji. Danas sem porodice i nekolicine prijatelja ne tuguje niko. Za kapitalistički svet on je postao nebitan čim je izvršio kontrarevoluciju u sopstvenoj zemlji, za radničku klasu i svetski komunističke pokret njegov fizički odlazak ne zavređuje pažnju, čak oduzima mogućnost da se sudi za zločin protiv čovečanstva.
Gorbačov će ostati upamćen po reformama koje je lansirao sredinom 80-tih godina prošlog veka zvanim Perestrojka (koju su sovjetski narodi vrlo brzo prekrstili u Katastrojka) i Glasnost. Iza parola o obnovi socijalizma, o demokratiji i jačanju SSSR-a krila se politika koja je vodila samo jednom, kako je on i sam priznao – „Cilj čitavog mog života bilo je uništenje komunizma, nepodnošljive diktature nad ljudima. Mene je u tome u potpunosti podržavala moja supruga koja je tu nužnost shvatila pre mene. Za ispunjenje tog cilja iskoristio sam svoj položaj u partiji i u državi i upravo zbog toga mene je moja supruga podsticala da postepeno preuzimam sve više položaje u državi”.
Rušenjem SSSR-a srušen je multipolarni svet i čitavo čovečanstvo ušlo je u eru novih nestabilnosti.
Podsetimo, sovjetski narodi su pod vođstvom KPSS-a za osam decenija izgradnje SSSR-a izgradili 9000 velikih industrijskih kompleksa, pobedili fašizam, lansirali čoveka u svemir, aktivno podržali antikolonijalnu borbu koja je promenila lice planete. Stvoreni su preduslovi da uprkos privremenim zastojima i poteškoćama u razvoju sovjetski narodi izgrade bolju i sigurniju budućnost za sebe i svet.
Uprkos evidentnim greškama i lutanjima KPSS je bila okrenuta sudbini običnog čoveka. To pokazuju činjenice – izgradnja besplatnog i dostupnog zdravstvenog sistema, stambeni fond za radnike svih kvalifikacija, likvidacija nepismenosti, ulaganja u nauku, umetnost i sport koji su rezultirali uspesima koji su i danas za primer.
Po dolasku na čelo KPSS-a Gorbačov je isključio iz najviših organa ljude sa velikim iskustvom koje je označio kao lične protivnike koji će mu smetati u završnom činu sovjetske drame. U procesu likvidacije SSSR-a na prvom mestu je pogažena slobodno izražena volja njenih građana na referendumu na kome je 77% građana glasalo za očuvanje svoje sovjetske otadžbine, otadžbine koje je građena u znoju i krvi, koja je stajala na čelu veličanstvene pobede protiv fašizma, koja je prva uvela socijalna prava koja su i danas za mnoge kapitalističke zemlje nedostižna.
Gorbačov je bez imalo savesti likvidirao Varšavski pakt i Istočni blok za koji su živote položili 27 miliona najboljih sinova i kćeri SSSR-a.
Gorbačov je bio u jednom dosledan – likvidaciji SSSR-a i brisanju posleratnog uređenja sveta. On nije prekinuo Hladni rat već je otvorio zavesu svetske pozornice novih nemira, ratova i kriza koje i danas, više od tri decenije od likvidacije SSSR-a potresaju svet.
Nakon raspada SSSR-a Gorbačov je postao politički nevažan. Njegove političke ambicije na izborima u Rusiji završavale su groznim rezultatima. U istraživanjima javnog mnjenja redovno je bio proglašavan za najgoreg lidera SSSR-a i Rusije u istoriji.
Subjektivni faktori, životi i dela pojedinaca koji su bili u prilici da odlučuju o bitnim društveno-političkim zbivanjima, nadmašuju njihove živote i imaju dalekosežnije posledice. Gorbačov će tako zauvek ostati primer izdajnika najgore vrste koji je svoje lične ambicije i želje stavio iznad interesa većine i čiji ceh i danas plaćanju milioni ljudi širom planete.
Sekretarijat NKPJ,
Beograd,
31.08.2022.