60 GODINA OD ZVANIČNOG PROGLAŠENJA ZLOČINAČKE AMERIČKE EKONOMSKE BLOKADE KUBE

Prenosimo u celosti zvanično saopštenje Ministarstva inostranih poslova Kube povodom 60 godina od proglašenja zločinačke američke ekonomske blokade Kube:

Revolucionarna vlada osudila je ekonomske, trgovinske i finansijske sankcije, sa kontinuitetom od više od 60 godina, koje su Sjedinjene Države zvanično uvele 3. februara 1962. godine. Tog dana, tadašnji predsednik DŽon F. Kenedi izdao je Proklamaciju 3447, uvodeći puni „embargo na svu trgovinu sa Kubom“, u skladu sa članom 620 (a) Zakona o stranoj pomoći. To je dalo zvaničan status agresivnim i jednostranim ekonomskim merama protiv Kube uvedenim od pobede revolucije u našoj zemlji.

Od tog trenutka, politika blokade i ekonomskog gušenja konsolidovana je kao srž strategije usmerene na suzbijanje legitimnog prava Kubanaca da brane svoj suverenitet i da stvore emancipatorski projekat van imperijalističke dominacije.

Glavno opravdanje za ovu meru koju su tada koristile Sjedinjene Američke Države bili su odnosi Kube sa socijalističkim zemljama, koji su navodno kršili „principe interameričkog sistema” i predstavljali pretnju po bezbednost Amerike i zapadne hemisfere. Vremenom su se izgovori menjali, ali su ciljevi ostali isti.

Najpreciznija definicija stvarnih ciljeva politike prema Kubi bila je već sadržana u memorandumu državnog podsekretara Lestera D. Malorija od 6. aprila 1960: „pad nominalne i realne plate će izazvati glad, očaj i rušenje vlade”.

Blokada je prerasla u najsloženiji, najdugotrajniji i najnehumaniji čin ekonomskog rata koji je ikada vođen protiv jedne nacije. Blokada utiče na ograničene mogućnosti ekonomskog razvoja kako bi se sprečili trgovinski odnosi sa trećim zemljama, kako bi se što je više moguće poremetilo bankarsko i finansijsko poslovanje, ograničila strana ulaganja i prekinuli svi izvori prihoda.

Reč je, zapravo, o eksteritorijalnoj politici koja krši međunarodno pravo i nastoji da pritiscima, ucenama i sankcijama izoluje Kubu i kazni one koji imaju ekonomske, trgovinske ili finansijske veze sa tom zemljom. To je praktičan izraz Monroove doktrine 21. veka, koja posmatra Latinsku Ameriku i Karibe sa pozicije vlasnika, bilo u „zadnjem ili prednjem dvorištu“.

Blokada nikada nije imala ni trunke legitimiteta ni moralnog opravdanja.

Blokada je masovno, nedvosmisleno i sistematsko kršenje ljudskih prava svih Kubanaca. Smatra se činom genocida u smislu Konvencije UN o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida iz 1948. godine.

U nastojanju da opravda svoju politiku, Vašington je pribegao lažima kako bi prikrio svoju zločinačku prirodu, američka vlada finansira i promoviše kampanju koja ima za cilj stvaranje utiska da efekti blokade nisu stvarna ekonomska stabilnost. Ova laž se širi na moćne masovne medije u službi imperijalizma i digitalnih mreža kako bi uticala na javno mnjenje, uključujući i neke naše sunarodnike.

Šteta pričinjena u ovih šest decenija premašuje 144.413,4 milijarde dolara po tekućim cenama.

Od 2019. ekonomske mere prinude su postale još agresivnije. Mere nekonvencionalnog ratovanja, koje su neprimerene u mirnodopskim uslovima, pokušavaju da uskrate Kubi snabdevanje gorivom.

U okviru borbe protiv COVID-19, pooštravanje blokade dostiglo je nivo okrutnosti bez presedana, sprečavajući primanje solidarnih donacija, pokušavajući da obuzda razvoj kubanskih vakcina i ograničavajući pristup lekovima i osnovnim potrepštinama. Tokom pandemije i tokom ovih 60 godina, blokada je izazvala nemerljivo visoke ljudske troškove i patnje koje je nekoliko naših generacija osetilo iz prve ruke.

Uprkos blokadi, snage kubanskog socijalističkog sistema i jedinstvo naroda sprečile su željeni ekonomski i društveni kolaps, ostvarivši izvanredan ljudski razvoj prema pokazateljima priznatim od Ujedinjenih nacija, obezbedivši neupitan napredak u socijalnoj pravdi i postepenu transformaciju privrede i proizvodnje. Pitanje je koliko bi malih i nerazvijenih ekonomija moglo da preživi agresiju ovih razmera.

Ova politika ekonomske blokade nailazi na gotovo jednoglasno i opšte odbijanje. Pored ogromne podrške rezoluciji, koju svake godine usvaja Generalna skupština Ujedinjenih nacija, stalno postoje brojni zahtevi i aktivnosti za podsticanje pojedinaca, organizacija i institucija, čak i u Sjedinjenim Državama.

Od 1959. Belom kućom vlada trinaest predsednika. Sa određenim nijansama, fokus je u svim slučajevima ostao na izazivanju ekonomskog kolapsa i neodrživosti našeg revolucionarnog plana uz striktnu primenu blokade. Očigledno 60 godina nije dovoljno da se shvati da ciljevi promotera nisu ostvareni, niti će ikada biti ostvareni.

Revolucionarna vlada ponovo poziva, energično i odlučno, na prekid ekonomske, trgovinske i finansijske blokade koju su uvele Sjedinjene Države. Naša osuda će ostati čvrsta i nepromenljiva do potpunog prestanka ove nehumane i nezakonite politike.

Havana, 3. februar 2022.