KRATKA BIOGRAFIJA LENJINA – 3. DEO

“PETERBURŠKI SAVEZ BORBE ZA OSLOBOĐENJE RADNIČKE KLASE”

O sitničarstvu, rasparčanosti tadašnjih socijademokratskih organizacija u Rusiji Lenjin je kasnije, 1902.g. pisao u knjizi “Šta da se radi?”: ”Ja sam radio u kružoku koji je sebi postavio za cilj vrlo široke sveobuhvatne zadatke, i svi mi, članovi toga kružoka, patili smo, mučili se, zbog svesti da smo sitničari u takvom istorijskom trenutku kada bi se moglo modifikujući poznatu izreku, reći: dajte nam organizaciju revolucionara – i mi ćemo tumbe okrenuti Rusiju”(Lenjin,T.4/str.458.).

U jesen 1895. na Lenjinovu inicijativu, i pod njegovim rukovodstvom oko 20 najrevolucionarnijih marksističkih kružoka u Peterburgu se ujedinjuju u jedinstvenu revolucionarnu organizaciju, na principima najstrožeg centralizma i stroge discipline – u Petrogradski “Savez borbe za oslobođenje radničke klase“. Organizacija je bila začetak proleterske revolucionarne partije, koja je prvi put” ostvarila ujedinjavanje naučnog socijalizma sa masovnim radničkim pokretom”. Organizacija je spajala ekonomske  zahteva radnika (poboljšanje uslova rada ,skraćivanje radnog  dana, povećanje plata ) sa političkom borbom protiv carskog samodržavlja i klase kapitalista. “Savez borbe” je podizao klasnu svest radnika, razjašnjavajući da će radnička borba postati  klasna borba tek tada, kada svi napredni predstavnici cele radničke klase shvate da su svi zajedno jedinstvena radnička klasa i počnu da se bore ne protiv odvojenih kapitalista ,nego protiv cele klase  kapitalista i protiv vlade, koja podržava te kapitaliste”(Lenjin,T.2/495.). Ovo ujedinjavanje svih marksističkih kružoka u Peterburgu pripremilo je teren za izgradnju revolucionarne marksističke radničke  partije.

Značaj petrogradskog “Saveza borbe za oslobođenje radničke klase” sastojao se u tome što je bio, po Lenjinovim rečima, prva ozbiljna klica revolucionarne partije koja se naslanjala na radnički pokret”(Ist SKP(b)

Peterburgski “Savez borbe za oslobođenje radničke klase” nije se više bavio samo revolucionarnim prosvećivanjem-propagandom ideje socijalizma u malim, zatvorenim kružocima već i svakodnevnom  širokom agitacijom među širokim  radničkim masama u Peterburgu i drugim gradovima, putem letaka i brošura agitacionog karaktera, pisanih pristupačnim i jasnim jezikom, u vezi sa štrajkovima u pojedinim fabrikama. To je bio istorijski zaokret u propagandi marksizma među radnicima.

Kraj 19. veka bilo je vreme poleta industrije, porasta broja industrijskih radnika ali i poleta radničkog pokreta. Od 1895.g. do 1899. štrajkovalo je oko 221.000 radnika. Peterburški savez je rukovodio štrajkovima radnika u Peterburgu 1896-1897. “Kada je započinjao štrajk u nekoj fabrici “Savez borbe”, znajući dobro od članova  svojih kružoka stanje u preduzećima, odmah je reagovao izdavanjem letaka, izdavanjem socijalističkih proglasa. U tim lecima izobličavalo se tlačenje radnika od strane fabrikanata, objašnjavalo se kako radnici treba da se bore za svoje interese, iznosili su se zahtevi radnika. Leci su govorili svu istinu o rak –ranama kapitalizma, o prosjačkom životu radnika, o njihovom neverovatno teškom 12-14-časovnom radu, o njihovom bespravnom položaju.Tu su se isticali i izvesni politički zahtevi. Agitaciju sa pozivom na borbu protiv kapitalističke eksploatacije radnika  “Savez borbe“ je povezivao sa političkom borbom protiv samodržavlja. Nova taktika  borbe počela je da se primenjuje od decembra 1894. u vreme radničkih nemira u Semjanovskom zavodu i u vreme štrajka radnika u fabrici engleskog kapitaliste Torntona. Tokom štrajka  je grupa radnika Babuškina delila letke koje je sastavio Lenjin. Leci su bili  pisani rukom, štampanim slovima ili štampani na hektografu.

“Samo su agitacija 1894-1895.g. i štrajkovi 1895-1896. stvorili čvrstu vezu socijaldemokrarije s masovnim radničkim pokretom”. (Lenjin, T.17/353.)

Lenjin je u jesen 1895.g.napisao letak radnicama i radnicima, tkačima –štrajkačima fabrike engleskog fabrikanta Tortona, u kome su radnici za 14 časova rada dnevno zarađivali oko 7 rubalja mesečno, dok je Tornton zgrtao ogromno bogatsvo”. Tkači,-pisalo je u letku,su svojim složnim otporom pritiscima gazda, dokazali da se u našoj sredini u teškim trenucima  još nalaze ljudi koji znaju da odbrane naše opšte interese, i da još nije uspelo našim ”časnim gazdama” da nas konačno pretvore u jadne robove njihovog novčanika bez dna” (Lenjin,T.1/str.475). Štrajk je uspešno završen.

Posle ovog štrajka je održano više uspešnih štrajkova,među njima i znameniti štrajk 30.000 tekstilnih radnika 1896.g.u Peterburgu koji je  protekao  pod  rukovodstvom peterburgskog “Saveza borbe”. Štrajk je uspešno završen, jer je vlada posle ovog štrajka  izdala zakon od 2. juna 1897. kojim je radni dan u Rusiji , prvi put, ograničen na jedanaest i po časova. Radnici su uvideli da im jedino Lenjinovi socijalisti stvarno pomažu.

Lenjin je planirao da veze između novoformiranih “Saveza borbe” u raznim gradovima poveže i okupi oko lista “Radničko delo”.Za prvi broj lista Lenjin je napisao tri članka: uvodnik “Ruskim radnicima”, članak napisan povodom Engelsove smrti, i članak “O čemu misle naši minstri?”. Za prvi broj lista pripremljeni su i izveštaji iz raznih gradova Rusije i opšti pregled štrajkačke borbe u Petrogradu. Ali Lenjin nije stigao da ostvari zamišljeni plan.

PROGONSTVO U SELO ŠUŠENSKO, ISTOČNI SIBIR (1897-1900.)

I pored najstrožijeg konspirativnog rada “Saveza” policija je uspela da otkrije i uporno prati kretanje članova Lenjinove grupe. U noći između 8.(20.) i 9.(21.) decembra 1895. kod članova jezgra “Saveza borbe” je izvršen iznenadni pretres. Zaplenjen je ceo tiraž lista “Radničko delo” sa tri Lenjinova članka programskog i korespodencijom o štrajkovima u Peterburgu  i drugim gradovima. Uhapšeno je jezgro “Saveza borbe” (Lenjin, Kržižanovski, Starkov, Zaporožec i dr.).

Hapšenjem Lenjina i njegove grupe završen je dvogodišnji Petrogradski period u Lenjinovom revolucionarnom radu. “To je bila škola revolucionarnog rada, škola revolucionarnog majstorstva. Ovde je Lenjin, prvi u Rusiji, počeo da ostvaruje ujedinjenje socijalizma i radničkog pokreta, stvorio je “Savez borbe za oslobođenje radničke klase”- prvi ozbiljan zametak revolucionarne partije, koja se oslanja na radnički pokret… U Petrogradu je Lenjin rukovodio prvim revolucionarnim sukobima proleterijata s njegovim klasnim neprijateljima, vaspitavao radničku klasu, pripremajući je za odlučujući napad na samodržavlje i buržoaziju. Ovde je Lenjin razvio odlučujuću borbu protiv narodnjaštva ,”legalnog marksizma” i prvih pojava “ekonomizma”. U toj borbi Lenjin je vaspitao i sjedinio čvrstu grupu svojih jednomišljenika i saboraca, neimara boljševičke partije“. (Vladimir Iljič Lenjin”, Institut Marksa-Engelsa-Lenjin pri CK SKP(b),str.37).

Posle hapšenja Lenjina i većeg dela rukovodstva “Saveza borbe” jedan od aktivnih članova “Saveza”, bravar Nikolaj Vasiljevič Babuškin, je sa radnicima svog kružoka, napisao letak u kome je pozivao radnike da se ujedinjuju pod zastavom marksizma. “Socijalisti, -pisalo je u letku, su ljudi koji se bore za vaše oslobođenje iz jarma kapitalističkih gazda. Nazivaju ih političkim ili državnim prestupnicima zato što oni idu protiv ciljeva naše varvarske vlade, koja štiti interese fabrikanata i želi da zadrži siromašnog radnika u svojim rukama, kako bi spokojno otimali od njega poslednji groš , za raskoš i razne hirove”. Letak se završavao rečima: ”Naše snage su velike, niko ne može da nam se suprostavi, ako mi idemo složno, ruku pod ruku”. Noću između 4.i 5. januara 1896. carska Ohranka je u drugom naletu na socijaldemokratske grupe uhapsila više naprednih radnika.

Lenjin je zatvoren je u Istražni zatvor, poznat i kao “Tamnica sa hiljadu samica” u Petrogradu. Iako  odvojen od neposredne borbe Lenjin je  i iz tamnice nastavio revolucionarnu borbu. Preko Nadežde Krupske, preko svoje sestre Ane Iljinične i drugova koji su ostali na slobodi, putem tajnih pisama ,uspostavlja vezu i rukovodi “Savezom”, koji pod njegovim rukovodstvom organizuje štrajkove. Tokom štrajka 30.000 petrogradskih radnika-tkača u leto 1896. Lenjin je napisao, a “Savez“ je štampao i izdao 13 letaka. “ U tamnici je Lenjin  sastavio “Projekt i objašnjenje  programa socijaldemokratske partije”(tekst projekta je, u cilju konspiracije, bio napisan mlekom između redova medicinske knjige), u kome je formulisao osnovne ciljeve i zadatke klasne borbe proleterijata. Napisao je i brošuru “O štrajkovima” i letak “Carskoj vladi”, u kome je demaskirana samovolja carske vlade. U tamnici je od jutra do večeri pročitao svu dostupnu ekonomsku literaturu i statističke materijale, pripremajući se za pisanje knjige “Razvitak kapitalizma u Rusiji”(Jaroslavski,31. ).

17. februara 1897. posle 14 meseci zatvora Lenjin je, po carevom ukazu , prognan na tri godine u Istočni Sibir- u selo Šušensko na reci Šuš, Minusinskog okruga, Jenisejske gubernije. Njegova majka je uspela da izmoli da u progonstvo ne ide “po etapu”, nego o svom trošku. Ostavljeno mu je nekoliko dana da se pripremi za put, što je on iskoristio da bi se sastao sa drugovima iz partije. Ovaj sastanak je bio važan zato što je, u to vreme došlo do spora između “staraca-dekabrista” (kojima je pripadao i Lenjin) i ”mladih” članova “Saveza borbe”, među kojima je bilo dosta takozvanih “ekonomista”, koji su,za razliku od ”starika” ubeđivali radnike da ne treba da se bave revolucionarno-političkom, već samo ekonomskom borbom, udruživanjem u sindikalne organizacije po preduzećima, organizacijom “radničkih blagajni“ za pomoć štrajkačima i kulturnim radom. Politikom, govorili su oni, neka se bavi liberalna buržoazija. Svakako ”ekonomisti” nisu bili protiv politike uopšte: oni su bili protiv revolucionarne, a za liberalnu politiku”(Jaroslavski,32). Posle hapšenja i osude na progonstvo V. Lenjina i drugih članova Saveza u rukovodstvo Saveza su ušli tzv.”mladi” (“ekonomisti”), koji su odustali od  političke borbe, usled čega je aktivnost “Saveza borbe” sve više slabila.

Na putu u Minusinsk Lenjin se dva meseca zaustavio u Krasnojarsku, u stanu Popove, čekajući da mu se odredi  mesto a ”stalnog boravka”. U Krasnojarsku  se upoznao sa prognanim  socijaldemokratima. Vreme od dva meseca je iskoristio za svakodnevno posećivanje bogate biblioteke krasnojarskog trgovca G.V.Judina. Pripremao je materijal za pisanje knjige “Razvitak kapitalizma u Rusiji” i članak ”Karakteristika ekonomskog romantizma” (u kome je dokazao da su “samonikli” ekonomski pogledi ruskih liberalnih narodnjaka “ustvari samo ruska varijanta reakcionarno-utopističkih sitnoburžoaskih pogleda švajcarskog  ekonomiste Sismondija, koji je pisao početkom 19.veka”(V.I.L.41). Pred kraj boravka u Krasnojarsku uspeo je da u zatvoru poseti Fedosejeva.

Jenisejski gubernator mu je potvrdio mesto progonstva -selo Šušensko, Minusinskog okruga, Jenisejske gubernije, udaljeno preko 500 km od železničke pruge. U Šušensko je stigao 8.maja. “Selo je veliko, s nekoliko ulica, dosta prljavih, prašnjavih-sve kao što treba –piše Lenjin svojoj sestri, – Nalazi se u stepi. Vrtova i bilja uopšte nema. Oko sela je đubre koje ovde ne izvoze na njive, već bacaju odmah iza sela, tako da ako se želi izići iza sela, treba skoro uvek proći preko izvesne količine đubreta”(Lenjin,Pisma porodici,str.56,V.I.L,42).  Ali i ovde Lenjin ponovo  čita omiljene pesnike Puškina, Njekrasova, Ljermontova, razna književna dela stranih pisaca i dela Marksa i Engelsa na stranim jezicima. Tokom prve dve godine progonstva Lenjin završava rad na naučnom delu “Razvitak kapitalizma u Rusiji” , koji je započeo još u Samari 1894, dok je pisao knjigu “Ko su prijatelji naroda?”. Pobijajući narodnjačke teze o nekapitalističkom putu razvitka socijalizma u Rusiji, Lenjin je dokazao “da se agrarni odnosi u Rusiji razvijaju kapitalistički i u spahijskom, i u seljačkom gazdinstvu, i izvan obščine, i u samoj obščini”.

Za aktivni revolucionarni rad u “Savezu borbe” na progonstvo je osuđena i N.K.Krupska. Ona je godinu dana posle Lenjina  doputovala  u Šušensko sa svojom majkom. Kao njegova verenica, Krupska je , takođe, proterana u tada zabačeno selo Šušensko.10.jula 1898. Vladimir Iljič i Nadežda Krupska su se venčali. Svedoci na venčanju su im bili S.A.Jermolajev i S.N.Žuravljov ,seljaci iz sela Šušensko. U to vreme oni nisu mogli da žive zajedno u progonstvu ako ne sklope pravoslavni crkveni brak. Ako to ne bi učinili Nadežda Krupska bi bila proterana u Ufu.”Jedan od prognanika u Sibir,-putilovski radnik Finac Oskar Aleksandrovič Engberg-napravio im je od bakarnog novčića od pet kopejki burme za venčanje. I mada te burme kasnije nikad nisu nosili ,Nadežda Konstatinovna ih je čuvala celog života i tek pri kraj života ih je predala u Centralni muzej V.I.Lenjina,”(N.I.Šulgina, kandidat istorijskih nauka ,”O jednoj neosnovanoj senzaciji”)Taj svečani događaj je upisan i u crkvenu knjigu u Šušenskoj: ”Administrativni prognanici, pravoslavni V.I.Uljanov i N.K.Krupska sklopili su prvi brak”. Nadežda i Vladimir Uljanovi su  stanovali u seljačkoj  brvnari nedaleko od reke Šuš. Tokom boravka u progonstvu zajedno su preveli delo S.I.Vebovih “Teorija i praksa engleskog tredjunionizma” u dva toma.

Iz progonstva je Lenjin ustanovio i održavao vezu sa socijaldemokratima Peterburga, Moskve, Nižnjeg Novgoroda, Voronježa  i dr.gradova . Sa grupom “Oslobođenje rada” u Švajcarskoj se dopisivao, pazeći na sve mere predostrožnosti. Sastajao se sa prognanim socijaldemokratima, rasejanim po zabačenim mestima Minusinskog okruga, među kojima su bili članovi njegovog “Saveza”. 

I kako ni Lenjinu “nije bilo strano sve što je ljudsko” on je ,pored toga što je besplatno pisao žalbe protiv raznih neopravdanih  presuda protiv seljaka, često  sa proteranim  drugovima igrao šah ,pevao na drugarskim večerima ,išao sa seljacima u lov na jarebice i tetrebe ,ili se klizao sa seoskom decom po zaleđenoj reci Šuš.

Osnovan je i hor prognanih marksista, koji su pevali revolucionarne pesme. Proslavili su Prvi maj. Iz progonstva je uspostavio tesnu vezu sa socijal-demokratima  koji su ostali na slobodi.    Preko njih je  je dobio iz Peterburga dokument iz koga se vidi da je grupa “ekonomista”-tzv.”mladih”, prvih ruskih oportunista, koja je posle hapšenja članova “Saveza borbe”, ostala na slobodi i sasvim napustila put revolucionarne borbe .Ohrabreni uspešnim masovnim ekonomskim štrajkovima u krupnim preduzećima  u Rusiji, između 1895-1899.g. “mladi” su počeli da se zalažu samo sa vođenje ekonomske borbe(poboljšanje uslova rada, povećanje plata, skraćenje radnog dana ). Oni su se okupili oko Kuskove i Prokopoviča, osnovali su umesto “Saveza borbe” samostalnu grupu i pokrenula svoj list “Radnička misao” u kome su tražili da se umesto centralističke političke partije, propagirali (stihijno) osnivanje “sindikalnih udruženja radničke kase” i sl., koje bi oko sebe okupili  radnike na bazi rešavanja čisto ekonomskih potreba, a da se politička borba prepusti liberalnim buržoaskim političarima. Istupanje ruskih “ekonomista “ poklapalo se sa jačanjem  revizionista  marksizma u zapadnoevropskim socijaldemokratskim partijama i širenjem  učenja Eduarda Bernštajna, posebno njegove knjige “Pretpostavke socijalizma,” kojom  je pridobio  dosta članova partija  Druge internacionale. Lenjin je najbolje od svih shvatio opasnost od širenja “ekonomizma”. Čim je 1899.dobio manifest ruskih “ekonomista”,tzv “kredo”(simbol vere ,program) Lenjin je pripremio odgovor na delovanje  “ekonomista” Lenjin je sastavio  oštar “Protest ruskih socijal-demokrata” poznat kao “Protest sedamnaestorice” u kome  je osuđena revizionistička politika “ekonomista”. Protest je, zajedno sa Lenjinom” razmotrilo i potpisalo još 16 socijaldemokrata ,koji su se  nalazili u sibirskom  progonstvu .”Mi smo uvereni , -pisao je Lenjin,-da će svaki pokušaj prenošenja oportunističkih shvatanja naići na isto tako odlučan otpor kod ogromne većine ruskih socijaldemokrata”.(Lenjin,T.2/481.)

U trogodišnjem progonstvu je napisao više od 30 radova -članaka , beleški, recenzija i prevoda socijaldemokratskih knjiga sa engleskog i nemačkog jezika. Završio je  naučni rad, u kome je naneo konačni idejni poraz ruskim narodnjacima-. “Razvitak kapitalizma u Rusiji” ,za koju je sakupio i analizirao materijal iz stotina ekonomskih radova i statističkih zbornika. “Na osnovu sakupljenih naučnih podataka ,Lenjin je dokazao da se kapitalizam u Rusiji čvrsto ukorenio i u industriji i u poljoprivredi. 1897. Lenjin piše znamenitu “brošuru-taktičku platforme za sve socijaldemokrate koji su tada radili u Rusiji”, “Zadaci ruskih socijaldemokrata”, u kojoj je analizirao rezultate protekle borbe petrogradskog “Saveza borbe”, izložio je  plan stvaranja borbene partije proleterijata i pozvao marksiste ,rasejane po odvojenim kružocima širom Rusjije, da osnuju jedinstvenu Rusku socijaldemokratsku radničku partiju. Pišući o značaju marksističke teorije za radničku partiju Lenjin je prvi put istakao svoju  poznatu formulaciju da “bez revolucionarne teorije ne može biti ni revolucionarnog pokreta“. Postavio je i pitanje oružane revolucije  za obaranje  samodržavlja  i istakao vodeću ulogu proleterijata u toj revoluciji. Grupa “Oslobođenje rada” izdala je ovu brošuru  u Ženevi 1898.g.Lenjinov članak ”Novi fabrički zakon”, napisan je u progonstvu ,a štampala  ga je u inostranstvu grupa “Oslobođenje rada. Knjige su imale ogroman značaj za izradu programa, strategije i taktike partije “(enc.). U progonstvu je Lenjin u člancima “Naš program”, ”Naš najbliži zadatak”, ”Najpreče pitanje“, izložio plan stvaranja revolucionarne proleterske partije. Članci su bili namenjeni za štampanje u listu “Radničke novine”, koje su na Prvom kongresu RSDRP(mart 1898.) određene da budu centralni organ partije. Jedan od poslednjih članaka ,koje je Lenjin napisao u progonstvu bio je “Projekt programa naše partije”(1899.). Dok se Lenjin još nalazio u progonstvu u Rusiji je legalno izašla iz štampe njegova knjiga “Razvitak kapitalizma u Rusiji” sa potpisom Vladimira Iljiča.

Nastaviće se…