KRATKA BIOGRAFIJA LENJINA – 2. DEO

PRVI REVOLUCIONARNI RADNIČKI SAVEZI (1875-1880.)

Od prvih godina svog nastanka proleterijat u Rusjiji počinje da se bori protiv eksploatatora. Ali ta borba je još imala neorganizovan, stihijni karakter. “Tada je proleterijat  bio razdrobljen na odvojene grupe (rudari, radnici pojedinih fabrika, zanatlije ,železničari i dr.) i nije mislio o opštoj borbi… Prema tome .nije postojao proleterijat kao jedinstvena  i celovita klasa. Prema tome nije bilo i proleterske borbe, kao opšteklasnog natsupanja “(Staljin,T.1/286.)

U drugoj polovini 70-ih godina ruski radnici osnivaju svoje prve političke organizacije. 1875. g. je revolucionar Jevgenij Zaslavski osnovao u Odesi Južno-ruski savez radnika. Kao svoj osnovni, najbliži zadatak Savez je istakao borbu za političke  slobode i politička prava. Ujedinjavao je150-200 metalskih radnika. Za manje od  godinu dana policija je uspela da razbije “Južno-ruski savez” revolucionarnih ruskih radnika.

Krajem 1878.g. je , iz postojećih radničkih kružoka u Peterburgu, osnovan ilegalni “Severni savez ruskih radnika “, na čijem čelu su bili  stolar Stjepan Halturin i bravar Viktor Obnorski. ”Severni savez” je imao 200 stalnih članova  i 200 simpatizera. Savez je u svojoj revolucionarnoj osnovi imao statut Prve internacionale. Kao svoj osnovni ,najbliži zadatak “Severni savez” je istakao borbu za političke  slobode i politička prava (sloboda govora, štampe i zbora, ali ograničenje radnog dana i dr.).Vođe “Saveza” su prvi  istakli i zahtev za zajedničku borbu radnika i seljaka. Kao svoj konačni  cilj postavili su  izvođenje socijalističke revolucije  i “rušenje  postojećeg političkog i ekonomskog poretka u državi, kao poretka krajnje nepravednog. “Severnoruski savez je organizovao  i tajnu štampariju u Moskvi u  kojoj je štampao jedini broj svoga  lista ”Radnička zora”, jer je policija ubrzo pronašla i uništila štampariju. U toku 1878-79.g.njegovi članovi su  rukovodili  sa nekoliko štrajkova. Letke su štampali u tajnoj štampariji “Narodne volje”,- Severni savez” je razbijen posle  dve godine. Pojedini članovi Severnog saveza su se približili narodnjacima ,među njima i Stepan Halturin, koji je 1882.obešen kao član  grupe narodnjaka koja je pokušala atentat na cara Aleksandra Drugog. Viktor Obnorski je poslat na robijaške radove. Pojava radničkih saveza ubrzala je krah narodnjaštva u Rusiji ,ali one još nisu bile marksističke organizacije

Razbijanje prvih radničkih revolucionarnih saveza nije zaustavljen  opšti porast broja revolucionarnih istupanja u kojima dominiraju uspešniji štrajkovi …1885.g jedanaest hiljada tkalaca u Morozovljevim fabrikama Orehovo-Zujevu (Vladimirska gugernija) koji je organizovala i vodila grupa radnika na čelu sa radnikom Petrom Mojsejevim, koji je ranije bio član” Severnog saveza” , sastavili su zahtev  da se uvede državna kontrola nivoa zarade ,uslovi najma i visina globa ,kojima su radnici kažnjavani i za najmanje sitnice. Štrajk bio uporan, radnici su se složno držali, još ranije je organizovana  kasa uzajamne pomoći. Za gušenje štrajka dovedeni su žandarmerija i kozaci. Oko 600 radnika je uhapšeno, nekoliko desetina je predato sudu, ali radnici nisu popustili  i uspeli  da izdejstvuju uvođenje fabričkog pravilnika o kaznama

   Posle  istovremenog istupanja radnika više preduzeća  carska vlada je izdala zakon o globama, po kome novac od kazni išao na opšte potrebe radnika, a ne u kasu vlasnika fabrike.

        LENJIN U PETERBURGU(1893.-1895.g.)

Lenjin je ubrzo uvideo da je provincijska Samara, sa malim brojem industrijskih radnika suviše mali prostor za širenje njegove  revolucionarne aktivnosti.

31.avgusta 1893.g.Lenjin se ,kada je imao 23 godine ,preselio iz Samare u prestonicu  i politički centar Rusije, Peterburg, u kome se zaposlio kao advokatski pomoćnik. Cilj njegovog dolaska u Peterburg je bio da nastavi borbu za formiranje marksističke partije, a legalno pokriće ovog cilja je bio posao advokatskog  pomoćnika. U to vreme je u  Peterburgu marksistička propaganda još bila slaba, u njemu je tada radilo nekoliko zasebnih kružoka revolucionarne omladine. Lenjin se prvo povezao sa jednim od njih ,koji je bio ostatak Brusnjevljeve socijal-demokratske organizacije ,koji je policija razbila 1892.g.Zatim je  stupio u studentski marksistički kružok u kome su već radili studenti-socijal-demokrati: S.I.Radčenko,V.V.Krasin,P.K.Zaporožec,G.M.Kržižanovski,A.A.Vanjejev, M.A.Siljvin i dr. koji su delovali među naprednim radnicima .Pripadnici kružoka su među naprednim radnicima vršili propagandni rad ,ali su im marksističko učenje  pružali apstraktno, odvojeno od političkog života zemlje. U jesen 1893. Lenjin se povezao  i sa vođama kružoka  naprednih peterburških radnika među kojima su bili najpoznatiji kružoci Ivana Babuškina , Vasilija A. Šelgunova, V.A. Knjazeva i Borisa Zinovjeva. Vasilij Ivanovič Babuškin”,radnik u Semjanoskom zavodu u Pererburgu, lenjinist, član ”Peterburgškog saveza borbe”, agent “Iskre” je ovako opisao metod rada V.I.Lenjina u Babuškinovom kružoku: ” Predavač nam je tu nauku izlagao usmeno, bez ikakve sveske, često nastojeći da kod nas izazove ili neslaganje  ili želju da otpočne prepirka, i tada  je podstrekavao, goneći jednog da dokaže drugome opravdanost svoga gledišta na dato pitanje  .Na taj način  su nam predavanja imala veoma živ i interesantan karakter … Mi smo svi bili vrlo zadovoljni tim predavanjima i stalno smo se oduševljavali umom našeg predavača”(“Sećanja I.V.Babuškina (1893-1900.”). U kružocima je Lenjin držao predavanja iz osnovnih pitanja marksizma. Pojedinim radnicima je čitao i tumačio Marksov “Kapital” U jednom od referata Lenjin je “ razradio svoju čuvenu shemu razvitka kapitalizma ,koja prikazuje istorijski proces pretvaranja naturalne privrede  u robnu i proces raspadanja proste robne privrede i njenog pretvaranja u kapitalističku”(“V.I.Lenjin, Kratak opis života i rada”/20.) Trudio se da od naprednih radnika pripremi buduće partijske organizatore. Uskoro je, zbog “nepokolebljive vere u pobedu radničke klase, velikog znanja, dubokog poznavanja marksizma i sposobnosti da ga primeni na razrešavanje životnih problema ,koji su uzbuđivali narodne mase stekao   uvažavanje peterburgških marksista  i postao je njihov  priznati rukovodilac .”(Fil.rečnik).”Mi smo videli ,mi smo stalno osećali u njemu neobičnu snagu uverenja ,duboku idejnost,-kaže jedan od učesnika tog kružoka.-Mi smo videli da je on u svojim rasuđivanjima ,ma čega se ona ticala ,polazio samo od jedne ideje ,od ideje borbe ruske radničke klase za revoluciju, za socijalizam i toj ideji je on posvećivao sve svoje snage, za njega nije bilo drugih interesa osim onih koji su s njom bili vezani, za njega nije bilo drugog života osim onog koji je on potpuno posvetio toj ideji”(Sov.zemlja,247.)

  U radničkim kružocima kojima je rukovodio Vladimir Uljanov je ,već kao profesionalni revolucionar, objašnjavao neophodnost prelaska od propagande marksizma u malim kružocima ka revolucionarnoj agitaciji u širokim proleterskim masama. Lenjin je prvi iz ruskih marksista u postavio kao neodložni praktični zadatak stvaranje partije radničke klase u Rusiji i stao na čelo borbe revolucionarnih socijal-demokrata za njeno ostvarenje. Lenjin je smatrao, da ta partija mora da bude proleterska partija novog tipa, po svojim principima, formama i metodama rada, koji odgovaraju zahtevima nove epohe –epohe imperijalizma i socijalističke revolucije. Ne buržoaziji, već proleterijatu, prema Lenjinovoj misli, predstoji  da ujedini radne i eksploatisane mase i da ih digne u borbu protiv apsolutizma. Revolucija koja sazreva u Rusiji ,,buržoasko-demokratska po svojoj sadržini, po sredstvima borbe postaće proleterska ,izaći će iz okvira  običnih  buržoaskih revolucija  i počeće da prerasta u socijalističku revoluciju. Konačno će taj zaključak Lenjin formulisati  kasnije  ,u vreme Prve ruske buržoasko demokratske revolucije (1905-1907.), a zatim (1915.)uslediće  zaključak da je moguća pobeda proleterske revolucije  prvo u jednoj ,zasebno uzetoj zemlji. Ali osnova tih zaključaka sadržana je u u poslednjoj glavi knjige “Šta su “prijatelji naroda” i kako se oni bore protiv socijal-demokrata” (K.Tarnovski,60).

“LEGALNI MARKSIZAM“

Legalni marksizam je buržoasko izopačavanje marksizma ,koje se pojavilo u drugoj polovini19. veka. ”Legalni marksizam” je ponikao u redovima jednog dela studenata i ruske liberalne buržoaske inteligencije koja je, “maskirana u marksističku odeću”, u legalnoj štampi objavljivala članke protiv narodnjaka ,a istovremeno je  pokušavala da radnički pokret i marksizam prilagodi interesima buržoazije. Nazvani su” legalni marksisti” jer su  o marksističkim temama pisali u legalnim časopisima, koji su izlazili sa dozvolom carske cenzure . Legalni marksisti su iz učenja marksizma izbacivali najvažniji njegov deo-o proleterskoj revoluciji i diktaturi proleterijata. Istaknuti predstavnici tog pokreta bili su: P.Struve, M.Tugan-Baranovski, S.Bulgakov, N.Berđajev i dr.(po Pol.Sl.).

  Između 1893.i 1895.g.Lenjin je napisao nekoliko radova“ u kojima je  “podvrgao uništavajućoj kritici  i subjektivizam narodnjaka i objektivizam takozvanih “legalnih marksista. “U novembru 1893.Lenjin je napisao referat “Povodom takozvanog pitanja unutrašnjeg tržišta“, u proleće i leto 1894.g. Lenjin je pročitao u kružocima  svoj prvi veliki teoretski rad –istinski manifest ruskih komunista – “Ko su “prijatelji naroda “ i kako se oni bore protiv socijal-demokrata?”, a krajem 1894-početkom 1895. izlazi njegov drugi veliki rad “Ekonomski sadržaj narodnjaštva i njegova kritika u knjizi g. Struvea (Odraz marksizma u buržoaskoj literature”. U referatu “Povodom takozvanog unutrašnjeg tržišta” je Lenjin istupio protiv petrogradskog socijal-demokrate Germana Krasina ,koji je kritikujući narodnjake, “zato što su pogrešno tvrdili da u Rusiji nema i neće biti kapitalističkog tržišta ,istovremeno isticao samo progresivne strane kapitalizma, ignorišući kapitalističke protivurečnosti, porast bede i siromaštva i propadanje radnih masa pod kapitalizmom, zaboravljajući na klasne interese proleterijata…U radovima Krasina Lenjin je primetio klicu ”legalnog marksizma” i pokušaj buržoaske inteligencije da  u borbi protiv narodnjaka iskoristi marksizam radi veličanja i učvršćivanja kapitalizma” (“Vladimi Ilić Lenjin. Kratak opis života i rada “,str.21).”

U delu “Ko su” prijatelji naroda” i kako se oni bore protiv socijal-demokrata?” Lenjin je do kraja razobličio pravo lice narodnjaka kao lažnih “prijatelja naroda”, koji na delu idu protiv naroda… ”Lenjin je oštro kritikovao, u to vreme dosta popularna, shvatanja lažnih “prijatelja” naroda- liberalnih narodnjaka ,posebno tada popularnog pisca N.K.Mihajlovskog, jer su  se odavno odrekli revolucionarne borbe i pomirili su se sa krupnim zemljoposednicima  i carizmom. “Prva marksistička grupa, Plehanovljeva grupa  “Oslobođenje rada” (koja se odvojila od narodnjaka) otpočela je 80-ih godina teoretsku  borbu protiv narodnjaka ,ali je bila malobrojna, živela je u emigraciji  i odvojena od radničke klase Rusije. “(Jaroslavski-“Lenjin”) .” Lenjin  je ukazao i na pravilni put borbe sa carizmom i kapitalizmom.   Taj put je bio put marksizma. Šta je zahtevao ovaj put? On je zahtevao da pristalice socijalizma ,pristalice proleterske revolucije ,usmere svoju pažnju na napredne slojeve radničke klase. Radnička klasa je u većem delu bila najrevolucionarnija klasa ,sposobna da povede za sobom seljaštvo na put revolucije. Bilo  je neophodno da se marksisti zbliže sa naprednim radnicima, i da formiraju od njih marksističke kružoke, u kojima bi širili učenje marksizma… Lenjin je prvi iz ruskih marksista postavio zadatak stvaranja partije radničke klase u Rusiji kao neodložni praktični zadatak za njeno ostvarenje. Lenjin je smatrao ,da ta partija mora da bude proleterska partija novog tipa ,po svojim principima, formama i metodama rada koji odgovaraju zahtevima nove epohe –epohe imperijalizma i socijalističkih  revolucija .Trebalo je naći put i način borbe kako bi se ti kružoci ujedinili u stvarnu  proletersku partiju revolucionarnih marksista iz koje bi se formiralo  jezgro profesionalnih revolucionara … (po-Jaroslavskom ,”Lenjin”18)…

”Istorijski značaj knjige “Ko su prijatelji naroda ?” sastoji se u tome što je u njoj  Lenjin, porazivši narodnjaštvo  i ocrtavši zadatke ruskih marksista , ”pravilno pokazao put borbe radničke klase, odredio njenu ulogu, kao vodeće revolucionarne snage društva, odredio ulogu seljaštva, kao saveznika radničke klase”(“Ist.SKP(b),str.21”)

“Lenjinova knjiga se završava  proročanskim predviđanjem istorijskog puta radničke klase Rusije: ”Socijal-demokrati obraćaju svu svoju pažnju i svu svoju aktivnost na radničku klasu. Kada njeni napredni predstavnici usvoje ideje naučnog socijalizma ,ideju o istorijskoj ulozi ruskog radnika ,kada te ideje budu široko rasprostranjene, i kada se među radnicima stvore čvrste organizacije ,koje će pretvoriti sadašnju izolovanu ekonomsku  borbu radnika u svesnu klasnu borbu ,-tada će ruski radnik, stavši na čelo svih demokratskih elemenata ,oboriti apsolutizam i povesti ruski proletarijat , (uporedo sa proleterijatom svih zemalja ) direktnim putem otvorene političke borbe, k pobedonosnoj komunističkoj revoluciji“.

 (LenjinT.1./302)Knjiga je napisana  u tri sveske i štampana je u malom tiražu na hektografu, ali drugi deo je izgubljen”. Knjigu je u Tiflisu čitao i mladi Josif Džugašvili, koji je tek stupao na put revolucionarne borbe…

U knjizi “Ekonomski sadržaj narodnjaštva i njegova kritika u knjizi g. Struvea (Odraz  marksizma u buržoaskoj literature)  Lenjin je oštro kritikovao vodeće “legalne marksiste”Petra Struvea, Tugan Baranovskog i dr., koji su u svojim radovima kritikovali  narodnjake ,uglavnom da bi dokazali  da “kapitalizam vodi ka razvijanju proizvodnih snaga zemlje, tj. da je buržoaski razvitak  društva koristan za narod…Lenjin je nazivao “legalne marksiste” sprovodnicima buržoaskog uticaja na proleterijat””(Jaroslavski 27).

“Krajem 1894.g. Lenjin se na jednom skupu peterburških marksista) upoznao sa Nadeždom Konstantinovnom Krupskom, sa kojom je od tada bio čvrsto  povezan i lično, i svojim revolucionarnim radom do kraja života. Nadežda Konstantinovna je tada bila  učiteljica smoljenske večernje nedeljne škole za Nevskom zastavom u Peterburgu. U toj školi su učili odrasli radnici. Tokom nastave sa njima  Nadežda Konstatinovna je uočila  ,da neke od njih interesuju i društvena pitanja, revolucionarni rad. Ona om je davala na čitanje odgovarajuće knjige ,pomagala im je da izađu na pravilan put.”(J/27.).

Iako je još od štrajka na Kazanjskom univerzitetu Lenjin bio pod stalnom prismotrom policije i on  je ,takođe organizovao nekoliko revolucionarnih radničkih kružoka, u kojima je  bio njihov učitelj – koji  im je razjašnjavao i propagirao revolucionarno učenje Marksa: ”Marksove osnovne misli  Lenjin nije navodio apstraktno ,,već ih je primenjivao na političke i ekonomske uslove ruske stvarnosti. Njegov govor je bio pun vatrene vere u pobedu radničke klase” (Iz uspomena O.B.Lepešinske -“  Početak revolucionarnog puta”,19.)Podrobno  im je govorio o tome kako se radnici bore za svoja prava u drugim zemljama, i o tome kako, radnici treba da se  bore u Rusiji… Istovremeno, on se i učio od radnika –  iz razgovora sa njima i izučavajući radničko pitanje, on je pisao  letke u kojima je radnicima jasnim, razumljivim jezikom, objašnjavao  kako treba da se bore sa gazdama-eksploatatorima… Prvi letak je napisao ,zajedno sa istaknutim radnikom Babuškinom, u decembru 1894,povodon nemira u Semjanikovskom zavodu ,drugi letak je napisao povodom štrajka radnica  u fabrici Torntona i dr…Pored toga pisao je i popularne brošure, jezikom dostupnim  manje pismenijim radnicima .Takve knjižice su bile ”Objašnjenje(tumačenje) zakona o kaznama, naplaćivanih od radnika u fabrikama i zavodima”, ili članak “O štrajkovima”. 

 “U to vreme svaki grad je vodio revolucionarni rad odvojeno. Nije bilo jedinstvene radničke partije ,nije bilo programa ,ni jedinstvenog statuta ,koji bi povezivao odvojene kružoke ,odvojene marksiste u gradovima u jednu radničku partiju; nije bilo jedinstvenog centra-Centralnog komiteta koji bi rukovodio radničkim pokretom, revolucionarnim radom u svim gradovima. Lenjin je smatrao, da treba objediniti  revolucionarni rad cele Rusije ,usmeriti je ka jednom cilju…Za objedinjenje svih revolucionarnih snaga Lenjin je rešio da pre svega uspostavi vezu sa grupom “Oslobođenje rada”, grupom marksista, bivših narodnjaka”(Jaroslavski ,28). Marksističku grupu “Oslobođenje rada” osnovali su u inostranstvu, u Švajcarskoj, bivši narodnjaci  Plehanov, Akseljrod, Vera Zasulič i dr. Grupa  je osnovana 1883. u godini u kojoj je umro Marks…Oni su štampali marksističke knjige, ilegalno su i h slali u Rusiju i tamo ih dalje rasprostranjivali.

Posle  osnivanja grupe “Oslobođenje rada” manji marksistički radnički kružoci se osnivaju u Kazanju, Petrogradu i drugim mestima. 1889.g. je osnovana grupa Mihaila Brusnjeva koja je organizovala prvu proslavu Prvog maja (majevku) u Petrogradu (1891.) i prvu u Rusiji radničku demonstraciju. 

25.aprila  1895.g. Lenjin je dobio dozvolu policije i otputovao u inostranstvo, što je on iskoristio radi uspostavljanja veze sa grupom” Oslobođenje rada”. Lenjin je više od meseci po dana proveo u Švajcarskoj ,a preko dva meseca u Parizu i Berlinu. U Švajcarskoj se upoznao sa Plehanovom  i članovima njegove grupe. Već tada je ,između njih dvojice došlo do neslaganja oko dva- pitanja lenjinskog odnosa  prema liberalima (Struveu i dr.)i pitanja odnosa prema siromašnom seljaštvu, koje  je Lenjin smatrao glavnim saveznikom u budućoj revoluciji…Ipak su se dogovorili o pokretanju zbornika “Radnik”.

Lenjin je želeo da sretne i sa Engelsom, ali kad je Lenjin doputovao iz Rusije Engels je već bio u Londonu  teško bolestan od raka. U Nemačkoj se Lenjin sreo sa jednim od vođa nemačkih social-demokrata Vilhelmom Libknehtom, u Francuskoj sa Marksovim zetom Polom Lafargom i dr. radnicima međunarodnog radničkog pokreta.Za vreme Lenjinovog boravka u inostranstvu ,u Londonu je 5.avgusta 1895.umro  Engels, najbliži saradnik i prijatelj Karla Marksa. Lenjin je ,povodom Engelsove smrti, u br.1-2“Zbornika ”objavio članak-nekrolog  “Fridrih Engels”. Članak je objavljen bez potpisa.

 “Lenjin se u Rusiju vratio 7. septembra 1895. Policija na granici je detaljno pretresla Lenjinov prtljag ,ali nije uspela da otkrije marksističku literaturu i štampu sakrivenu u duplom dnu kofera. Pre povratka u Peterburg Lenjin 22 dana tajno obilazi marksističke kružoke i grupe u Viljnusu, Moskvi, i Orehovo-Zujevo i drugim mestima. Donosi im zabranjenu u Rusiji literaturu, dogovara se  sa mesnim socijal-demokratama radi osnivanja jedinstvene revolucionarne organizacije. 

Već 1895. ilegalno počinje da izdaje list “Radničko delo”, koje je trebalo da bude prvi revolucionarni organ buduće jedinstvene partije. Priprema za list niz članaka (“Fridrih Engels” , “O čemu razmišljaju naši ministri “ i dr.).

Nastaviće se…