СТО ГОДИНА ОД РОЂЕЊА ФИДЕЛА КАСТРА

Револуционар, антиимперијалиста и интернационалиста чије идеје и данас живе

13. август 1926 – 13. август 2026.

Поводом стогодишњице рођења Фидела Кастра, НКПЈ и СКОЈ одају почаст једном од најзначајнијих револуционара, комуниста и антиимперијалистичких државника XX века, човеку који је својим животом и политичком борбом постао симбол отпора империјализму, колонијализму, експлоатацији и потчињавању народа.

Наши активисти су на позив амбасаде Кубе узели учешће на окупљању у Београду 13. августа, у Парку пријатељства код фиделове саднице, и том приликом развили банер с натписом – 100 ГОДИНА СА ФИДЕЛОМ, што је и парола међународног комунистичког покрета под којом се обележава овај важан јубилеј за све прогресивне људе планете.

Сто година након његовог рођења, Фиделово име остаје нераскидиво повезано са Кубанском револуцијом, али његов историјски значај далеко превазилази границе Кубе. За милионе људи широм Латинске Америке, Африке, Азије и света он је представљао доказ да и мали народ може да се успротиви далеко моћнијим силама и избори право да самостално одлучује о својој земљи, својим природним богатствима и својој будућности.

Од напада на касарну Монкада 26. јула 1953. године, преко герилске борбе у Сијера Маестри, до победе Кубанске револуције 1959. године, Фидел Кастро остао је доследан уверењу да политичка слобода нема пун смисао без економске независности и социјалне правде.

Под његовим руководством Куба је кренула путем социјалистичког преображаја. Образовање и здравствена заштита постали су доступни најширим слојевима становништва, а држава је огромне напоре усмерила на искорењивање неписмености, развој науке, културе и медицине. Упркос вишедеценијским политичким, економским и другим притисцима, Куба је сачувала своју независност и право да сама бира пут друштвеног развоја.

За Фидела социјализам није представљао само другачији начин организовања привреде. Његово основно мерило била је вредност људског живота: да ли човек има право на образовање, лечење, рад и достојанствену егзистенцију. Управо зато је упозоравао да се успешност друштва не може мерити само профитом, богатством мањине и снагом великих компанија, већ положајем обичног човека.

Његова чувена дефиниција револуције из 2000. године представља својеврстан политички тестамент: револуција значи разумети историјски тренутак, мењати оно што мора бити промењено, борити се за једнакост и слободу, бранити вредности у које се верује и веровати у снагу истине и идеја.

Фиделов интернационализам представља посебно значајан део његовог наслеђа. Куба није своју револуцију разумела само као национални пројекат. Кубански лекари, наставници, стручњаци и револуционари помагали су народима широм света. Куба је пружала подршку антиколонијалним и ослободилачким покретима, а њен допринос борби против апартхејда у јужној Африци заузима посебно место у историји међународне солидарности.

За нас на простору некадашње Југославије Фидел Кастро има и додатни историјски значај. Социјалистичка Југославија и револуционарна Куба сусретале су се и сарађивале у оквиру Покрета несврстаних, једног од највећих покушаја народа и држава Азије, Африке и Латинске Америке да изграде међународни поредак у којем неће бити само објекти политике великих сила.

Фидел Кастро и Јосип Броз Тито нису увек имали исте ставове о међународним односима и карактеру несврстаности, али их је повезивало једно од кључних питања XX века: имају ли мали народи право на сопствени глас и сопствени пут развоја?

Данас, сто година након Фиделовог рођења, то питање није изгубило на значају.

Ратови нису нестали. Сиромаштво и глад нису искорењени. Економске разлике постале су огромне. Притисци великих сила на мање државе нису прошлост. Борба за тржишта, енергенте и природна богатства и даље одређује судбине милиона људи. Истовремено, човечанство се суочава са све озбиљнијом еколошком кризом, на чије је последице Фидел упозоравао још крајем XX века.

Због тога стогодишњица његовог рођења није само прилика за историјско сећање.

Она је прилика да поново поставимо питања која је Фидел постављао током читавог свог политичког живота: Да ли ће економија служити човеку или човек профиту? Да ли ће међународне односе одређивати право или сила? Да ли природна богатства припадају народима или великом капиталу? Да ли ће свет бити заједница равноправних народа или поредак господара и потчињених?

НКПЈ и СКОЈ сматрају да је очување сећања на Фидела Кастра истовремено и очување сећања на велику историјску борбу народа за национално ослобођење, социјализам, равноправност, мир и међународну солидарност.

Фидел је припадао времену великих револуција, антиколонијалних борби и наде да је могуће изградити праведнији свет. Али идеали којима је посветио живот нису нестали са епохом којој је припадао.

Док постоје експлоатација, империјализам, социјална неједнакост и покушаји потчињавања народа, постојаће и потреба за борбом за друштво у којем ће човек, а не профит, бити највиша вредност.

Зато се на стогодишњицу његовог рођења сећамо и младог Фидела који је, изведен пред суд након напада на Монкаду, изговорио речи које ће постати симбол његове политичке судбине:

„Осудите ме. Није важно. Историја ће ме оправдати.“

Сто година од његовог рођења историја и даље расправља о Фиделу Кастру. Али једно је неспорно: револуционар са малог карипског острва оставио је траг у светској историји који се не може избрисати.

Фидел Кастро – револуционар, комуниста, антиимперијалиста и интернационалиста.

Његово време припада историји.

Борба за социјалну правду, слободу и достојанство народа – траје.