НКПЈ У МОСКВИ НА АНТИФАШИСТИЧКОМ ФОРУМУ

У Москви је одржан 3. Међународни антифашистички форум од 24-26. маја на коме је учестовала НКПЈ. Наслов овогодишњег форума је био: „Борба против међународног тероризма, самовоље и агресије – За мир и безбедност“. Форум је окупио истакнуте политичке лидере комнистичких, радничких и прогресивних партија, јавне личности, представнике синдиката и омладинских организација. Форуму је присуствовало 180 делегација из скоро 100 земаља. Испред НКПЈ и СКОЈ-а су били другови Александар Ђенић и Милош Каравезић.

Наша организација је одржала бројне билатералне састанке из којих издвајамо састанак са представницима Комунистичке партије Кине, Комунистичке партије Руске Федерације, Нардоне демократсе партије из Јужне Кореје, Комунистичке партије Свазиленда, СВАПО из Намибије, ЗАНУ из Зимбабвеа, делегацијама из Кубе, Палестине, Либана, Сирија, WFDY-a и многих других организација. Све комунистичке партије из социјалистичких земаља, као и све значјне комунистичке партије из међународноиог комуниситчког покрета су биле присутне на овом скупу.

Реферат наше делагције је био веома пропраћен, а можете га прочитати у наставку:

Драги другови,

захваљујем се КПРФ-у на позиву и на могућности да дискутијемо о важним идеолошким питањима која се намећу испред комуниста и прогресивних снага данас у свету.

Када кажемо тероризам, морамо поставити питање шта под тим термином подразумевамо? Иако не постоји прецизна дефиниција тероризма, нека општа која доминира говори да је то смишљена употреба незаконитог насиља или претње незаконитим насиљем ради усађивања страха, с намером присиљавања или застрашивања власти, или друштва како би се постигли циљеви који су уопштено идеолошки. Опет уопштено овај термин се користи првенствено за описивање насиља у доба мира или током рата над цивилним становништвом.

Овде се поставља питање да ли оваква дефиниција може бити прихватљива за комунисте? Шта и ко прави разлику између бораца за слободу и тероризма? У ком смислу је тероризам теоријски и научни алат, а у коме пропагандно средство? Из тог разлога важно је направити дистинкцију између теорирзма који служи као пропагандно средство империјализму и критике тероризма са марксистичко – лењинистичких позиција.

Међутим, шта нас искуство класика марксизма лењинизма учи о тероризму?

Класици су увек били против индивидуалног терора (атентата, завера, малих пучистичких група које делује уместо масовног покрета). Историјска пракса нас учи да револуцију не праве мале завереничке групе, односно појединци, већ класе. У том смислу, Лењин јасно одбацује идеју да атентати могу заменити организовану партију и масовни покрет, јер убиством појединца се не мења систем. Према томе, за нас комунисте, индивидуални терор не може бити замена за политичку организацију.

Стога, ми комунисти морао јасно критиковати спонтанизам и индивудуални терор. У том смислу, са наулчних позиција важно је истицати да ми комунисти се залажемо за масовну политичку борбу, а не ударе појединаца. Класици научног социјализма су правилно одбацили индивидуални теор, јер је политички неефикасан и често контрапродуктиван. У том смислу, индивидуални терор или мали конспиративни акти, су за нас комунисте неприхватљиви, јер такви чинови не мењају друштвену стуктуру, не мобилишу масе и често изазивају репресију без стратешке користи.

Комунисти су за многе владајуће реакционарне системе током историје (а и у многим земљама и данас), који су исто имали (и имају) своје законе (а ми као комунисти знамо да правни систем увек брани класне интересе владајуће класе) били терористи. Многи наши другови су и данас у илегали, а њихове рекационарне владе их сматрају терористима.

Исто тако, након контрареволуције која се десила у Совјетском Савезу и источној Европи, САД и НАТО су постали доминатни светски хегемон. У том периоду, САД је кренула у поход у борби против тероризма, прогашавајући палестински и либански покрет отпора за терористички, Иран, Кубу, Северну Кореју, Сирију за време Асада и све оне који се боре против њиховог хегемонизма за терористе. Исто тако војно фашистичка хунта у Кијеву сматра први антифашистички и антиимперијалистички устанак у 21. веку који се догодио у Донбасу као теорористички.

Па да ли и ми као комунисти исто можемо гледати на теорирзам као и империјалисти? Наравно да не можемо.

Стога се поставља питање, какав ми као комунисти би требало да имамо однос према међународном теоризму и његовим манифестацијама и шта он за нас представља? Прво, ми морамо одбацити пропагандистички алат тероризма који промовише империјализам, према коме жели да се осуде сви покрети, партије, или земље које се боре за социјализам и независност. Тако да за нас комунисте империјалистичке товревине попут НАТО, САД и ЕУ представљају највеће терористичке банде, јер они уништавају и дестабилизују сваку социјалистичку, прогресивну и независну земљу, са циљем пљачкања њених природних ресурса и претварања њиховог становништва у јефтину радну снагу. Они се не либе да користе најреакционарније, фашистичке, расистичке и верско-фундаменталистичке покрете зарад остваривања својих циљева и чувања монопола. Зарад очувања њхове хегемоније, људи и народи за њих представљају само средство.

Према томе САД и њихови сателити су данас симболи међународног тероризма. Најеклтантнији примери такве терористичке и деструктивне полиике су Израел и ционистички покрет, подршка војној фашистичкој хунти у Кијеву, стварање Исламске државе, помагање (уз асистенцију Турске) доласка Ал каиде на власт у Сирији, подршка Исламској држави у Малију и земљама Сахела и многи други примери. У мојој земљи су помагали терористичке и сецесионистичке групе током разбијања Југославије, те касније током бомбардовања су користили албанске терорирсте на Косову и Метохији као би окупирали Јужну српску покрајину, где су створили највећу САД базу у Европи – Бондстил.

Међутим, САД су током Трамповог мандата направиле још један “квалитативни” негативни искорак и по питнају међународног тероризма. Годину су започели тако што су киднаповали легитимног председника Венецуеле Николаса Мадура, а блокада и изгладњивање социјалистичке Кубе, уз перманентне саботаже је геноцид и тероризам који представља хуманитарну катастрофу. Затим је Трампова администрација превазишла у нечему чак и Хитлера, па је тако током преговора са Ираном убила лидера ове земље, те су зверски убијали цивиле по Ирану, док је њихов савезник Израел то наставио да чини по Либану и Палестини.

Према томе, за нас комунисте однос према теорирзму је јасан. Сваки вид индивидуалног терора у нашој свакодневној борби је неприхватљив и представља авантуризам који нема везе са нашом тактиком и стратегијом. Сваки покрет, партија и појединац који се боре за слободу не могу бити терористи, док се на сваком кораку морамо борити против теороризма који је финасиран, или га спроводе САД, ЕУ, НАТО, Израел и друге империјалистичке марионте које представљају највећу претњу глобалном миру.

Ми као комунисти морамо развити стратегију у складу са дијалектичкоим методом и материјалистичким принципом, односно научним погледом на свет. То значи, да наша анализа историјских процеса мора полазити од класне анализе, као и наш однос према империјализму. У том смислу, ми морамо правити тактичке савезе са свим прогресивним покретима и земљама који се боре против империјализма и њихових монопола. Ми се данас морамо солидарисати са народом Кубе, Палестине, Либана, Донбаса, Ирана, Јемена, који највише трпе и пружају отпор империјалистичкој агресији. Ми морамо дати одговоре у складу са садашњим историјским приликама. Наши одговори морају бити позив на акцију, а не мртво слово на папиру. У том смислу, наш теоријски одговор према међународном тероризму и његовим манифестацијама мора бити у складу са данашњом анализом империјализма.

Према томе драги другови,

оно што је нама потребно је координисана акција, јасна тактика и стратегија. То је оно што наш непријатељ има. Он је јединствен и добро организован за разлиику од нас. Ми морамо давати јасне теоријске одговоре, јер без револуционарне теорије нема ни револуционарне праксе. Комунисти као авангарда, морају око себе окупљати све прогресивне снаге. Ми смо ти који морамо дати одговоре. Многи наши порази које смо доживели од контрареволуције у СССР-у и источној Европи говоре да нико од нас није сигуран и да ствари могу да буду увек горе. Зато је драги моји другови важно да сагледамо ствари какве јесу и да кренемо како у теоријску, тако и у акциону офанзиву.

Живела интернационалистичка солидарност!

Секретаријат НКПЈ,

Београд, 

28.05.2026.