ПРОГРАМ НОВЕ КОМУНИСТИЧКЕ ПАРТИЈЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ
ПРВИ ПРОГРАМ НКПЈ УСВОЈЕН ЈЕ НА ОСНИВАЧКОМ КОНГРЕСУ (ОСНИВАЧКОЈ СКУПШТИНИ) ОДРЖАНОМ У БЕОГРАДУ 30. ЈУНА 1990. ГОДИНЕ.
НА ГОДИШЊОЈ КОНФЕРЕНЦИЈИ 21. ДЕЦЕМБРА 1995. УСЛЕДИЛЕ СУ ИЗМЕНЕ И ДОПУНЕ ПРОГРАМА КОЈИ ЈЕ БИО НА СНАЗИ ДО НАЈНОВИЈЕ ВЕРЗИЈЕ КОЈА ЈЕ ПРЕД ВАМА, А КОЈА ЈЕ ПОСЛЕ ИЗМЕНА И ДОПУНА УСВОЈЕНА НА ПАРТИЈСКОЈ ГОДИШЊОЈ КОНФЕРЕНЦИЈИ 14. ФЕБРУАРА 2015. ГОДИНЕ.
САДРЖАЈ:
1. ЦИЉЕВИ И КАРАКТЕР НОВЕ КОМУНИСТИЧКЕ ПАРТИЈЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ
Нова комунистичка партија Југославије (НКПЈ) је добровољна организација радничке класе, сељаштва и интелигенције, која делује у условима вишепартијског система. НКПЈ се руководи принципима марксизма – лењинизма, демократског централизма и пролетерског интернационализма.
Целокупна активност, стратегија, тактика и политика НКПЈ утемељена је на стваралачкој примени и даљој разради научног социјализма који су засновали Маркс, Енгелс, Лењин и Стаљин, на поукама из досадашњих позитивних и негативних резултата социјалистичке изградње код нас и у свету, на достигнућима осталих прогресивних покрета, идеја и мисли савремене епохе и научно-техничке револуције, као и на вековним слободарским традицијама наших народа.
Главни циљ НКПЈ је изградња интегралног социјалистичког друштва, које ће представљати истинско оваплоћење социјалне правде, слободе и слободоумља и у коме ће сви људи бити сити хлеба и дарова духа.
Крајњи циљ НКПЈ је стварање у перспективи, бескласног комунистичког друштвеног система.
Нова комунистичка партија Југославије није идејни наследник Савеза комуниста Југославије, али је аутентични наследник, настављач и идејни носилац свих истинских вредности, прогресивних достигнућа и традиција социјалистичког и комунистичког покрета у Југославији и у југословенским земљама, као и свега онога што је напредно, слободарско и родољубиво у историји наших народа.
Нова комунистичка партија Југославије бори се целокупном својом политиком, стратегијом и тактиком за истински и интегрални социјализам, у чијем ће средишту бити човек и његови свеукупни интереси и права; човек као појединац и као део друштва у коме живи и ствара. Односно, НКПЈ се бори за изградњу друштвеног система чији ће се интереси у основи подударати са интересима сваког његовог члана, то јест са интересима огромне већине његових чланова.
Најважнија питања, циљеви и начела која су у жижи борбе и интересовања Партије и залагања за њихово остварење, имају, зависно од њихове природе и постојећих услова, краткорочан, дугорочан или трајни карактер.
НКПЈ не признаје разбијање наше домовине, Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, коју је разбио западни империјализам уз помоћ своје агентуре у свим југословенским републикама. НКПЈ не признаје противуставну и противзакониту сецесију коју су извршила буржоаска, националистичка и проимперијалистичка руководства Хрватске, Словеније, Македоније и Босне и Херцеговине, јер је тај издајнички акт супротан трајним интересима народа који живе у тим републикама, као и народа и националних мањина у читавој Југославији. НКПЈ не признаје разбијање Савезне Републике Југославије и државне заједнице Србије и Црне Горе од стране буржоаских проимперијалистичких руководстава те две југословенске републике, а у складу са експанзионистичким, пљачкашким интересима западног империјализма.
НКПЈ се бори за обнову, на добровољним и истински равноправним начелима, државне заједнице свих југословенских народа и националних мањина, за обнову интегралне социјалистичке Југославије, у њеним историјским границима од Триглава па до Ђевђелије . Различите околности могу условити да борба за обнову интегралне Југославије поприма разна етапна, делимична и прелазна решења која ће бити у функцији будућег целовитог решења и модела.
Неопходно је пропагирати идеју југословенства.
Основна програмска оријентација НКПЈ обухвата следећа питања:
2. ЈУГОСЛАВИЈА
НКПЈ се бори за обнову социјалистичке домовине југословенских народа и националних мањина, СФРЈ. НКПЈ се бори за власт радничке класе у Југославији, коју чине сви они који живе од резултата свога рада.
Циљ Партије је обнова велике, јединствене социјалистичке Југославије, засноване на федеративном начелу. Сви народи у тој новој државној заједници треба да буду истински равноправни, да живе сложно и пријатељски.
Ближи циљ НКПЈ је уједињење Србије на федеративној или некој другој основи са неком или неким бившим југословенским републикама, које су се противуставном сецесијом привремено издвојиле. То прикључење треба да буде слободна и добровољно изражена воља и жеља сваке од тих република.
Сви народи и националне мањине које ће живети у обновљеној Југославији треба да уживају истинску равноправност. На територији обновљене Југославије не могу се стварати друге државе или парадржавне творевине.
НКПЈ је изричит противник монархије. Она је за републикански облик владавине.
Обновљена Југославија треба да буде независна, слободарска, правна и праведна држава.
Целокупна политика, стратегија и тактика НКПЈ има за циљ очување и обнову социјалистичких тековина и опредељења земље за социјалистички пут развоја.
3. СРБИЈА
Република Србија је јединствена и недељива. На њеној територији не могу се стварати друге државне, или било какве парадржавне творевине.
У Србији равноправно, сложно и пријатељски треба да живе Срби, Црногорци, Албанци, Мађари, Хрвати, Муслимани, Бугари, Румуни, Турци, Словаци, Русини, Буњевци, Роми и други.
Националне мањине треба да уживају сва права по највишим међународним стандардима.
Неотуђиви саставни делови Србије су аутономне покрајине Војводина и Косово и Метохија.
4. ВОЈВОДИНА
Војводина је интегрални део Републике Србије. У њој треба равноправно, сложно и пријатељски да живе сви народи и националне мањине које је настањују: Срби, Црногорци, Мађари, Хрвати, Румуни, Словаци, Буњевци, Роми, Русини и други.
Војводина има своју историјску административну аутономију, која се мора очувати све док успешно функционише и док је у интересу њених становника. На њеној територији не могу се стварати никакве друге државе ни парадржавне творевине.
Морају се онемогућити све сецесионистичке и сепаратистичке снаге које заговарају међунационалне сукобе и мржњу, издвајање Војводине у посебну државу или парадржаву и страно империјалистичко уплитање у разрешавање њених проблема и одређивање њене судбине.
5. КОСОВО И МЕТОХИЈА
Косово и Метохија су након злочиначке НАТО агресије на Савезну Републику Југославију 1999. године, постали окупирана територија под контролом западног империјализма, предвођеног Вашингтоном и Бриселом. НКПЈ је изричито против окупације Косова и Метохије и марионетског проимперијалистичког режима у Приштини. НКПЈ се енергично залаже за трајно отклањање постојећих несугласица, које је изазвао западни империјализам, између Албанаца, са једне стране, и Срба са друге стране, јер је то у животном интересу свих народа и националних мањина који живе на том подручју. НКПЈ захтева моментално повлачење окупаторских НАТО трупа са територије јужне српске покрајине и њену реинтеграцију у састав Републике Србије. На Косову треба равноправно, сложно и пријатељски да живе сви народи и националне мањине које га настањују: Срби, Црногорци, Албанци, Турци, Муслимани, Роми и други. На Космету се не могу стварати друге државе или било какве парадржавне творевине. Космет треба да има статус административне аутономије у оквиру Републике Србије.
6. ИНТЕГРАЛНЕ СЛОБОДЕ
Партија се залаже за успостављање политичко-економског система у коме ће постојати интегрална слобода човека – слобода мишљења, говора, збора, договора, удруживања, јавног информисања…
Штампа, радио, телевизија и друга информативна средства треба објективно да преносе информације и да буду доступни свима који се боре за истинске интересе народа, прогрес, слободу, националну независност, а против страног империјалистичког уплитања у унутрашњу проблематику наше земље.
НКПЈ се бори против свих облика расне, националне и верске дискриминације. Негује и развија дух споразумевања, пријатељства и добросуседства међу људима и народима.
Религија је приватна ствар сваког човека. НКПЈ се с поштовањем односи према осећањима и схватањима верника.
Црква треба да буде одвојена од државе и не сме учествовати у политичкој борби.
НКПЈ се залаже за ширење материјалистичког погледа на свет на научној основи.
Наш циљ је изградња слободног, демократског, хуманог и богатог социјалистичког друштва, у коме ће бити остварено начело: од сваког према способностима – сваком према раду.
7. ЗАКОНОДАВНА, ИЗВРШНА И СУДСКА ВЛАСТ
Законодавна, односно представничка, извршна и судска власт треба да буду одвојене и међусобно независне у доменима својих овлашћења и рада.
Државна организација и администрација морају бити крајње поједностављене, приступачне сваком грађанину, функционалне, рационалне и ефикасне. Треба искорењивати све облике бирократизма.
Законодавна, односно представничка, извршна и судска власт постоје за народ и смисао своје делатности морају налазити у служењу народу. Оне морају деловати у духу високе одговорности пред народом, проширивати и продубљивати везе са масама и бити преокупиране њиховим потребама и бригама.
Пред законима сви треба да буду једнаки. Држава мора бити не само правна, већ и праведна.
8. ШКОЛА И ОБРАЗОВНИ СИСТЕМ
НКПЈ ће се борити за успостављање друштвено-политичког система у коме ће средње образовање бити законска обавеза за све људе. Целокупан систем основног, средњег, вишег и високог образовања мора да буде бесплатан и доступан свима. Сви нивои школа и универзитета треба, по правилу, да се финансирају из државног буџета. Треба подстицати перманентно образовање свих грађана. НКПЈ се залаже за враћање цивилизацијске тековине стечене у социјализму, бесплатног студирања за све као и за укидање ретроградне „Болоњске декларације” која онемогућава студирање деци из радничких породица.
Треба настојати да уџбеници буду стручни, рационални, истоветни за целу земљу и од истих аутора.
Неопходно је свим средствима подстицати и унапређивати научно-истраживачки рад и брзу примену његових резултата у привреди, медицини, техници, екологији и у другим областима.
Мора се економским, административним и другим начинима спречити одлив мозгова у иностранство. Школски систем мора бити на нивоу најновијих светских достигнућа научно-техничке револуције.
НКПЈ је против свих облика приватних школа и факултета.
Школа треба да буде одвојена од цркве. Настава веронауке се не сме обављати у њеним просторијама, јер је то приватна ствар сваког ученика, који своје религиозно интересовање и опредељење може задовољити ван школских просторија.
9. САВЕЗ УМНОГ И ФИЗИЧКОГ РАДА
НКПЈ ће се борити за друштвено-економски систем који ће сваком за рад способном грађанину моћи да обезбеди радно место, јер није довољно само прокламовати право на рад. Држава мора да гарантује сваком грађанину да ће му обезбедити посао у складу са његовом стручношћу.
„Крајњи циљ социјализма је уништавање класа и класних разлика међу људима.“ (Лењин)
Радничку класу сачињавају сви они који живе од резултата свога рада – физички радници, сељаци и интелигенција. Залажемо се за савез умног и физичког рада, за превазилажење поделе друштва на раднике и сељаке (који су непосредни произвођачи материјалних вредности) и интелигенције – која се претежно бави умним радом. Научно-технички развој постепено брише те разлике и мења положај и улогу појединих слојева и категорија друштва.
10. СВОЈИНА
НКПЈ је за постојање државне својине, односно општенародне, јавне, друштвене, задружне, кооперативне, приватне и личне својине.
Колективни облици својине (државни, јавни, односно општенародни, друштвени, задружни и кооперативни) треба да буду доминантни у свим већим привредним системима.
Партија је за постојање такве приватне својине која ће се заснивати на непосредном личном раду власника или на његовом удруживању са једним или више сувласника, под условом да то не представља експлоатацију туђег рада и најамни однос.
Изричито се боримо против акционарске својине, јер је то комбинација рафиниране и веома окрутне експлоатације туђег рада. Акционарско друштво је основни организациони облик капиталистичког предузећа и капиталистичких монопола. Са развојем државног капитализма многа акционарска друштва су постала облик мешовитих државно-приватних предузећа.
Целокупна активност акционарских друштава, почев од њиховог оснивања, органски је повезана са неограниченим шпекулацијама, огромним паразитским приходима и најразличитијим комерцијалним комбинацијама. За њих је често карактеристично да су у рукама малог броја моћних породичних династија.
НКПЈ је енергично против свесног обмањивања радника да ће распродајом својих предузећа страном и домаћем капиталу, наводно, добити толико деоница које ће им омогућити да побољшају властите радне и животне услове. Кад би сви запослени могли да буду акционари, онда би то били и радници у САД, Немачкој, Британији и у другим капиталистичким земљама. Сви би они постали мали капиталисти и експлоататори туђег рада на основу поседовања капитала. Односно, сви би могли да „зарађују“, а да не раде, што је обична бесмислица.
Удео радничког акционарства у најразвијенијим капиталистичким државама у односу на акције капиталиста је безначајан.
С обзиром на постојећу политику и тенденцију да се целокупна државна, односно друштвена имовина трансформише у акционарски, односно мешовити капитал, као њен купац првенствено се појављује страни капитал. Прелазак наше индустрије и осталих привредних добара у руке страног капитала представља ново колонијално ропство, а радници који су стварали та материјална добра постали су најамни радници иностраног капитала. Држава у целини никако не може да постане богатија и срећнија ако је њена привреда у туђим рукама.
Немогуће је направити равноправан уговор између рада и капитала, јер природа капитала подразумева постојање профита и експлоатацију туђег рада.
НКПЈ се категорички противи реакционарном процесу реституције. Поред чињенице да ће реституција додатно ојадити до крајње мере осиромашен народ наше домовине, јер по бројним проценама она ће нас коштати неколико пута више од прихода који је држава присвојила од приватизације. Реституција представља поновну пљачку најширх народних слојева. Имовина стечена вараварском експлоатацијом, пљачком и отуђењем плодова рада радног човека које је он стварао у муци, зноју и крви у Краљевини Југославији, тамници народа, била је враћена народу преласком те имовине у друштвено, задружно и државно власништво. Иако допуштамо да је могуће да је у појединим случајевима било неправде, пропуста и несавесности према појединцима, наш општи став је да је револуција на тлу наше домовине донела истинску правду и исправила готово вишевековну неправду. Планирано је да реституција буде спроведена у свим случајевима, па и у оним случајевима у којима се ради о наследницима бројних издајника домовине, слуга и сарадника нацистичког окупатора, чиме би исти де фацто били помиловани. Реституција тако представља вишеструку неправду, док је једино правдедно да богатство припада онима који га производе.
11. ПРИВАТИЗАЦИЈА ЈЕ ПЉАЧКА
Нова комунистичка партија Југославије (НКПЈ) најоштрије осуђује реакционарни процес приватизације спроведен у Србији и на простору бивше Југославије. Нема „поштене” приватизације. Свака приватизација је пљачка општенародне имовине коју је деценијама стварала радничка класа Југославије. Реакционарни процес приватизације је створио милионску армију незапослених, а општенародну имовину предао у руке страних и домаћих буржоаских експлоататора. Стога се НКПЈ противи приватизацији у било ком облику и захтева да се национализује сва приватизована имовина, а да се буржоаски експлоататори обавежу да ће надокнадити штету коју су починили добивши државну имовину за будзашто, а створивши себи, израбљивањем радника, баснословне профите. Рестаурација капитализма омогућила је стварање домаће буржоазије и разних паразитских структура и категорија, масовно незадовољство, драстично опадање производње и животног стандарда грађана, цветање разних облика криминала, екстремног мафијаштва и отимачине, и ретроградну улога у нашој привреди међународних финансијских и индустријских монопола и корпорација. НКПЈ се залаже за враћање банкарског сектора у окриље државе, национализацију банака и прекид свих односа са лихварским финансијским организацијама крупног капитала, попут Међународног монетарног фонда и Светске банке.
Цео процес приватизације праћен је ревидирањем социјалних права становништва, стечених у периоду социјалистичке изградње, и укидањем многих достигнућа у домену социјалне заштите, здравства, школства, културе, науке, спорта… Таква политика посебно се погубно изражава кроз инфлацију, перманентна поскупљења станарине, комуналија, превоза, културних услуга, хране и других најнеопходнијих предмета и потреба.
12. ТРЖИШТЕ И ТРЖИШНИ ОДНОСИ
Тржиште постоји од када постоје новац и роба. Оно је постојало у античко доба, у средњем веку, у капитализму и у социјализму. Најпотпунији, заокружени развој попримило је у савременом капитализму.
Тржиште, као самодовољан механизам, који аутоматски делује и аутоматски се регулише, је апстракција и у извесној мери одражава реалије неких капиталистичких држава из 19. века. Савремено тржиште је сложен систем пословања у коме се преплићу многи фактори. Његове главне полуге и последице су понуда и тражња, конкуренција, пропадање једних и богаћење других, незапосленост, нестабилност итд. Покретачка снага тржишта је извлачење профита, зарада. Начела и правне норме на којима почива савремено капиталистичко тржиште, као и сама природа тржишта, утичу да оно ради у интересу мањине, односно капиталисте.
Тржиште у истинском социјализму само се условно може називати тржиштем, јер му је главни циљ да функционише у интересу огромне већине становништва. То се може постићи еластичном планском привредом која усмерава деловање тржишта у правцу остварења глобалних захтева и задатака који проистичу из превасходних интереса државе и широких слојева друштва.
Савремено капиталистичко тржиште је у доброј мери дириговано и планско. Капиталиста изучава количински и квалитетно производњу, капацитете, људске и природне ресурсе у властитој држави и у свету и на основу тога и својих финансијских могућности планира сопствену производњу и пласман. Капиталистичка држава се руководи елементима плана и у монетарно-финансијској, пореској, кредитној, царинској, увозној и извозној, саобраћајној, урбанистичкој и еколошкој политици, у кооперацијама са страним партнерима, у војној производњи и у другим областима. Крајњи циљ планирања и усмеравања је што ефикасније обезбедити функционисање капиталистичког система и извући што већи профит.
Битна разлика између социјалистичког и капиталистичког тржишта је што у капитализму доминирају приватни својински односи, а у социјализму – колективни.
НКПЈ се залаже за постојање еластичне планске привреде у којој тржиште треба да буде једна од полуга која ће деловати у интересу огромне већине становника. Наравно, оно се у социјализму само условно може назвати тржиштем. Изричито смо против капиталистичког тржишта.
13. СЕЛО И ПОЉОПРИВРЕДА
НКПЈ се залаже за снажан и свестрани развој пољопривреде.
У пољопривреди треба да буду заступљени државна, општенародна, јавна, друштвена, задружна, кооперативна и приватна својина. НКПЈ се противи стварању сеоске буржоазије која експлоатацијом туђег рада стиче огромне профите. НКПЈ се залаже за национализацију све досад приватизоване пољопривредне имовине.
Категорички се противимо продаји пољопривредног земљишта странцима. Допуштање продаје пољопривредног земљишта странцима не само да је нелегалан чин и по буржоаским законима Србије, већ је и чин издаје националног суверенитета и наслеђа генерација предака и представља врхунац дрскости отимачког приватизационог процеса. Купци пољопривредног земљишта би биле буржоаске мултинационалне компаније из области аграра које за искључиви императив у пословању имају максимализацију профита, чиме би се отворила многа проблематична питања, па и несумњиво еколошки проблеми. Такође, могућност куповине пољопривредног земљишта за странце један је од услова које је Европска унија (ЕУ) наметнула Споразумом о стабилизацији и придруживању, што је преседан какав се није десио ни у једном другом случају и оличава карактер односа ЕУ према Србији. То представља још један разлог за изричито противљење чланству у тој империјалистичкој „тамници народа“.
У свим великим пољопривредним системима, као и у великим сточарским и живинарским фармама доминантну улогу треба да имају колективни облици својине. НКПЈ се залаже за подстицање на добровољној и економски оправданој основи разних облика кооперације и задружног удруживања на селу. Предуслов за стварање снажне високо продуктивне и ефикасне пољопривреде је њена модернизација, максимално увођење и коришћење агротехничких мера, еластична и принципијелна државна нормативна, кредитна и фискална политика, као и давање низа разних олакшица пољопривредним произвођачима.
Даља модернизација пољопривреде подразумева изградњу одговарајућих саобраћајница где год је то могуће и неопходно. Од велике је важности максимално искористити водене ресурсе ради оспособљавања постојећих водених канала и изградње мреже иригационих системе и водених акумулација где год за то постоје услови. У циљу рационалне производње добар део новоподигнуте прехрамбене и месно-прерађивачке индустрије треба приближити непосредним произвођачима или је подизати у крајевима где за њу постоје оптимални услови.
Мора се повећати сточни фонд до релативног нивоа најразвијенијих држава у овом погледу, јер природни услови у нашој земљи омогућавају огромна побољшања у овој области.
Досадашње искуство је показало да је стварање великих пољопривредних комбината и задруга, као и њихова сарадња и кооперација са индивидуалним произвођачима, један од најефикаснијих метода за повећање пољопривредне производње и сточног фонда.
У садашњим историјским условима код нас је доминантан тип средњег (по величини земљишног поседа, сточног и живинарског фонда) сеоског газдинства. Оно се заснива на породичном газдовању, обради земље и гајењу стоке и живине. Стога се у свим краткорочним и дугорочним плановима за унапређење пољопривреде о томе мора озбиљно водити рачуна. Треба стварати максималне и ефикасне услове да се индивидуални, односно породични произвођачи на добровољан и економски оправдан начин што више и што свестраније укључују у најразличитије облике кооперације, интеграције и сарадње са индустријским, пољопривредно-комбинатским, задружним, трговинским, научно-истраживачким и другим сличним установама, а што би било у интересу и целог друштва и индивидуалних произвођача.
НКПЈ је за свестрану модернизацију села, за снажно подизање културног нивоа његових становника, за његово укључење у токове савременог начина живота.
14. ОДНОС ПРЕМА ЕКОЛОГИЈИ
НКПЈ је за рационално, планско и научно коришћење природних богатстава и животног простора. Анархичан развој привреде и немаран однос према њој, перманентно смањивање обрадивог земљишта, неконтролисано загађивање ваздуха и воде, немилосрдно уништавање шума, биљног и животињског света довело је до еколошке кризе, која већ поприма застрашујуће размере.
Правилна и разумна нормативна политика државе у овој области, као и њена реализација, уз еластичну планску привреду, може свеобухватно, научно и глобално да разрешава растуће еколошке проблеме. Успешна еколошка политика мора представљати синтезу достигнућа научно-техничке револуције и социјалистичког начина привређивања.
15. СОЦИЈАЛНА И ЗДРАВСТВЕНА ПОЛИТИКА
НКПЈ је за увођење општег бесплатног здравственог осигурања за све становнике града и села. Неопходно је такво формирање државног буџета, као и буџета локалних територијалних заједница, које ће укључивати и ставку за равномерно финансирање здравства и здравствених установа у нашој земљи.
Из државног буџета треба да буду дотирани издаци за стан, комуналије, културне установе и потребе, за школске и предшколске установе, за пензије, за издржавање старих и немоћних људи и за сличне намене.
Сваком грађанину треба обезбедити пристојан стан и радно место.
16. ПОРОДИЦА
Нова комунистичка партија Југославије (НКПЈ) придаје огроман значај јачању бриге за породицу. Породица има изузетну улогу у побољшавању демографског процеса, у васпитавању младих поколења, у економском, социјалном и егзистенцијалном погледу. Паралелно са друштвом и школом, породица има пресудан значај у обликовању карактера човека, у стварању његових моралних, идејних и културних вредности, у односу према раду, ужој друштвеној заједници и родољубљу. Од посебне важности је свестрано развијање младих нараштаја и њихово васпитање у духу југословенског социјалистичког патриотизма и пролетерског интернационализма.
17. САВЕЗ КОМУНИСТИЧКЕ ОМЛАДИНЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ – СКОЈ
Савез комунистичке омладине Југославије (СКОЈ) је омладинска организација Нове комунистичке партије Југославије. Сваки члан СКОЈ-а је истовремено и члан НКПЈ. Члан СКОЈ-а може бити сваки омладинац или омладинка са напуњених 18, а мање од 30 година, а прихвата Програм и Статут НКПЈ.
СКОЈ има славне револуционарне и слободарске традиције. Он је инспиратор и носилац најдинамичнијих, најпрогресивнијих и најперспективнијих програма и остварења наше Партије. СКОЈ је интегрални део Партије, али има сопствену организациону форму и статус пуноправне политичке организације која окупља младе комунисте.
18. ВОЈСКА
Наша земља треба да има снажну, модерну и мобилну војску. НКПЈ је за постојање народне војске, чији ће командни кадар бити највећим делом професионалан и стручан. НКПЈ је против професионалне војске, јер то представља објективно смањивање наше одбрамбене способности и губљење њеног општенародног карактера. Због тога се НКПЈ залаже за укидање професионалне и поновног успостављања народне војске.
Прворазредни задатак војске је да брани независност, суверенитет и целокупност наше земље. НКПЈ се изричито противи приступању наше војске НАТО и другим империјалистичким војним савезима и учествовању у агресијама на друге земље.
19. УМЕТНОСТ И КУЛТУРА
Потребно је нормативно и у пракси омогућити истинску и свеобухватну слободу стваралаштва, као и слободу критике његових резултата.
Државна заједница треба материјално и на друге начине да помаже, максимално омогући и подржава рад уметника и културних установа, мреже библиотека, музеја, домова културе, позоришта, филмских студија и биоскопских дворана, опере, балета, концертних дворана, естрадну и народну музику, професионалне и аматерске ансамбле, ликовне салоне и атељеа, вајарске радионице и сличне установе.
Посебну бригу треба поклонити очувању, одржавању и рестаурацији културних и историјских споменика.
Од изузетног је значаја подржавање и помагање издавачке делатности, објављивање вредних како домаћих, тако и преведених књига. Књига мора бити јефтина и доступна свима.
Треба давати предност објављивању дела која имају истинске научне, уметничке и културне вредности, чије су поруке прогресивне и хумане.
Партија је против неговања и објављивања кича, нехуманих, мизантропских, декадентних и реакционарних књига које пропагирају расну, верску и националну мржњу, позивају на рат, масовно уништење људи и разарање, које заговарају терор, ропство, издају, петоколонаштво, гушење слободе и укидање људских права.
Нису довољне само начелне прокламације истинских слобода у култури и уметности, већ је потребно и њихово оваплоћење у пракси.
20. СТАВ О ЕВРОПСКОЈ УНИЈИ
Одлучно смо против укључивања наше земље у Европску унију, чије су чланице припаднице НАТО. Европска унија је тамница народа чији је циљ да богати буду још богатији, а сиромашни још сиромашнији. Европска унија је заједно са другим империјалистичким силама учествовала у разбијању наше социјалистичке домовине СФРЈ и наметнула антинародне санкције, извршила агресију на Савезну Републику Југославију, окупирала Косово и Метохију и признала „независност” те јужне српске покрајине. Због свега тога, Србији није место у ЕУ.
Истовремено, НКПЈ је безрезервно за свестрани развој и унапређење равноправне, узајамно корисне привредне, научне, културне, спортске и друге сарадње са државама ЕУ и са свим сличним међународним организацијама и државним асоцијацијама у свету. НКПЈ није против идеје уједињене Европе. НКПЈ је против ЕУ која штити интересе крупног капитала, а не радног народа. НКПЈ јесте за уједињену Европу, али прогресивну, антиимперијалистичку и радничку, а никако експлоататорску и империјалистичку каква је сада.
21. НЕСПОСОБНОСТ КАПИТАЛИЗМА ДА РЕШАВА ГЛОБАЛНЕ СВЕТСКЕ ПРОБЛЕМЕ
Општа криза капитализма се продубљује. Повећавају се противуречности између капиталистичких држава. Оне су све агресивније и ратоборније. Светска буржоазија терет нове глобалне економске кризе, коју је сама изазвала 2008. године, покушава разним антинародним мерама да пребаци на плећа радног народа. Пролетаријат широм света се жестоко супротставља тим агресивним антинародним мерама и НКПЈ је са другим марксистичко-лењинистичким партијама у свету предводник и организатор тог покрета.
После привременог слома СССР и ликвидације биполарног света, САД су постале практични господари и контролори Уједињених нација, НАТО, Међународног монетарног фонда и низа других међународних организација. САД су сваку тачку на Земљиној кугли прогласиле „зоном својих интереса“ и тиме самовољно присвојиле право да се политички, економски и оружано мешају у послове практично свих земаља света.
Разбијање Совјетског Савеза и социјалистичких држава у Источној Европи одвезало је руке империјалистима за нову прерасподелу света. У том циљу, они, под видом „заштите људских права“, „миротворства“ и помагање „жртвама агресије“, прибегавају политичким и војним притисцима, економским санкцијама и блокадама, изгласавањем разних одлука од стране Уједињених нација, уперених против „непослушних“ држава. По потреби се у исту сврху подстичу религиозне,националне, регионалне и друге нетрпељивости.
И Први и Други светски рат избили су у суштини због нерешивих противуречности између водећих капиталистичких држава. Те противуречности постоје и даље и продубљују се, посебно између САД и Европске уније. Неравномерни развој капитализма и борба за светска тржишта и политичку доминацију су све евидентнији и оштрији. Криза је посебно велика у продубљивању социјалних противуречности. Привремени слом социјализма у Европи омогућио је капиталистима да приступе ревизији низа виталних социјалних мера које су својевремено биле донете у корист радничке класе под утицајем Велике октобарске социјалистичке револуције. Сада се та социјална права или укидају или своде на минимум.
У току 20. века капитализам је пролазио кроз озбиљне реформе, али његова суштина је остала експлоатација најамних радника, то јест, присвајање без надокнаде, од стране власника средстава за производњу и капитала, значајног дела резултата туђег рада у виду вишка вредности. А самим тим је очувана економска и социјална неравноправност и антагонизам између различитих класа и земаља капиталистичког света.
Разне реформистичке и ревизионистичке партије пропагирају и идеју о „сливању“ капитализма у социјализам, о „новом друштву“, које ће тобоже узети „најбоље стране“ капитализма и социјализма, односно које ће се заснивати на капиталистичкој привреди и социјалистичком хуманизму. То су бесмислице које не заслужују ни да се детаљно побијају. Чија је крава његово је и млеко. Власник средстава за производњу успоставља односе у фабрици. НКПЈ се енергично бори против обмана и диверзија буржоаских реформистичких партија. Никада нису били и не могу бити исти интереси експлоатисаног радника (или незапосленог радника) и милионера.
Покретачка снага друштвених процеса била је и остала класна борба, чији је носилац радничка класа.
Многобројне чињенице показују да капитализам није у стању да реши ниједан виталан проблем савременог света, поготову не у домену економије. Позната изрека да „рај треба да има све, чак и пакао“ управо се најдоследније може применити на савремени капитализам, јер у његовом „рају“ неупоредиво већи простор заузима пакао. Од око 180 капиталистичких држава у свету, само је њих нешто више од двадесетак развијено или високоразвијено. Оне су стекле историјску развојну предност коју и даље повећавају захваљујући пљачкашким законима финансијског капитала, економском и војном принудом и притисцима.
Преосталих 160 држава које чине више од 90 одсто становништва капиталистичког света, једва састављају крај са крајем или буквално гладују. А ове земље у принципу имају исти или сличан политичко-економски систем као САД, Немачка, Јапан, Аустралија, Британија, Француска… штавише, неке од ових држава по природним богатствима не заостају за овим првима па ипак се гуше у беди и немаштини. Њихов животни стандард је неупоредиво нижи од оног који су имали Југославија и источноевропске земље до 1990. године, мада не оскудевају у „рецептима за срећу“ које им прописују развијене капиталистичке земље.
Сем тога, ниједна капиталистичка држава никада није успела да реши проблем незапослености. Број незапослених у САД (рачунајући ту и оне који раде само неколико сати или два-три дана недељно), креће се перманентно између 14-16 милиона људи, а у најразвијенијим европских државама – Немачкој, Британији, Француској и Италији – показатељи незапослености варирају у границама од 8-20 процената и то у периодима када ове државе нису захваћене оштром економском кризом.
После издаје Михаила Горбачова, социјализам у Источној Европи је привремено доживео слом. Контрареволуција и успостављање капитализма у некадашњим социјалистичким државама овог региона праћени су драстичним падом производње, хиперинфлацијом, великим задуживањем на Западу, губљењем националне и политичке самосталности, моралном и духовном кризом, великим падом животног стандарда, глобалном ревизијом и погоршавањем социјалистичких достигнућа, масовном незапосленошћу, галопирајућим порастом криминала, наркоманије, проституције и другим пороцима буржоаског система. Та криза се повећава из дана у дан и поприма карактер општег колапса.
Криза која је захватила источноевропске земље, бивше Југославију и СССР није криза социјализма, већ је криза рестаурисаног капитализма. Она ће трајати све док траје капиталистички систем у њима, а нестаће када се ове државе врате на пут обнове социјализма, на пут истинских слобода, социјалне правде и независности.
22. ЗАПАДНИ ИМПЕРИЈАЛИЗАМ
Нова комунистичка партија Југославије (НКПЈ) се енергично бори против империјалистичке политике коју предводе Вашингтон и Брисел, са циљем да највећи део наше планете претворе у своје неоколоније и протекторате. НКПЈ у потпуности подржава све социјалистичке земље у свету које се по разним основама налазе на удару западног империјализма, посебно Куба и Демократска Народна Република Кореја. НКПЈ подржава праведну борбу свих прогресивних држава, народа и покрета широм света који су под ударом агресивног западног империјализма.
Руководеће начело у међународним односима треба да буде мирољубива сарадња међу државама, равноправност, немешање у унутрашње проблеме и суверенитет, укидање свих облика дискриминације и притисака, регионална и мултинационална сарадња и ослобођење Уједињених нација, ОЕБС-а и других међународних организација и установа од туторства западних империјалиста, САД и ЕУ. Политика Уједињених нација мора се заснивати на Повељи те организације, што значи подједнако уважавање интереса свих народа и држава.
НКПЈ је за укидање војних блокова, у првом реду за укидање агресивног НАТО, за уништавање свих стокова нуклеарног, хемијског и биолошког оружја, и за забрану њихове даље производње. НКПЈ се бори за мир у свету, за сарадњу и пријатељство међу народима.
23. ЗА ПРАВЕДНА РЕШЕЊА И САРАДЊУ
Социјалистичку Федеративну Републику Југославију разбили су првенствено империјалисти из Вашингтона, Лондона, Бона, Париза, Рима, као и њихова пета колона из наше земље. Разуме се, њихови разбијачки планови могли су да се остваре тек после ликвидирања СССР и социјализма у Источној Европи. Основни циљ западног империјализма је да се на Балкану створи низ малих, неспособних за самосталан живот, државица, које су међусобно завађене. У том погледу, вештачки су подстакнуте националне, верске, регионалне и друге нетрпељивости између народа и националних мањина на просторима Југославије. Рушењем Југославије истовремено је рушено и социјалистичко друштвено уређење у њој.
Под изговором „очувања мира“ и „заштите људских права“, империјалистичке силе су искористиле свој доминантан положај у УН, ОЕБС-у и преко њихових формалних одлука присвојиле за себе „право“ да по властитом нахођењу интервенишу на Балкану када то сматрају за потребним. Циљ интервенције је да се наметну решења која одговарају Западу и да се створе трајне базе НАТО на нашим просторима.
Такозвани Дејтонски мировни споразум диктирале су САД и ЕУ, стављајући СР Југославији нож испод грла и изнуђујући решења која првенствено одговарају њиховим експанзионистичким далекосежним циљевима.
То није праведан мир, јер су учесници „мировног процеса“ били неравноправни у сваком погледу. Као резултат тога наметнут је „мир“ под окупаторском чизмом НАТО солдатеске. Таква решења су привремена и нису у интересу ниједног народа и националне мањине који живе на просторима претходне Југославије.
По истом принципу империјалисти из Вашингтона и Брисела су након агресије на СР Југославију Кумановским споразумом започели окупацију јужне српске покрајине Косова и Метохије и изградили највећу НАТО базу на Балкану, „Бондстил” зарад остваривања својих даљих експанзионистичких и пљачкашких циљева.
Предуслов за истински мир, за равноправност и сарадњу свих наших народа захтева да све стране трупе одмах напусте просторе наше социјалистичке домовине, Југославије. О судбини велике Југославије – јединствене, федеративне, прогресивне, равноправне и слободарске треба да одлучују једино југословенски народи без мешања са стране и наметања решења.
Трајно решавање свих проблема на просторима Југославије мора подразумевати уважавање интереса свих њених конститутивних народа и примену највиших међународних стандарда за све националне мањине.
24. ИДЕОЛОШКА ЛИНИЈА НКПЈ
Нова комунистичка партија Југославије се у свом деловању руководи марксистичко – лењинистичком идеологијом и научним социјализмом. НКПЈ је идејни и политички наследник славне Комунистичке партије Југославије (КПЈ) основане у Београду 1919. године (под именом Социјалистичка радничка партија Југославије комуниста, које мења у КПЈ на Другом конгресу у Вуковару 1920). НКПЈ с поносом гледа на успешну народно-ослободилачку борбу и револуцију у Другом светском рату коју је, уз несебичну помоћ братске совјетске Црвене армије, спровела славна Народно-ослободилачка војска Југославије на челу са врховним командантом Јосипом Брозом Титом. НКПЈ с поносом гледа на успостављање социјалистичког друштвеног уређења у Југославији 1945. године и то сматра највећим достигнућем југословенских народа у досадашњој историји јер је по први пут створена истински праведна, слободна и равноправна зајединица у служби радника и сељака.
Са друге стране, НКПЈ у потпуности одбацује ревизионистичку, националистичку и објективно анти-југословенску политику најужег руководства, односно Политбироа Централног комитета Комунистичке партије Југославије на челу са Јосипом Брозом Титом (са изузетком друга Андрије Хебранга који се изјаснио за Резолуцију), започету 1948. године одбацивањем Резолуције Информбироа и другарске критике сестринских комунистичких партија, удружених у ту асоцијацију, да Југославија напушта линију аутентичног социјализма. Одбацивањем правилне критике изречене у Резолуцији Информбироа руководство КПЈ је дубоко загазило у ревизионизам и компромисерство са буржоаским класним непријатељем истовремено издавши истинске интересе како југословенске радничке класе тако и социјалистичког блока земаља на челу са првом земљом социјализма Совјетским Савезом и целокупног међународног комунистичког и радничког покрета. НКПЈ у потпуности осуђује злочиначки прогон, односно убијање, затварање и малтретирање истинских југословенских социјалистичких патриота и комуниста – интернационалиста којима је суђено на монтираним процесима а једини грех им је било изјашњавање за Резолуцију Информбироа, пријатељство према Совјетском Савезу и тежња за монолитним јединством међународног комунистичког покрета. Због свега тога НКПЈ није ни идејни ни политички наследник Савеза комуниста Југославије, створеног 1952. године, а који с правом карактерише као ревизионистичку организацију.
Међутим, и поред тога, руководећи се правилном девизом да је „и најгори социјализам бољи од најбољег капитализма” НКПЈ сматра да је социјалстички друштвени систем у Југославији егзистирао све до 1990. године, када је дошло до контрареволуционарног преврата односно рушења Социјалистичке Федеративне Републике Југославије од стране западног империјализма и његових помагача из редова домаће пете колоне.
25. ОДНОС ПРЕМА ПРИВРЕМЕНОМ СЛОМУ СОЦИЈАЛИЗМА У СССР-У И ДРУГИМ СОЦИЈАЛИСТИЧКИМ ЗЕМЉАМА
НКПЈ истиче да је до привременог слома социјализма и нестанка Совјетског Савеза дошло првенствено због издаје Михаила Горбачова и његове клике. Иако је ревизиониста, издајник и агент капитализма Михаил Горбачов на власт дошао 1985. године, корени његове ретроградне политике разграђивања социјализма и Совјетског Савеза имају дубоке корене у ревизионистичком деловању Никите Хрушчова и његове клике, посебно експонираном након 20 конгреса Комунистичке партије Совјетског Савеза (КПСС) одржаног 23. фебруара 1956. године на коме је оклеветан, у циљу одбацивања исправне марксистичко-лењинистичке политике коју је заступао, четврти класик научног социјализма друг Јосиф Висарионович Стаљин. На срећу у свом ревизионистичком налету, до кога је дошло након Стаљинове смрти 1953, Хрушчов је успешно заустављен сменом од стране Централног комитета КПСС 1964. године.
Горбачов је наставио још јачин интензитетом са Хрушчовљевом ретроградном линијом у новим условима. Горбачов је прокламовао политику „гласности” и „перестројке” која је уместо да демократизује и унапреди социјализам, како је лажно представљено од стране аутора те линије, кренула путем рестаурације капитализма. Захваљујући Горбачовљевој издајничкој политици комунистичке владе земаља Варшавског пакта су натеране да поднесу оставке и да фактички предају власт буржоаским контрареволуционарима а они који су то одбили били су смењени као Ерих Хонекер у Демократској Републици Немачкој или убијени у контрареволуционарном пучу као Николае Чаушеску у Румунији. Увидевши да Горбачовљева линија води у отворену издају и ликвидацију СССР-а, марксистичко-лењинистички елементи у руководству КПСС су у августу 1991. године извели преврат и сменили Горбачова али на жалост њихов покушај није успео јер је новокомпонована буржоазија, којој је услове за несметано постојање и рад обезбедио Горбачов, на челу са Борисом Јељцином извела пуч, преузела сву власт у земљи и недуго после тога и расформирала СССР.
Нестанак СССР-а је омогућио западном империјализму да разбије социјалистичку Југославију. НКПЈ дубоко верује да је пораз социјализма у СССР-у, Источној Европи и другим земљама само привременог карактера. Након успешних социјалистичких револуција буржоазија је успела на кратко да поврати власт. Историја бележи сличне примере, рецимо након успешне француске револуције дошло је до привремене рестаурације монархије. Међутим, социјализам није плод „хира” већ законита етапа у развоју човечанства и стога ће се црвена пролетерска застава у догледној будућности завијорити не само над простором СССР-а и Источне Европе већ и целог света.
26. МЕЂУНАРОДНИ КОМУНИСТИЧКИ ПОКРЕТ
Нова комунистичка партија Југославије (НКПЈ) је интегрални део међународног комунистичког покрета. Њен задатак је да активно учествује у међународној сарадњи комуниста и свих других напредних снага у свету. Пролетерски интернационализам је основни критеријум којим се Партија руководи приликом успостављања и развијања сарадње са братским комунистичким партијама и покретима у свету. У том смислу НКПЈ је члан „Солиднет” мреже комунистичких и радничких партија света и Инцијативе комунистичких и радничких партија Европе.
НКПЈ се својски залаже за институционализовање међународних односа у веза између комуниста свих земаља и за оснивање међународне комунистичке организације.