СЛАВА НАТО ЖРТВАМА – НЕ ЗАБОРАВЉАМО, НЕ ОПРАШТАМО, НЕ У НАТО!

На Савезну Републику Југославију 24. марта 1999. године обрушила се највећа војна машинерија која је од Другог светског рата до данас покренута против једне суверене земље. Прве експлозије, до којих је дошло након напада НАТО алијансе, означиле су крај међународног права, суспендовале Повељу Уједињених нација и отвориле нову, тужну страницу светске историје. Лидери НАТО земаља тиме су показали да за велике силе не важе ни основне одредбе међународног права, јер су агресијом флагрантно прекршени бројни међународни правни акти – од Повеље УН до конвенција о заштити цивила и животне средине.

На државу од око 10,5 милиона становника обрушила се најмоћнија војна сила света. СР Југославија се нашла на удару 19 најразвијенијих земаља Запада, предвођених Сједињеним Америчким Државама.

Однос снага био је неупоредив: просторни, демографски, економски и технолошки. Борбена средства Војске Југославије била су технолошки заостала у односу на агресора, што овај сукоб сврстава у један од најнеравноправнијих ратова у савременој историји.

И сами актери агресије касније су признавали њене праве разлоге. Тадашњи командант НАТО снага Весли Кларк изјавио је да разлог напада није био Косово, већ очување кредибилитета НАТО-а и глобалне улоге Сједињених Америчких Држава. Слично томе, бројни западни званичници потврдили су да су политички циљеви били у функцији оправдавања унапред припремљене војне интервенције.

Агресија је била тоталитарна по својој суштини. Није бомбардован један човек или власт – бомбардован је читав народ. Гађани су мостови, фабрике, школе, болнице и медијске куће. Разарани су Београд, Нови Сад и Ниш, али и многа мања места попут Сурдулице, Варварина и Алексинца, где је страдало највише цивила. Напади су вршени и на избегличке колоне, возове и аутобусе, што је оставило неизбрисив траг у сећању народа.

Током 78 дана агресије убијено је око 2.000 цивила, а рањено око 10.000, међу којима је било и много деце. Снаге Војске Југославије изгубиле су 753 припадника – 589 војника и 172 полицајца.

Истовремено, са својих огњишта протерано је око 250.000 људи.

Материјална разарања била су огромна. Уништено је или оштећено више од 1.000 цивилних објеката, десетине мостова, путева и пруга, као и болнице, школе, вртићи, манастири и цркве. Укупна штета процењена је на више од 100 милијарди америчких долара. Употребљено је на десетине хиљада тона експлозива, укључујући и муницију са осиромашеним уранијумом, што је изазвало тешке и дугорочне последице по здравље људи и животну средину.

Агресија на СР Југославију означила је и почетак нове ере у међународним односима – ере интервенционизма и милитаризације светске политике. Показало се да су политички циљеви могли бити решавани мирним путем, али је уместо тога изабрана сила. Тај преседан отворио је врата и другим ратовима који су уследили у годинама након 1999. године.

НКПЈ овом приликом одаје пошту свим жртвама агресије и истиче своју чврсту опредељеност за мир, суверенитет и борбу против империјализма и свих облика доминације. Сећање на 24. март 1999. године остаје трајна опомена и обавеза да се супротставимо неправди и боримо за свет заснован на равноправности, солидарности и поштовању међународног права.

Секретаријат НКПЈ, 

Београд, 

24.03.2026.