ПАД СИРИЈЕ И ЊЕНЕ КАТАСТРОФАЛНЕ ПОСЛЕДИЦЕ

Религиозне исламистичке банде, под контролом Турске, ционистичког Израела, америчких и британских империјалиста те НАТО-а, ушле су у Дамаск, збациле владу и преузеле власт. За кратко време уништиле су сиријску државу, окончале владавину БАС партије и свргнуле председника Башара ал-Асада. На власт су поставиле терористу Абу Мохамеда ал-Голанија, рођеног у Саудијској Арабији, док је за привременог премијера именован такође терориста Мохамед ал-Башир.
Ове верске фашистичке банде и Турска нису извојевале војну победу на бојном пољу, већ су Сирију срушиле издајом. Стога су „покличи победе“ из империјалистичког табора само урлици шакала – ништа више од тога.

Амерички и британски империјализам, Турска и ционистички Израел дуго су припремали терен за овај рат. Још 9. октобра прошле године, Бењамин Нетањаху изјавио је да ће „наш одговор на нападе Хамаса променити Блиски исток“. Истовремено, Турска је месецима пре овог последњег рата најављивала промену „карте региона“. Непосредно пред почетак сукоба, британски министар одбране посетио је Турску, шеф ЦИА се састао с турским обавештајним врхом (МИТ), док је амерички државни секретар свега два дана пре напада одржао завршне разговоре у Анкари. Све ово указивало је на велику заверу.
Коначни ударац задао је Дамаску пуч, изведен без иједног испаљеног метка, чиме је Сирија, исцрпљена дугогодишњим ратом и бомбардовањем, пала.

ПОСЛЕДИЦЕ ПАДА СИРИЈЕ

Падом БАС партије окончана је владавина која је промовисала арапски социјализам и секуларну државу. Уследила је спирала насиља невиђених размера. Групације које су заузеле Дамаск међусобно су завађене, док су цивили страдали у огромном броју. Према проценама, више од 100.000 људи избегло је у Либан, уз велики број интерно расељених лица.

Наша партија изражава солидарност с Комунистичком партијом Сирије (Уједињена) и Комунистичком партијом Сирије (Багдаш), које су мета исламиста, а чије чланство покушава да нађе уточиште ван Сирије.

Карактер нових власти у Дамаску огледа се и у њиховој одлуци да као званичну заставу усвоје симбол Сирије под колонијалном управом. Нова власт је обуставила сваку подршку палестинском отпору, најављујући да неће имати никавих сукоба са ционистима у Израелу. Истовремено, најавили су прелазак на тржишну економију, укидајући контролу државе. Док су израелске снаге уништавале сиријске научне центре, исламисти су ликвидирали велики број угледних научника.

Турска, ционистички Израел и исламистичке банде, као пијуни америчког империјализма, сада се боре за највећи део „плена“. Турска сања о обнављању Османског царства, док је њен дугорочни циљ повезивање с Азербејџаном и Туркменистаном, дестабилизација Кине преко ујгурских екстремиста и угрожавање мира на Кавказу. Ердоганов неоотоманизам укључује у перспективи и дестабилизацију Ирана, користећи терористе из редова Азера.

Ционистички Израел тежи стварању „Великог Израела“. Његове снаге су уништиле сиријски ПВО, заузеле Голанску висораван и пришле Дамаску, док су Друзи, у страху од исламиста, најавили придруживање Израелу, који их је претходно окупирао.

РЕГИОНАЛНЕ РЕПЕРКУСИЈЕ

Ционистички Израел искористио је ситуацију за наставак геноцида у Гази и нападе на палестинске енклаве на Западној обали. Постоји велика опасност од ширења насиља на Либан и Ирак. Пад Сирије угрозио је опстанак Хута у Јемену, док се слична судбина надвија и над Рожавом. Судбина руских база у Тартусу (совјетско наслеђе) и Хмеимиму остаје неизвесна, иако исламисти засад тврде да их неће дирати. Ове базе су кључне за снабдевање прогресивних режима у Африци, посебно у региону Сахела који се ослобађају страних трупа са својих територија.

Највише ће страдати арапски и курдски народи. Верске фашистичке банде, уз подршку САД и Британије, већ спроводе масакре над Алавитима и Курди се протерују са својих огњишта, док имовина бива конфискована. Парадоксално, САД све ово оправдава тврдњом да “штите” курдски народ, иако је њихов број један савезник у том делу света Турска.

Пад Сирије сузио је простор за палестинску револуцију, повећао притисак на Либан и Хезболах и ослабио утицај Ирана и Русије у региону. „Коридор отпора“ се де факто налази у критичном стању.

НОВА ФАЗА ОТПОРА

Да ли то значи да је све готово? Да ли је финализована победа империјалистичко-ционистичког табора? Не – ништа није готово. Права борба тек почиње. Потлачени народи Блиског истока још нису рекли своју последњу реч. Када заузму своје место у историји, отпочеће одбројавање за западни империјализам и њихове сателеите Турску и Израел.

Јединство потлачених народа кључ је за разрешење гордијевог чвора империјализма – „завади па владај“. Ова борба постаје све неизбежнија под теретом масакара, пљачке, окупације, експлоатације и политика анексије.

Радничка класа, потлачени народи и сви прогресивни елементи морају се ујединити против зла западног империјализма и његовог савезника ционизма. „Осовина отпора“ наставља своју борбу.
Истичемо: Рат траје – наставиће се до победе!

Секретаријат НКПЈ,
Београд,
14. 12. 2024.