ВАШИНГТОНСКА ДЕКЛАРАЦИЈА СВЕТСКЕ АНТИ-ИМПЕРИЈАЛИСТИЧКЕ ПЛАТФОРМЕ

Преносимо у целости Вашингтонску декларацију, коју је Светска антиимперијалистичка платформа усвојила 11. јула:
НАТО империјализам може бити поражен ако изградимо светску Осовину отпора!
Препознајући да је крајњи узрок свих ратова који тренутно бесне широм света империјалистички, монополистички капитализам, глобални економски систем доминације и суперексплоатације, ми, партије и организације Светске антиимперијалистичке платформе, изјављујемо следеће:
– Да су током последње две године рата НАТО-а против Русије, преко фашистичких посредника у Украјини, откривене многе слабости унутар империјалистичког кампа.
– Да девет месеци империјалистичког рата (рата НАТО-а по свему осим по имену) против народа Блиског истока преко ционистичких сателита у Палестини само погоршава ове слабости и додатно их разоткрива.
– Да је рат у Украјини први пут открио економску слабост НАТО империјалиста, који су санкцијама покушали да униште руску економију, да би је на крају ојачали, додатно оштетивши своју сопствену.
– Да је као резултат тога економска криза, коју су империјалистичке земље покушавале да избегну, само погоршана, док са растућим ценама енергије и инфлацијом европска индустрија постаје неодржива, а трошкови живота за обичне раднике нагло расту.
– Да је рат у Палестини додатно разоткрио ову слабост, откривајући да упркос скоро неограниченој подршци која се пружа насељеницима-колонистима, њихови западни патрони више нису у стању да одржавају ционистичку економију.
– Да је рат у Украјини, такође, открио војну слабост империјалистичких земаља, које су дуго под претњом силе обезбеђивале покорност потлаченог света у развоју. Данас у Украјини, упркос томе што је НАТО десет година стварао огромне и вишеструке линије одбране у припреми за сукоб са Русијом, и упркос томе што је украјинску војску изградио у суштини као његову највећу борбену силу, западни савез је одлучно поражен.
– Да је рат у Палестини додатно разоткрио ову слабост. Упркос подршци НАТО бомбардера и носача авиона и упркос свакодневном поновном снабдевању оружјем са запада, ционисти су одлучно поражени на свим фронтовима рата: у Гази од стране палестинског отпора, на северу Палестине и на Голанској висоравни од стране Хезболаха, у Црвеном мору од стране Ansarullaha и широм окупиране Палестине од стране комбинације локалних снага отпора, укључујући оне са седиштем у херојском Јемену и окупираном Ираку.
– Да смрт и разарање које ционисти немилосрдно наносе невиним палестинскм цивилима, њиховим домовима, школама, радним местима и болницама, у војном смислу нису постигли ништа – данас нема подручја у Појасу Газе које је сигурно за израелске или америчке војнике.
– Да су оба ова рата расветлила изузетно значајну промену: да је запад изгубио своју технолошку доминацију и са њом способност да намеће своју вољу остатку планете.
– Да је рат у Украјини такође открио систематску неискреност империјалистичког кампа. Неспособни да остваре војне победе, империјалисти користе глобалну доминацију корпоративних медија и друштвених мрежа да спинују наслове и граде наративе о рату који су чиста Холивудска фикција, без икакве основе у реалном свету.
– Да су у током тог процеса империјалисти били изузетно немарни када су украјински животи у питању, не марећи за стотине хиљада људи који су послати у смрт без икакве војне сврхе. Тако је још једном показана апсолутна нехуманост империјализма.
– Да је ова дволичност и нехуманост најупадљивије разоткривена у Палестини, где снимци у реалном времену текућег геноцида у Гази доказују неистиност тврдњи западних новинара и политичара готово одмах након што су изречене.
– Да док дају изјаве о потреби за миром и преговорима, западни лидери шаљу неограничене залихе оружја и финансија ционистичком геноцидном режиму. У међувремену, редовне масакре цивила и систематско циљање школа, универзитета и болница западни медији готово и да не спомињу, или их отворено погрешно представљају. Починиоци геноцида се рутински сажаљевају и представљају као ‘демократске’ снаге у ‘samoodbrani’, док се они који се опиру угњетавању настављају дехуманизовати и описивати као ‘teroristi’.
– Да се ова дволичност показује и у сфери дипломатије и да земље у потлаченом свету све више долазе до закључка да се са империјалистима не може преговарати; да њихови споразуми нису вредни ни папира на ком су написани. Да ни “Сунчани протоколи” које је потписала ДНРК, ни процес из Осла који су потписали Палестинци, ни процес из Минска који су потписали Руси никада нису били искрено усмерени ка проналажењу правих или мирних решења, већ су били једноставно механизам за везивање руку једне стране док су сами империјалисти стварали ‘чињенице на терену’ и припремали се за обнову војне агресије.
– Да као резултат тога, многе земље долазе до спознаје да једноставно не постоји начин да остану безбедне од империјалистичког непријатељства и да истовремено очувају своју сувереност. Ово је разлог за све бржи темпо којим антиимперијалистичке земље сада јачају своје билатералне и мултилатералне односе – што је најпожељнији развој за све потлачене народе.
– Да је, упркос свим њиховим разликама у идеологији и гледиштимс, антиимперијалистички камп данас јачи него што је икад био још од смрти Јосифа Стаљина 1953. године. У економском и технолошком смислу, јачи је него икада, док је империјализам слабији него икада. Равнотежа снага између ова два кампа достиже одлучујућу прекретницу у историји.
– Да су ратови у Украјини и Палестини такође открили банкротство и труло стање великог дела онога што још увек себе назива ‘комунистичким’ покретом. Рат је пружио савршен лакмус који показује ко је прави револуционар, а ко је постао само питоми ‘опозиционар’; ко задржава верност антиимперијализму у пракси, а ко се само скрива иза веродостојних фраза као покриће за своје труле, опортунистичке акције у подршци империјализму.
– Да искрени антиимперијалисти имају дужност да учине све што је могуће како би радницима предочили све горе наведене лекције. Морамо помоћи радницима да схвате да су, као што су били лагани о Палестини и ционизму, такође лагани о Русији и украјинском фашизму, о Кини, ДНРК и Ирану. Морамо искористити ово разумевање како бисмо мобилисали масе да активно учествују у овој, најодлучнијој борби нашег доба – борби за уништење империјалистичког глобалног система једном за свагда.
– Да пораз у ратовима у Европи и западној Азији неће спречити империјалисте да наставе свој ратни поход, већ ће их, очајне да се спасу свој систем по сваку цену, натерати на нове походе. У овом контексту треба се разумети ширење НАТО-а по целом свету, покушај стварања источноазијског крила НАТО-а у како би се сукобили са Кином и ДНРК, и изградњу прокси војски НАТО-а у Латинској Америци.
Стога се обавезујемо на следеће:
1. Да ћемо учинити све што је у нашој моћи да помогнемо радницима и потлаченим народима да схвате да имају страну у овом рату; да је у интересу сваког радника да Русија порази НАТО, да Палестина и шири блискоисточни отпор поразе ционизам и истерају империјализам са Блиског истока; да ови велики ударци нашем заједничком непријатељу могу само помоћи да се убрза промена односа класних снага у свету и створе бољи услови за борбу против империјалистичке доминације и експлоатације у остатку света.
2. Да ћемо учинити све што је у нашој моћи да популаризујемо кампању престанка сваког вида сарадње са империјалистичком ратном машинеријом, укључујући ту и сателитске снаге. Помагаћемо радницима да схвате своју моћ да приморају владе својих земаља да повуку подршку за илегално ратно хушкање ционистичких и НАТО-ових истребљивачких машинерија, и да им помогнемо да се организују како би искористили ту моћ.
3. Да ћемо учинити све што је у нашој моћи да разоткријемо пропаганду и осујетимо припреме за рат империјалиста против Кине и ДНРК; да помогнемо радницима да схвате да без обзирана то ко испали први метак, сваки рат који избије у источној Азији биће изазван империјалистичком агресијом; да стога масе морају бити на страни Кине и ДНРК и да се морају активно борити за њихову победу, као и у сваком другом сукобу где се империјализам и његови сателити боре да одрже или наметну своју хегемонију.
4. Да ћемо учинити све што је у нашој моћи да скренемо пажњу масама на суштинску неспособност империјалистичког система да живи у миру, истичући брзо и агресивно ширење НАТО-а широм света – посебно у источној Азији и Латинској Америци – и објашњавајући да се империјалисти надају да ће се опоравити од своје економске кризе кроз ратове и да очајнички траже нове трупе које ће бацити на бојно поље.
5. Да ћемо радити на ширењу свести о историјској прилици која се отвара човечанству и дужности коју имамо да одговоримо на задатке које ова епоха поставља пред нас; да ћемо улити оптимизам радним масама о њиховим изгледима за успех и светлу будућност која их чека након победе.
Империјализам је у дубокој кризи, и његове удружене снаге су слабије него икад пре у историји. У међувремену, удружене снаге антиимперијалистичког отпора јаче су него икад.
Народи широм света вапе за шансом да разбију ланце империјалистичког ропства, сиромаштва и непрекидног рата; вапе за шансом да се развијају у оквиру хуманизма и коначно социјалистичког пута, ослобођени свих врста експлоатације.
Времена се мењају. Широм света, равнотежа снага се помера и револуционарна струја расте.
Сада је време да удвостручимо наше напоре у изградњи Осовине отпора у сваком кутку земље.
Распустите НАТО!
Смрт империјализму!
Нема сарадње са империјалистичким ратом!
Победа отпору!
Светска антиимперијалистичка платформа,
Вашингтон,
11. 07. 2024.