80 ГОДИНА ЧЕТНИЧКОГ МАСАКРА У ВРАНИЋУ

20. decembar 2023.

Делегација Нове комунистичке партије Југославије и Савеза комунистичке омладине Југославије је била присутна на скупу у Вранићу и обележила је овај скуп који је био у организован од стране Удружења 20. децембар из Вранића.

Масакр у Вранићу био је један од најгорих ратних злочина почињених од стране јединица Драгољуба Драже Михаиловића.

У ноћи између 20. и 21. децембра 1943. године, четничке јединице на најмонструознији начин убили су 67 становника Вранића, од којих су већина били старци, жене и деца. Прва чета посавског батаљона Космајског четничког корпуса, која је извршила овај страшни злочин, имала је списак породица које су биле означене као симпатизери партизанског покрета. Присуство неке породице на овом списку, била је својеврсна смртна пресуда свим њеним члановима, без обзира на пол или старост. Четници су под командом Спасоја Дрењанина Зеке, почели су свој крвави пир одмах по упаду у село Вранић. По сведочењима преживелих, укућани су ликвидирани један по један пред својим породицама, све до последњег.

Методе убијања биле су монструозне, а пре смрти, многи су пролазили кроз мучења. Смрти нису били поштеђени ни старци који су прошли Солунски фронт, као ни деца у колевкама. Најстарија жртва био је Јоксим Пантић, стар 87 година, а најмлађа Катарина Илић, стара пет месеци. Починиоци овог страшног злочина нису се зауставили на убијању, већ су село опљачкали, правили у њему весеље, забрањивали породицама да оплакују своје најмилије, а некима чак и да их сахране.

Многе од криваца за овај страшни злочин правда је стигла на крају рата. Крвава колевка из Вранића била је доказ на суђењу Драгољубу Дражи Михаиловићу, који је осуђен на смрт. Многи учесници такође су били осуђени, а сам Спасоје Дрењанин страдао је у обрачуну са полицијом 1947. године.

Срамно је и неприхватљиво то што је и овај догађај данас предмет опште ревизије историје. Бројни су покушаји релативизације злочина, а сам његов непосредни починилац уписан је у списак тзв. „жртава комунистичког терора“. Не смемо дозволити да се овакви догађаји релативизују и на крају препусте забораву, као ни да злочинци постану жртве и мученици.