ПРВОМАЈСКИ ПРОГЛАС НКПЈ и СКОЈ-а

НКПЈ и Савез комунистичке омладине Југославије (СКОЈ) свим радним људима у Србији срдачно честитају 1. мај – Међународни празник рада!

Ове године смо обележили 130. година од прхив првомајских демонстрација организованих у нашој земљи. Централна Првомајска манифестација, као и сваке године, традиционално је одржана у организацији НКПЈ и СКОЈ-а на тргу Димитрија Туцовића у Београду. Присутнима су се обратили Генерални секретар НКПЈ друг Александар Бањанац, представник Мреже за одбрану човечанства друг Ратко Крсмановић, као и Први секретар СКОЈ-а, друг Милош Каравезић.

И овај 1. мај радни народ наше земље дочекује под теретом антирадничких и антинародних мера буржоаске проимперијалистичке власти Александра Вучића која је сервис приватном капиталу у злочиначком процесу стварања профита експлоатацијом туђег рада.

У овом тренутку, акценат ретроградних активности буржоаске Владе стављен је на припремање терена за грозоморну приватизацију Електропривреде Србије променом статуса из јавног предузећа у акционарско друштво. Тај потез је смишљен како би се омогућило да кроз такозвано “стратешко партнерство” са приватним капиталом нека страна енергетска компанија, под изговором “заједничких улагања”, добије право на сувласништво у ЕПС-у. Други реакционарни потез је додела два места у Надзорном одбору Електропривреде Србије норвешкој консултантској фирми Ристад енерџи која ће на тај начин имати право управљања у том предузећу како би га припремила за својинску трансформацију, односно приватизацију.

Ангажовање приватне стране фирме за руковођење ЕПС-ом је бесмислен, накарадан и потпуно непотребан потез јер то предузеће има довољно својих кадрова далеко стручнијих од оних које може да понуди Ристад енерџи. Увођење приватног партнера у ЕПС довело би до тога да уместо у буџет Србије профит одлази из земље, вишеструко веће рачуне за струју него што је то сада случај и “вишак запослених” кроз отпуштање радника у рударском сектору ЕПС-а, то јест запослених у површинским коповима у Колубари и Костолцу.

Приватизација ЕПС-а је противна како интересима запослених у том предузећу исто тако и државе и потрошача. Стога , штетну одлуку о преласку Електропривреде Србије у статус акционарског друштва одмах треба поништити, како би наставила да послује као јавно предузеће. ЕПС не сме бити приватизован већ мора остати у рукама државе, јер је струја опште добро а не роба, отпуштања запослених по било ком основу не може да буде а површински копови треба да се експлоатишу све док на њима има угља. Око 70 одсто струје у Србији се добија из угља и у случају гашења рудника у Лазаревцу и Костолцу наша земља би постала у потпуности зависна од увоза скупе струје из иностранства.

И овај 1. мај радничка класа дочекује у условима окупације јужне српске покрајине Косова и Метохије од стране западног империјализма и марионетске клике у Приштини. Вучићев режим наставља да спроводи антипатриотски и антираднички процес прикључења Србије тамници народа империјалистичкој Европској унији чији је једини циљ да богати буду још богатији а сиромашни још сиромашнији.

Епилог ретроградне политике Вучићевог буржоаског режима су поразне чињенице да је Србија међу земљама са највећом стопом незапослености и сиромаштва као и најнижим платама у Европи. Загарантована минимална зарада износи свега 40.020 динара што је срамно мало и недовољно за преживљавање ако се зна да су трошкови минималне потрошачке корпе већи за скоро шест хиљада од те цифре (45.729 динара). Такође, буржаоска власт и приватни послодавци прекршили су договор постигнут на Социјално-економском савету са репрезентативним синдикатима да износ минималне зараде мора да буде у висини трошкова потребних за подмиривање минималне потрошачке корпе. Поразна чињеница је и да половина запослених у Србији ради за плату која је мања од 60 хиљада динара док буржоаска власт безочно обмањује јавност да је ниво просечне плате у земљи достигао ниво од 82.769 динара. Реч је о цифри која је недостижна за највећи број запослених а да је то тако посредно потврђује и сама Вучићева буржоаска власт која дели бесплатне ваучере за летовање у Србији свима чија су примања испод 70.000 динара.

И овај 1. мај радничка класа дочекује у условима рата у Украјини до кога је дошло због константног угрожавања терироријалног интегритета Доњецке и Луганске Народне Републике од стране кијевске фашистичке пучистичке хунте која служи експанзионстичким интересима западног империјализма усмереним против Руске Федерације. Те агресорске тежње испровоцирале су оправдану специјалну војну операцију коју Москва спроводи да би се заштитило право народа Доњецке и Луганске Народне Републике на самоопредељење до отцепљења и денацификовала Украјина у којој се спроводи брутални терор национал-шовиниста према комунистима, антифашистима и искреним украјинским патриотама.

Услед ратних дејстава, поспешили су се негативни ефекти економске кризе настале због пандемије корона вируса. Сваки пут када наступи системска криза владајућа буржоазија њен терет пребацује на плећа пролетаријата као би и даље остваривала високе профитне стопе по цену дадатног сиромашења радног народа. Таква накарадна логика се спроводи и у Србији где буржоаска власт наставља са субвецнијама страном и домаћем крупном капиталу у циљу да он заради што више уместо да у кризној ситуацији новац из буџета усмери на социјалну заштиту својих грађана и спроведе процес реиндустријализације како би се отворила нова радна места.

Иако је актуелни буржоаски режим зло за интересе пролетаријата Србије његова алтернатива никако не може бити ДОС-овска буржоаска проимперијалистичка опозиција чији антинародни и антираднички зулум, током периода власти, добро памте радни људи наше земље. Стога НКПЈ и СКОЈ настављају да спроводе своју пре четири године започету кампању “Ни Вучић ни ДОС већ Народни фронт” којом се изражава противљење како политици буржоаске проимперијалистичке власти Александра Вучића тако и оној коју спроводи буржоаска проимперијалистичка опозиција оличена у опцијама које се окупљају око тајкуна Драгана Ђиласа и групација насталих из лажне изборне “левичарске” коалиције “Морамо”. Те групације, противници су егзистенцијалних интереса радног народа те пролетаријат Србије не треба да се сврстава ни уз једну од те две антинародне и антирадничке опције. Исто важи и за грађанске конзервативце ретроградних четничких и монархистичких схватања из коалиције коју предводи реакционарна Демократска странка Србије.

Поред либералне буржаоске власти и опозиције, противници интереса пролетаријата, су и услед дејстава системске кризе, ојачане десничарске формације које своју ксенофобну, антимигрантску, шовинистичку и антиваксерску пропаганду имају прилику да шире и у Скупштини Србије, а то су Српски покрет Двери и Српска странка Заветници. Ретроградним идејама којима покушавају да наруше његово јединство радни народ мора се одлучно супротставити свим расположивим средствима.

Да би народне масе избориле бољи и праведнији живот потребно је објединити све обесправљене у Србији који треба да поведу бескомпромисну борбу против својих тлачитеља. Потребно је формирати уједињени Народни фронт, како када је реч о уличним протестима тако и за наступ на изборима, сачињен од припадника радничке класе, сеоског пролетаријата, студената, пензионера, омладине, незапослених, Југословена и поштене интелигенције. Под паролом „Ни Вучић, ни ДОС већ Народни фронт“ потлачени у Србији једино се могу изборити за своју егзистенцију и основна права.

Тако организован Народни фронт треба јасно да истакне своје захтеве:

1. За укидање антирадничког и антинародног Закона о раду који је у служби интереса експлоататорског крупног капитала!

2. За укидање дискриминаторског изборног закона који онемогућава учешче аутентичним представницима радног народа!

3. За моментално заустављање ретроградног процеса приватизације!

4. За моментално укидање одлуке о стечајевима у предузећима у реструктурирању!

5. Моментално повећање плата и пензија до најмање оног нивоа који је довољан за пристојан и достојанствен живот радног човека!

6. За укидање субвенционисања буржоаских послодаваца и усмеравање тог новца у реиндустријализацију, здравство, школство и социјалну заштиту!

7. За укидање приватних извршитеља, комуналне полиције, нотара и увођење бесплатног превоза у свим градовима Србије у којима постоји јавни саобраћај !

8. Заштити домаћу производњу и основати националну развојну банку за помоћ српској привреди!

9. Одмах национализовати сва приватна предузећа у којима послодавци не исплаћују плате и тлаче и шиканирају запослене!

10. Увођење бесплатног студирања и здравства и укидање дуалног образовања!

Да би се изборили за ове и друге праведне захтеве радни људи морају у својој борби да наступају организовано, дисциплиновано, јединствено и солидарно и да не дозволе да ниједан радник буде отпуштен, да му буде смањена плата, да ради неплаћено прековремено, да се приватизују јавна и предузећа у реструктурирању, да се предузећа гурају у стечај и ликвидацију. Само удруживањем у Народни фронт свих потлачених слојева, радни народ у Србији ће се изборити за бољи живот и социјалну правду!

Живео 1. мај – Дан солдиарности радничке класе света!

Живела борба радничке класе против експлоатације и тлачења!

Не приватизацији ЕПС-а и претварању предузећа у акционарско друштво!

Ни Вућић ни ДОС већ Народни фронт! Пролетери свих земаља, уједините се!