ДЕКЛАРАЦИЈА ИЗ КАРАКАСА: ЛАТИНСКА АМЕРИКА ИМА ВИТАЛНУ УЛОГУ У СВЕТСКОЈ АНТИИМПЕРИЈАЛИСТИЧКОЈ БОРБИ

Из Каракаса, родног места великог ослободиоца Симона Боливара, оца латиноамеричког јединства и претече модерног антиимперијалистичког покрета “Нуестра Америца”, окупили смо се данас како бисмо наставили линију политичке борбе коју је зацртала Међународна конференција Светске антиимперијалистичке платформе прошлог децембра у Београду – Србији. У то време, револуционарне и друштвене организације са јасном антиимперијалистичком, антифашистичком и антиколонијалном оријентацијом окупиле су се да осуде агресију Сједињених Држава и њиховог војног фронта НАТО-а, чија ратоборност на свим континентима прети народима света.



Потпуно је јасно да је глобална тржишна економија у дубокој кризи. Ова криза глобалног капитализма убрзава пропадање САД, које су се уздигле на врх империјалистичког света након што су силе старе Европе ослабљене у два светска рата, присвојивши за себе титулу „спаситеља модерног [капиталистичког] света. Иако су империјалисти добили витални подстицај за своје посрнуле економије након пада СССР-а 1991. године, њихов економски систем је поново у кризи, а њихова хегемонија пропада, јер се све више земаља ослобађа њихове економске и политичке контроле. У свом очају да спасу свој економски систем и своју међународну доминацију, САД су укључене у немилосрдне хибридне ратове против сваке земље која покуша да се отргне или остане слободна од њене контроле. Од вођења немилосрдних трговинских и санкционих ратова чији је циљ угушити раст привреда у успону, преко подршке сепаратистичким покретима који имају за циљ да поткопају суверенитет и дестабилизују територије, до стварања и финансирања домаћих опозиционих покрета и манипулације масовним медијима, сваки пут се тежи покушају да се реализује такозвана „промена режима“ у било којој земљи која има пријатељске односе са НР Кином, Руском Федерацијом или неким другим народом који је изабрао пут суверенитета и независности.



У том светлу разумемо НАТО провокацију прокси рата против Русије на територији Украјине, који сваког тренутка прети да се прелије у шири регионални сукоб, и у директну конфронтацију између оружаних снага НАТО-а и народа света. Никако не треба сумњати да је агресија НАТО-а усмерена не само на Русију, већ на сваку државу или покрет који покушава да води политику независности или сувереног развоја.

Осим Русије, многе друге земље су и даље изложене претњи и агресији САД. У источној Азији, Демократска Народна Република Кореја (ДНРК) је деценијама живела у сенци рата, док провокације и агресије против Народне Републике Кине сада ескалирају алармантном брзином. Народи Блиског истока су претрпели бескрајни низ агресивних и варварских ратова последњих деценија, посебно у Ираку, Либији и Сирији, поред сталних провокација против Исламске Републике Иран од њеног оснивања, и скоро свакодневних масакра над палестинским народом од 1948.



У међувремену, пљачкање афричког континента праћено је распиривањем бескрајних „ратова за ресурсе“ од стране империјалиста, чији су масакри над народом Конга у потрази за јефтиним колтаном и порицање постојања Сахарске Републике само два од безброј примера варварских зверстава и упорних субверзија воље афричког народа.



Како на Блиском истоку и у Африци, тако и у Латинској Америци и на Карибима, империјалисти настоје да људе задрже сиромашним управо зато што су њихове земље тако богате. На овом континенту, који САД сматрају својим „двориштем“, два века америчке империјалистичке експлоатације довела су до неких од најочитијих неједнакости на планети. Богати ресурси ових земаља нису били у служби финансираја развоја и просперитета народа, већ су пљачкани зарад повећања профитне марже америчких корпорација.

Где год могу, упуштају се у једва прикривене акте саботаже како би покушали да униште све што им стоји на путу, било да је у питању мост који повезује Крим са континенталном Русијом, нафтоводи који доводе гас из Русије у Немачку, рафинерије нафте у Венецуели и електроенергетске мреже, или кубанске фарме свиња.



Очигледно је јасно да империјалисте није брига колико је људи повређено у немилосрдној потрази за својим циљевима. Колико је милиона Руса и Кинеза погинуло да би спасили свет од империјалистичког фашизма у Другом светском рату? Колико милиона ће умрети од последица растућих трошкова горива и хране који сада муче сваког сиромаха на планети? Колико људи у Украјини се тренутно жртвује на линијама фронта у Донбасу? Колико Палестинаца дневно буде убијено док се блокада и бомбардовање Газе наставља? Колико је Конгоанаца умрло да би обезбедило слободан проток јефтиног колтана за плеј стејшн и ајфон уређаје? Све ово, попут изгладнеле деце Ирака и Јемена, сматра се ценом „коју вреди платити“ у одбрани монополских суперпрофита.



Данас смо суочени са јасним избором између наставка империјалистичке доминације, како је то зацртано у Монроовој доктрини, и ослобађајуће струје антиимперијалистичког боливаризма, која је поново рођена доласком на власт Уга Чавеса, антиимперијалистичког вође Боливарске Републике Венецуеле.

У светлу економске, политичке, социјалне и еколошке кризе које су настале империјалистичком експлоатацијом наше планете, народи света се сада суочавају са многим изазовима. Светска антиимперијалистичка платформа подржава сваку иницијативу која истински тежи да ради на јединству прогресивних политичких снага у свету. Заједно имамо моћ да се супротставимо империјалистичком блоку предвођеном САД и да срушимо колонијални систем који доноси нестабилност, сиромаштво и кршење људских права масама путем политичког угњетавања, економске пљачке и војне принуде.

Позивамо све оне друштвене покрете, партије и земље Латинске Америке и Кариба који се боре за добробит свог народа да нам се придруже у нашим напорима да ујединимо народе света, јачајући нашу колективну способност да се суочимо са америчким империјалистичким блоком и његовом ударном песницом НАТО. Наше јединство је наш пут ка гарантовању мира и просперитета наших народа!



Са тим циљем смо покренули Светску антиимперијалистичку платформу у октобру 2022. године, када су стављени први потписи на Париску декларацију.



У Латинској Америци тражимо од наших другова да подигну свест о следећем:



– Да се широм света сиромашни и потлачени народи и радници суочавају са истим непријатељем: империјалистичким блоком предвођеним САД, било да га представљају Европска унија, НАТО, ОАС, Пет очију, Аукус, ММФ, Светска банка или нека друга филијала америчких империјалних интереса.



– Да Русија и Кина нису агресивне империјалистичке силе, већ су, напротив, на мети наших непријатеља јер стоје на путу потпуној глобалној доминацији САД.



– Да, ако желимо да разумемо зашто се толико земаља које теже да развију независну економију и да се ослободе империјалистичког ропства обраћају Русији и Кини за помоћ, треба само да упоредимо подршку пандемије која је Латинској Америци стигла из Кине са економском пиратеријом и политичким уценама које су пратиле разорну „помоћ“ америчких компанија.



– Да бисмо себи обезбедили пристојну будућност ослобођену сиромаштва и империјалистичке доминације, потребно је максимално јединство свих ослободилачких и антиимперијалистичких снага – у свакој земљи, широм сваког континента и широм света.



– Да рат који је избио у источној Европи и ратови који су неизбежни у источној Азији нису регионални или изоловани догађаји, већ два фронта у глобалном рату који воде империјалисти за своју сталну доминацију, и да агресивни економски, политички и војни потези америчког империјализма у Латинској Америци део су ове исте борбе.



– Да би наши људи били слободни, свака база САД и НАТО-а, војна постројења, биолабораторије и шпијунски објекти морају бити демонтирани. Сваки империјалистички војник мора бити враћен у своју домовину. А нек се ‘чувари демократије’ окрену свом дворишту!



– Да где год су армије НАТО-а довољно непромишљене да започну рат, морају бити поражене на бојном пољу и иза линија. Радници морају да одбију да се боре у америчким војскама и посредничким снагама. Морамо одбити да померимо њихове људе и машинерију. Морамо бојкотовати и пореметити сваки аспект агресивне и злочиначке ратне машинерије.



– Да морамо одбити да пишемо, штампамо или емитујемо ратну пропаганду САД и НАТО-а. Морамо разоткрити лажи империјалиста у нашим медијима и показати људима да имају страну у овом рату; да је хитно и у интересу целог напаћеног човечанства да империјалисте треба победити и да се морамо борити заједно са свима онима који су спремни да раде за овај циљ.



– Да народи света имају све разлоге да поздраве развој нове финансијске архитектуре која им омогућава да избегну санкције и уцене империјалистичких финансијера – и да та нова архитектура треба да гарантује слободу и једнакост нација, омогућавајући свакој земљи да следи суверену и независну економску агенду без спољног мешања.



– Да Латинска Америка и Кариби чине мултинационалну територију чија будућа независност и просперитет леже у њеној интеграцији и сувереном развоју. Док линије које колонизатори повлаче између наших народа не служе никоме осим империјалистима, нема сумње да заједничким радом народи овог дела света имају све што им је потребно да реше своје проблеме и сваком грађанину обезбеде достојанствен и просперитетан живот!



– Да радничке масе свуда морају бити солидарне са народом Венецуеле, који је на првој линији наше заједничке борбе, одупирући се злочиначкој блокади коју чине амерички империјалисти и њихови савезници, који чине све што је у њиховој моћи да нас спрече живети слободним и сувереним животом у миру и благостању.



Народи света: уједините се против империјализма!



Поразимо неонацистичке НАТО ратне хушкаче предвођене САД; Победиће пркос!



Јенкији идите кући!