80 ГОДИНА ОД ПОБЕДЕ У СТАЉИНГРАДСКОJ БИЦИ

„Стаљинград је даровао васиони велики час живота“
Пабло Неруда

АКО МИ ЧАСИ СМРТИ ПОСТАНУ БЛИСКИ
И НЕШТО СЕ ТАМНО ОКО УСАНА СКУПИ,
РЕЦИТЕ ДРУГОВИМА ДА ВОЈНИК
ЗАХАР ГАРАДИЈСКИ
НИЈЕ УМЕО ДА ОДСТУПИ.
РЕЦИТЕ ДА САМ,
НАГУТАВШИ СЕ САМРТНОГ ВЕТРА,
ПАО УНАПРЕД, А НЕ УНАЗАД,
И ДА ЈЕ СЛОБОДЕ 172 САНТИМЕТРА
УРАЧУНАТО У МОЈ ПАД.



Пре тачно 80 година, победом Црвене армије завршена је Стаљинградска битка. После 200 дана рата за Стаљинград започео је потпуни ратни преокрет у корист СССР-а и целокупног слободољубивог човечанства. За нељудски немачки фашизам, који је сањао да покори цео свет, почело је одбројавање до коначног краја. Победом у Стаљинграду је постављен главни темељ Победе над фашизмом.

У лето 1942. непријатељ је одлучио да се освети за пораз код Москве и неуспели блицкриг. Одабране јединице немачких трупа, појачане италијанским, мађарским и румунским дивизијама, бачене су у офанзиву. Фашистичка команда се надала да ће брзим налетом заузети Стаљинград, пресећи најважније транспортне артерије и лишити Совјетски Савез кавкаске нафте и кубанског жита.

Хитлер је већ видео совјетску земљу поражену и бачену на колена, али је херојски отпор Црвене армије осујетио планове нациста. Упркос надмоћи непријатеља у тенковима, артиљерији и авијацији, трупе Црвене армије су се бориле за сваки метар територије. Није било двоумљена – „Ни корака назад“ било је јасно сваком борцу и грађанину СССР-а.

Крајем августа нацисти су стигли до Волге. Почеле су борбе на улицама Стаљинграда који је био готово потпуно уништен варварским бомбардовањем, али се никада није предао непријатељу. Водиле су се борбе за сваки квадратни метар. Легенде су укључивале и подвиг бранилаца Павловљевог дома. Десетина совјетских војника различитих националности бранило га је два месеца од стотина нациста и десетина непријатељских тенкова. Дуже него што је отпор целе Француске трајао 1940. године.

Отпор становника Стаљинграда видео се на сваком кораку, радници фабрике су поправљали оштећене тенкове и када су се водиле борбе тик уз њих.

Упркос свему, нацистичка офанзива је пропала. „Стаљинград је пакао. Сваког дана нападамо и, ако се ујутро померимо 20 метара напред, увече нас бацају назад“, написао је Ерих Ото, редов 295. пешадијске дивизије Вермахта, у свом дневнику.

Услове за успешну совјетску контраофанзиву створила је цела совјетска земља. Ако је у првој половини 1942. војна индустрија СССР-а произвела 9.600 борбених авиона, онда у другој половини године достигла већ 15.800. Производња тенкова и артиљеријских топова значајно је порасла. Све ово је било немогуће постићи без максималне мобилизације ресурса и вештог управљања привредом земље, без огромног ентузијазма и вере у победу сваког грађанина СССР-а.

Ујутру 19. новембра Југозападни и Донски фронт су прешли у офанзиву. Следећег дана према њима су кренуле јединице Стаљинградског фронта. Совјетске трупе су се 23. ујединиле и затвориле обруч око фашистичких армија у Стаљингграду. Као резултат операције Уран, у „котлу“ је завршила непријатељска група од 330.000 две армије и 22 дивизије. Покушај ослобађања опкољених трупа, који је извела група армија фелдмаршала Манштајна, завршио се неуспехом. Црвена армија је 10. јануара 1943. покренула операцију Прстен, ликвидацију фашистичке групе у Стаљингграду. До краја месеца подељена је на два дела, од којих је први јужни капитулирао 31. јануара, а северни се предао 2. фебруара.

Заробљено је 91 хиљада људи, укључујући више од 2,5 хиљаде официра на челу са командантом 6. армије, фелдмаршалом Фридрихом Паулусом.

Стаљинградска битка је поткопала положај Трећег рајха. Пред катастрофом је био његов главни савезник – Италија. Владајући кругови Финске, Мађарске и Румуније почели су да теже изласку из рата. Јапан, који је у случају пораза совјетских трупа планирао да нападне СССР, одбио је напад. Турска се није придружила земљама Осовине.

Победа код Стаљинграда значајно је повећала међународну тежину Совјетског Савеза. На Конференцији савезничких сила у Техерану. Амерички председник Френклин Рузвелт је заузврат изразио дивљење храбрим браниоцима Стаљинграда. „Њихова славна победа зауставила је талас инвазије и постала прекретница у рату савезничких народа против снага агресије“.

Поставши основа Велике победе 1945. године, Стаљинградска битка нас позива на нова достигнућа у име социјализма!

Слава херојима Стаљинграда!
Смрт фашизму – слобода народу!

Секретаријат Нове комунистичке партије Jугославиjе,
Београд,
02.02.2023.