60 ГОДИНА ОД ЗВАНИЧНОГ ПРОГЛАШЕЊА ЗЛОЧИНАЧКЕ АМЕРИЧКЕ ЕКОНОМСКЕ БЛОКАДЕ КУБЕ

Преносимо у целости званично саопштење Министарства иностраних послова Кубе поводом 60 година од проглашења злочиначке америчке економске блокаде Кубе:

Револуционарна влада осудила је економске, трговинске и финансијске санкције, са континуитетом од више од 60 година, које су Сједињене Државе званично увеле 3. фебруара 1962. године. Тог дана, тадашњи председник Џон Ф. Кенеди издао је Прокламацију 3447, уводећи пуни „ембарго на сву трговину са Кубом“, у складу са чланом 620 (а) Закона о страној помоћи. То је дало званичан статус агресивним и једностраним економским мерама против Кубе уведеним од победе револуције у нашој земљи.

Од тог тренутка, политика блокаде и економског гушења консолидована је као срж стратегије усмерене на сузбијање легитимног права Кубанаца да бране свој суверенитет и да створе еманципаторски пројекат ван империјалистичке доминације.

Главно оправдање за ову меру коју су тада користиле Сједињене Америчке Државе били су односи Кубе са социјалистичким земљама, који су наводно кршили „принципе интерамеричког система” и представљали претњу по безбедност Америке и западне хемисфере. Временом су се изговори мењали, али су циљеви остали исти.

Најпрецизнија дефиниција стварних циљева политике према Куби била је већ садржана у меморандуму државног подсекретара Лестера Д. Малорија од 6. априла 1960: „пад номиналне и реалне плате ће изазвати глад, очај и рушење владе”.

Блокада је прерасла у најсложенији, најдуготрајнији и најнехуманији чин економског рата који је икада вођен против једне нације. Блокада утиче на ограничене могућности економског развоја како би се спречили трговински односи са трећим земљама, како би се што је више могуће пореметило банкарско и финансијско пословање, ограничила страна улагања и прекинули сви извори прихода.

Реч је, заправо, о екстериторијалној политици која крши међународно право и настоји да притисцима, уценама и санкцијама изолује Кубу и казни оне који имају економске, трговинске или финансијске везе са том земљом. То је практичан израз Монроове доктрине 21. века, која посматра Латинску Америку и Карибе са позиције власника, било у „задњем или предњем дворишту“.

Блокада никада није имала ни трунке легитимитета ни моралног оправдања.

Блокада је масовно, недвосмислено и систематско кршење људских права свих Кубанаца. Сматра се чином геноцида у смислу Конвенције УН о спречавању и кажњавању злочина геноцида из 1948. године.

У настојању да оправда своју политику, Вашингтон је прибегао лажима како би прикрио своју злочиначку природу, америчка влада финансира и промовише кампању која има за циљ стварање утиска да ефекти блокаде нису стварна економска стабилност. Ова лаж се шири на моћне масовне медије у служби империјализма и дигиталних мрежа како би утицала на јавно мњење, укључујући и неке наше сународнике.

Штета причињена у ових шест деценија премашује 144.413,4 милијарде долара по текућим ценама.

Од 2019. економске мере принуде су постале још агресивније. Мере неконвенционалног ратовања, које су непримерене у мирнодопским условима, покушавају да ускрате Куби снабдевање горивом.

У оквиру борбе против COVID-19, пооштравање блокаде достигло је ниво окрутности без преседана, спречавајући примање солидарних донација, покушавајући да обузда развој кубанских вакцина и ограничавајући приступ лековима и основним потрепштинама. Током пандемије и током ових 60 година, блокада је изазвала немерљиво високе људске трошкове и патње које је неколико наших генерација осетило из прве руке.

Упркос блокади, снаге кубанског социјалистичког система и јединство народа спречиле су жељени економски и друштвени колапс, остваривши изванредан људски развој према показатељима признатим од Уједињених нација, обезбедивши неупитан напредак у социјалној правди и постепену трансформацију привреде и производњe. Питање је колико би малих и неразвијених економија могло да преживи агресију ових размера.

Ова политика економске блокаде наилази на готово једногласно и опште одбијање. Поред огромне подршке резолуцији, коју сваке године усваја Генерална скупштина Уједињених нација, стално постоје бројни захтеви и активности за подстицање појединаца, организација и институција, чак и у Сједињеним Државама.

Од 1959. Белом кућом влада тринаест председника. Са одређеним нијансама, фокус је у свим случајевима остао на изазивању економског колапса и неодрживости нашег револуционарног плана уз стриктну примену блокаде. Очигледно 60 година није довољно да се схвати да циљеви промотера нису остварени, нити ће икада бити остварени.

Револуционарна влада поново позива, енергично и одлучно, на прекид економске, трговинске и финансијске блокаде коју су увеле Сједињене Државе. Наша осуда ће остати чврста и непроменљива до потпуног престанка ове нехумане и незаконите политике.

Хавана, 3. фебруар 2022.