ПОКРЕНУТА ИНИЦИЈАТИВА „ЗАУСТАВИМО ПРИВАТИЗАЦИЈУ АПОТЕКА БЕОГРАД“

Поводом дуго спомињаних планова да се изврши приватизација Апотека Београд, а која се на жалост може очекивати одмах после завршетка процеса приватизације Сава центра, покренута је друштвена иницијатива против овог процеса.

НКПЈ и СКОЈ подржавају у целости овакву иницијативу. Става смо да је у периоду пред нама крајње погубно, опасно и неодговорно да дође до реализације ових планова власти у Београду.

На друштвеној мрежи facebook се већ појавила страница ове иницијативе, којој можете приступити преко следећег линка:

https://www.facebook.com/groups/964535184042903/?ref=share

У наставку преносимо у целости текст документа иницијативе „ЗАУСТАВИМО ПРИВАТИЗАЦИЈУ АПОТЕКА БЕОГРАД“.

ЗАУСТАВИМО ПРИВАТИЗАЦИЈУ АПОТЕКА БЕОГРАД

Свака приватизација представља пљачку плодова рада радних људи. Отуђењем од оних који су стварали добра, неправедним присвајањем у приватно власништво од стране појединца или групе, то колективно добро се заправо трајно отуђује.

Епидемија коронавируса нам показала је значај функционалног система јавног здравства. Такав систем по правилу се не налази у приватном власништву, већ у државном. Одбраном државног карактера сваког сегмента из система јавног здравства, брани се и јача сам систем здравствене заштите. Право на здравствену заштиту је једно од основних људских права, од виталног је значаја за свако друштво, па тако и наше.

Из тих разлога битку за Апотеке Београд не смемо изгубити.

ПРЕДНОСТИ ЈАВНОГ ВЛАСНИШТВА И МОДЕЛА ИЗ СОЦИЈАЛИЗМА У ОДНОСУ НА ПРИВАТИЗОВАН И ДЕГРАДИРАН СЕКТОР ФАРАМЦИЈЕ У СРБИЈИ

1. У периоду социјализма учешће (партиципација) пацијента била је симболична и неосетна. Данас се партиципације уводе за многе видове здравствене „заштите“, односно како се данас потенцира у новом речнику „услуга“. Тако се намети за лекове, лечење и уопште здравствену заштиту све више повећавају.

2. Број радника у једној смени у државној апотеци у времену социјализма износио је 7-8 радника. Ово данас није случај ни са Апотекама Београд, а камоли са апотекама које су у приватном власништву.

3. Дежурства у социјализму у апотекама су се додатно плаћала. Данас у апотеци Београд дежурства нису додатно плаћена, него се смањује број радних сати у току радне недеље дежурном раднику. Смена радника у социјализму била је 7х и 30 минута и прековремени рад није био пракса. Такође, викенд је био нерадан, а успостављен је систем дежурних апотека, које су радиле 24х. Данас званична смена у апотеци траје 8х, веома честа појава је прековремени рад у данашњим приватним апотекама од 10, па и до 12 сати који није додатно плаћен. То није случај у преосталим државним апотекама попут Апотека Београд.

4. Доприноси који подразумевају социјално, пензионо и здравствено осигурање у социјализму су били у потпуности обезбеђени и плаћени кроз цео радни век. У систему данашњих приватних апотека постоје разне варијације пословања, али је веома честа појава да су радници пријављени на ниже плате како би одвајање послодавца за доприносе били што мање, а да би задржао радника дотира „додатак на плату“ који представља отворени пример сиве економије.

5. Систем државних апотека је у периоду грађанског рата, ембарга, санкција и бомбардовања, током деведесетих година одржао ниво снабдевености, дистрибуције, исправности и доступности лекова на нивоу који је збринуо све грађане, управо због система државних апотека и фармацеутске индустријске производње. Данас су остали само фрагменти тог система, између осталог у виду апотека Београд, Зајечар и Суботица.

О АПОТЕКАМА БЕОГРАД

Апотеке Београд које функционишу на широј територији нашег главног града представљају драгоцен део система здравствене заштите за готово сваког 3-4. грађана Србије. Поред повољних цена фармацеутских производа, Апотеке Београд имају важну стручну предност, боље услове рада и квалитет производа у односу на приватне апотеке.

1. На територији Београда има 124 апотеке. У Апотекама Београд је запослено преко 1000 радника.

2. Свака Апотека Београд има сопствену лабораторију тј. магистралу. Највећи део приватних апотека нема лабораторију.

Због тога током епидемије кључна улога је била у Апотекама Београд јер има сопствену производњу. Тако је током епидемије највећи притисак пао на раднике у државним апотекама.

3. У Апотекама Београд минималан број радника у једној апотеци је 4. од којих су увек 2. фармацеута и два фармацеутска техничара. Тј. по један од оба кадра у смени. То никако није случај у приватним апотекама, где се не поштује минимум радника у апотеци, а ни структура стручног кадра.

4. У Апотекама Београд рад у току недеље никада не прелази 40 сати. Чак ни када су у питању дежурства. Тим који дежура има погодности јер краће ради у току недеље. Рад викендом се рачуна такође као дежурство. Државни празници су додатно плаћени.

У приватнима апотекама је то веома различито дефинисано, по потреби и слободној вољи послодавца. Услед тога долази до великих неправилности и махинација на штету радника. Апотеке су често пријављене да раде само радним данима, а заправо раде и викендом. Неретко је пријављено више радника него што је запослених у апотеци. Ради се често преко 8.сати на дневном нивоу чиме се крише закони, а исцрпљеност радника досеже максимуме. Државни празници се не плаћају додатно.

5. Апотеке Београд антибиотике и седативе издају искључиво преко овереног рецепта што је законски регулисано и испраћено. У приватнима апотекама је незванично у слободној продаји, без обзира што се на тај начин крши закон и директно угрожава здравље становника.

6. Приватне апотеке раде по принципу слободног тржишта и зато могу да формирају разне попусте, акције и сл. Државне апотеке немају такав начин продаје. Из ових разлога неретко се дешава апсурдни феномен – пацијенти одлазе и купују производе у некој приватној апотеци, јер је на попусту, али дођу у државну апотеку по савет у вези производа (препарата, медикамента и сл. не и лекова*).

Поверење грађана је велико у државне апотеке.

*Цене лекова су регулисане законом и немају могућност разлике у маржи без обзира на својину апотеке.

7. Стажирање нових радника државне апотеке не плаћају. Приватне плаћају око 20 хиљада месечно. Тиме је усмерена нова радна снага ка приватним апотекама. Државне апотеке дају много стручнију стажерску праксу, али немају могућност да плате стажирање раднику. Плаћање радника у државним апотекама долази из буџета, а буџет државе не предвиђа те трошкове за фармацеутске раднике на стажу.

Запослење нових радника у државним апотекама је било замрзнуто до фебруара ове године.

8. Просторно позиционирање апотека је законски регулисано како би биле равномерно распоређене према броју становника. Током рестаурација капитализма приватне апотеке су се стихијски и неплански отварале једна поред друге, попут кладионица или трафика. Слободна и дивља конкуренција је довела до неравномерног распореда објеката апотека на уштрб здравствених потреба.

9. Спровођење закона није контролисано у случају приватних апотека са циљем подстицања приватизације и охрабривања у инвестирање. Власници приватних апотека веома често нису фармацеути или неки други кадар из области здравства, него просто предузетници. Како закон предвиђа да апотека мора бити вођена од стране фармацеута, онда власник просто пребаци апотеку на вођење или чак власништво неком фармацеуту, иако тај фармацеутски радник не води пословање те апотеке.

10. Од 124 апотеке у старту епидемије коронавируса 27 није имало заштитно стакло на пулту, привремено су затворене, стакло је одмах постављено и наставиле су несметано рад. Од 1000 радника који раде у Апотеци Београд од почетка епидемије заражено је ковидом њих око 20. У приватнима апотекама због приступа здравству као услузи, а не јавном добру, апотеке често имају „отворен приступ“ према „муштерији“ или „кориснику услуга“, а не као пацијенту. Из тог разлога многе приватне апотеке немају заштитно стакло на пулту, па је безбедност пацијената и запослених угрожена.

ШТА СВЕ ГУБИМО ПРИВАТИЗАЦИЈОМ АПОТЕКА БЕОГРАД

1. Апотеке Београд као део државног система представљају важан изузетак на тржишту лекова. Апотеке Београд раде са малом маржом и у интересу грађана. Представљају често једини избор и опцију грађанима из најширих социјалних слојева. Без цена и услова добављања лекова из ове институције многи грађани ће остати без адекватне здравствене заштите јер неће имати новца за лекове.

2. Апотеке Београд имају обавезу да снизе цену лека уколико се купују на рабат (тј. у већој количини по нижој цени). За разлику од њих, приватне апотеке немају ову обавезу, тако да у појединим случајевима цене остају исте, а некад се мењају у складу са акцијама за потрошаче које организује апотека. Рабат није законски регулисан у случају приватника, због чега се нарушава конкуренција и ствара монопол. Ово ће такође неминовно утицати на повећање цена лекова уколико се Апотеке Београд буду приватизовале.

3. Уколико се приватизују Апотеке Београд тржиште лекова ће изгубити институцију која пресудно „корективно“ утиче на цене лекова и у осталим апотекама. Поскупљења цена лекова ће се неминовно појавити и код сада постојећих приватних апотека.

4. Систем јавног здравства ће приватизацијом Апотека Београд изгубити значајан део прихода што ће се неминовно лоше одразити на укупно стање у здравству, а не само у домену фармације.

5. Апотеке Београд су у обавези да расписују јавне набавке, за разлику од приватних апотека. Тиме је процес контроле набавке лекова транспарентнији, што суштински утиче и на њихов квалитет. С друге стране, приватне апотеке функционишу искључиво по тржишном принципу. Уколико се приватизују Апотеке Београд, тај принцип ће бити једини важећи и у овој институцији.

6. Апотеке Београд грађанима нуде на једном месту најшири спектар лекова који се могу добити на рецепт. У случају приватизације извесно се може очекивати значајно смањење тог спектра.

7. По приватизацији, у догледном периоду, као што је случај и са осталим приватизацијама, уследиће значајна отпуштања радника, посебно имајући у виду знатно мање особља у приватним апотекама у односу на државне. Тиме ће многи људи остати без посла и повећати армију незапослених, или решити да напусте земљу.

8. Имовина Апотека Београд налази се у власништву града Београда. Актуелне градске власти су неспособне да имовином града управљају рационално и у интересу грађана. У прилог приватизацији Апотека Београд била је изјава градског менаџера Горана Весића који је навео да град не треба да се бави другим питањима сем комуналних, и то навео као оправдање за приватизацију. Заправо једини принцип којим се руководе је продаја свега што се може продати по цену да се продатим објектима мења намена. То би неминовно био случај и са Апотекама Београд, тј. бројним апотекама из ланца ове институције, чиме ће се у Београду смањити број апотека и доступност лекова грађанима.

Апотеке Београд су, као и укупна здравствена заштита претрпеле већ огромну штету од 2000. године наовамо. И претходна власт у Београду, под управом Драгана Ђиласа финансијски је ојадила Апотеке Београд. Законски и систематски држава је вољом појединаца жељних пљачке уносног ресурса и услед неспособности да управља великим системом од опште користи и интереса, подстицала тржишни уплив и приватне иницијативе у области фармације. Тиме су у грађани у Србији већ пуно изгубили, добили су знатно скупље и недоступније лекове. Бројне белосветске фармацеутске куће су преплавиле наше тржиште својим суплементима и козметичким препаратима који су скупљи а неретко лошијег квалитета од оних које је домаћа фармацеутска индустрија производила.

Деградираност система јавног здравстава у Србији који је нужна последица сукобљавања интереса од општег значаја са интересима профита приватног сектора. Највећи губитници у овом случају су најшири народни слојеви, велика већина грађана.

Здравствена заштита грађана ће и по окончању епидемије коронавируса бити важна тема у оквиру које се види колико је неко друштво одговорно и праведно. Одбрана од приватизације Апотека Београд представљаће подстицај за одбрану права на здравље наших грађана, као и велики подстрек ка самопоуздању народа који се бори за своје властите интересе.

Иницијатива „Зауставимо приватизацију Апотека Београд“