КРАТКА БИОГРАФИЈА ЛЕЊИНА – 2. ДЕО

ПРВИ РЕВОЛУЦИОНАРНИ РАДНИЧКИ САВЕЗИ (1875-1880.)

Од првих година свог настанка пролетеријат у Русјији почиње да се бори против експлоататора. Али та борба је још имала неорганизован, стихијни карактер. “Тада је пролетеријат  био раздробљен на одвојене групе (рудари, радници појединих фабрика, занатлије ,железничари и др.) и није мислио о општој борби… Према томе .није постојао пролетеријат као јединствена  и целовита класа. Према томе није било и пролетерске борбе, као општекласног натсупања “(Стаљин,Т.1/286.)

 У другој половини 70-их година руски радници оснивају своје прве политичке организације. 1875. г. је револуционар Јевгениј Заславски основао у Одеси Јужно-руски савез радника. Као свој основни, најближи задатак Савез је истакао борбу за политичке  слободе и политичка права. Уједињавао је150-200 металских радника. За мање од  годину дана полиција је успела да разбије “Јужно-руски савез” револуционарних руских радника.

     Крајем 1878.г. је , из постојећих радничких кружока у Петербургу, основан илегални “Северни савез руских радника “, на чијем челу су били  столар Стјепан Халтурин и бравар Виктор Обнорски. ”Северни савез” је имао 200 сталних чланова  и 200 симпатизера. Савез је у својој револуционарној основи имао статут Прве интернационале. Као свој основни ,најближи задатак “Северни савез” је истакао борбу за политичке  слободе и политичка права (слобода говора, штампе и збора, али ограничење радног дана и др.).Вође “Савеза” су први  истакли и захтев за заједничку борбу радника и сељака. Као свој коначни  циљ поставили су  извођење социјалистичке револуције  и “рушење  постојећег политичког и економског поретка у држави, као поретка крајње неправедног. “Северноруски савез је организовао  и тајну штампарију у Москви у  којој је штампао једини број свога  листа ”Радничка зора”, јер је полиција убрзо пронашла и уништила штампарију. У току 1878-79.г.његови чланови су  руководили  са неколико штрајкова. Летке су штампали у тајној штампарији “Народне воље”,- Северни савез” је разбијен после  две године. Поједини чланови Северног савеза су се приближили народњацима ,међу њима и Степан Халтурин, који је 1882.обешен као члан  групе народњака која је покушала атентат на цара Александра Другог. Виктор Обнорски је послат на робијашке радове. Појава радничких савеза убрзала је крах народњаштва у Русији ,али оне још нису биле марксистичке организације

Разбијање првих радничких револуционарних савеза није заустављен  општи пораст броја револуционарних иступања у којима доминирају успешнији штрајкови …1885.г једанаест хиљада ткалаца у Морозовљевим фабрикама Орехово-Зујеву (Владимирска гугернија) који је организовала и водила група радника на челу са радником Петром Мојсејевим, који је раније био члан” Северног савеза” , саставили су захтев  да се уведе државна контрола нивоа зараде ,услови најма и висина глоба ,којима су радници кажњавани и за најмање ситнице. Штрајк био упоран, радници су се сложно држали, још раније је организована  каса узајамне помоћи. За гушење штрајка доведени су жандармерија и козаци. Око 600 радника је ухапшено, неколико десетина је предато суду, али радници нису попустили  и успели  да издејствују увођење фабричког правилника о казнама

После  истовременог иступања радника више предузећа  царска влада је издала закон о глобама, по коме новац од казни ишао на опште потребе радника, а не у касу власника фабрике.

                     ЛЕЊИН У ПЕТЕРБУРГУ(1893.-1895.г.)

Лењин је убрзо увидео да је провинцијска Самара, са малим бројем индустријских радника сувише мали простор за ширење његове  револуционарне активности.

  31.августа 1893.г.Лењин се ,када је имао 23 године ,преселио из Самаре у престоницу  и политички центар Русије, Петербург, у коме се запослио као адвокатски помоћник. Циљ његовог доласка у Петербург је био да настави борбу за формирање марксистичке партије, а легално покриће овог циља је био посао адвокатског  помоћника. У то време је у  Петербургу марксистичка пропаганда још била слаба, у њему је тада радило неколико засебних кружока револуционарне омладине. Лењин се прво повезао са једним од њих ,који је био остатак Брусњевљеве социјал-демократске организације ,који је полиција разбила 1892.г.Затим је  ступио у студентски марксистички кружок у коме су већ радили студенти-социјал-демократи: С.И.Радченко,В.В.Красин,П.К.Запорожец,Г.М.Кржижановски,А.А.Вањејев, М.А.Сиљвин и др. који су деловали међу напредним радницима . Припадници кружока су међу напредним радницима вршили пропагандни рад ,али су им марксистичко учење  пружали апстрактно, одвојено од политичког живота земље. У јесен 1893. Лењин се повезао  и са вођама кружока  напредних петербуршких радника међу којима су били најпознатији кружоци Ивана Бабушкина , Василија А. Шелгунова, В.А. Књазева и Бориса Зиновјева. Василиј Иванович Бабушкин”,радник у Семјаноском заводу у Перербургу, лењинист, члан ”Петербургшког савеза борбе”, агент “Искре” је овако описао метод рада В.И.Лењина у Бабушкиновом кружоку: ” Предавач нам је ту науку излагао усмено, без икакве свеске, често настојећи да код нас изазове или неслагање  или жељу да отпочне препирка, и тада  је подстрекавао, гонећи једног да докаже другоме оправданост свога гледишта на дато питање  .На тај начин  су нам предавања имала веома жив и интересантан карактер … Ми смо сви били врло задовољни тим предавањима и стално смо се одушевљавали умом нашег предавача”(“Сећања И.В.Бабушкина (1893-1900.”). У кружоцима је Лењин држао предавања из основних питања марксизма. Појединим радницима је читао и тумачио Марксов “Капитал” У једном од реферата Лењин је “ разрадио своју чувену схему развитка капитализма ,која приказује историјски процес претварања натуралне привреде  у робну и процес распадања просте робне привреде и њеног претварања у капиталистичку”(“В.И.Лењин, Кратак опис живота и рада”/20.) Трудио се да од напредних радника припреми будуће партијске организаторе. Ускоро је, због “непоколебљиве вере у победу радничке класе, великог знања, дубоког познавања марксизма и способности да га примени на разрешавање животних проблема ,који су узбуђивали народне масе стекао   уважавање петербургшких марксиста  и постао је њихов  признати руководилац .”(Фил.речник).”Ми смо видели ,ми смо стално осећали у њему необичну снагу уверења ,дубоку идејност,-каже један од учесника тог кружока.-Ми смо видели да је он у својим расуђивањима ,ма чега се она тицала ,полазио само од једне идеје ,од идеје борбе руске радничке класе за револуцију, за социјализам и тој идеји је он посвећивао све своје снаге, за њега није било других интереса осим оних који су с њом били везани, за њега није било другог живота осим оног који је он потпуно посветио тој идеји”(Сов.земља,247.)

У радничким кружоцима којима је руководио Владимир Уљанов је , већ као професионални револуционар, објашњавао неопходност преласка од пропаганде марксизма у малим кружоцима ка револуционарној агитацији у широким пролетерским масама. Лењин је први из руских марксиста у поставио као неодложни практични задатак стварање партије радничке класе у Русији и стао на чело борбе револуционарних социјал-демократа за њено остварење. Лењин је сматрао, да та партија мора да буде пролетерска партија новог типа, по својим принципима, формама и методама рада, који одговарају захтевима нове епохе –епохе империјализма и социјалистичке револуције. Не буржоазији, већ пролетеријату, према Лењиновој мисли, предстоји  да уједини радне и експлоатисане масе и да их дигне у борбу против апсолутизма. Револуција која сазрева у Русији ,,буржоаско-демократска по својој садржини, по средствима борбе постаће пролетерска ,изаћи ће из оквира  обичних  буржоаских револуција  и почеће да прераста у социјалистичку револуцију. Коначно ће тај закључак Лењин формулисати  касније  ,у време Прве руске буржоаско демократске револуције (1905-1907.), а затим (1915.)уследиће  закључак да је могућа победа пролетерске револуције  прво у једној ,засебно узетој земљи. Али основа тих закључака садржана је у у последњој глави књиге “Шта су “пријатељи народа” и како се они боре против социјал-демократа” (К.Тарновски,60).

“ЛЕГАЛНИ МАРКСИЗАМ“

Легални марксизам је буржоаско изопачавање марксизма ,које се појавило у другој половини19. века. ”Легални марксизам” је поникао у редовима једног дела студената и руске либералне буржоаске интелигенције која је, “маскирана у марксистичку одећу”, у легалној штампи објављивала чланке против народњака ,а истовремено је  покушавала да раднички покрет и марксизам прилагоди интересима буржоазије. Названи су” легални марксисти” јер су  о марксистичким темама писали у легалним часописима, који су излазили са дозволом царске цензуре . Легални марксисти су из учења марксизма избацивали најважнији његов део-о пролетерској револуцији и диктатури пролетеријата. Истакнути представници тог покрета били су: П.Струве, М.Туган-Барановски, С.Булгаков, Н.Берђајев и др.(по Пол.Сл.).

  Између 1893.и 1895.г.Лењин је написао неколико радова“ у којима је  “подвргао уништавајућој критици  и субјективизам народњака и објективизам такозваних “легалних марксиста. “У новембру 1893.Лењин је написао реферат “Поводом такозваног питања унутрашњег тржишта“, у пролеће и лето 1894.г. Лењин је прочитао у кружоцима  свој први велики теоретски рад –истински манифест руских комуниста – “Ко су “пријатељи народа “ и како се они боре против социјал-демократа?”, а крајем 1894-почетком 1895. излази његов други велики рад “Економски садржај народњаштва и његова критика у књизи г. Струвеа (Одраз марксизма у буржоаској литературе”. У реферату “Поводом такозваног унутрашњег тржишта” је Лењин иступио против петроградског социјал-демократе Германа Красина ,који је критикујући народњаке, “зато што су погрешно тврдили да у Русији нема и неће бити капиталистичког тржишта ,истовремено истицао само прогресивне стране капитализма, игноришући капиталистичке противуречности, пораст беде и сиромаштва и пропадање радних маса под капитализмом, заборављајући на класне интересе пролетеријата…У радовима Красина Лењин је приметио клицу ”легалног марксизма” и покушај буржоаске интелигенције да  у борби против народњака искористи марксизам ради величања и учвршћивања капитализма” (“Владими Илић Лењин. Кратак опис живота и рада “,стр.21).”

   У делу “Ко су” пријатељи народа” и како се они боре против социјал-демократа?” Лењин је до краја разобличио право лице народњака као лажних “пријатеља народа”, који на делу иду против народа… ”Лењин је оштро критиковао, у то време доста популарна, схватања лажних “пријатеља” народа- либералних народњака ,посебно тада популарног писца Н.К.Михајловског, јер су  се одавно одрекли револуционарне борбе и помирили су се са крупним земљопоседницима  и царизмом. “Прва марксистичка група, Плехановљева група  “Ослобођење рада” (која се одвојила од народњака) отпочела је 80-их година теоретску  борбу против народњака ,али је била малобројна, живела је у емиграцији  и одвојена од радничке класе Русије. “(Јарославски-“Лењин”) .” Лењин  је указао и на правилни пут борбе са царизмом и капитализмом.   Тај пут је био пут марксизма. Шта је захтевао овај пут? Он је захтевао да присталице социјализма, присталице пролетерске револуције ,усмере своју пажњу на напредне слојеве радничке класе. Радничка класа је у већем делу била најреволуционарнија класа ,способна да поведе за собом сељаштво на пут револуције. Било  је неопходно да се марксисти зближе са напредним радницима, и да формирају од њих марксистичке кружоке, у којима би ширили учење марксизма… Лењин је први из руских марксиста поставио задатак стварања партије радничке класе у Русији као неодложни практични задатак за њено остварење. Лењин је сматрао ,да та партија мора да буде пролетерска партија новог типа ,по својим принципима, формама и методама рада који одговарају захтевима нове епохе –епохе империјализма и социјалистичких  револуција .Требало је наћи пут и начин борбе како би се ти кружоци ујединили у стварну  пролетерску партију револуционарних марксиста из које би се формирало  језгро професионалних револуционара … (по-Јарославском ,”Лењин”18)…

”Историјски значај књиге “Ко су пријатељи народа ?” састоји се у томе што је у њој  Лењин, поразивши народњаштво  и оцртавши задатке руских марксиста ,”правилно показао пут борбе радничке класе, одредио њену улогу, као водеће револуционарне снаге друштва, одредио улогу сељаштва, као савезника радничке класе”(“Ист.СКП(б),стр.21”)

“Лењинова књига се завршава  пророчанским предвиђањем историјског пута радничке класе Русије: ”Социјал-демократи обраћају сву своју пажњу и сву своју активност на радничку класу. Када њени напредни представници усвоје идеје научног социјализма ,идеју о историјској улози руског радника ,када те идеје буду широко распрострањене, и када се међу радницима створе чврсте организације ,које ће претворити садашњу изоловану економску  борбу радника у свесну класну борбу ,-тада ће руски радник, ставши на чело свих демократских елемената ,оборити апсолутизам и повести руски пролетаријат , (упоредо са пролетеријатом свих земаља) директним путем отворене политичке борбе, к победоносној комунистичкој револуцији“.

(ЛењинТ.1./302)Књига је написана  у три свеске и штампана је у малом тиражу на хектографу, али други део је изгубљен”. Књигу је у Тифлису читао и млади Јосиф Џугашвили, који је тек ступао на пут револуционарне борбе…

У књизи “Економски садржај народњаштва и његова критика у књизи г. Струвеа (Одраз  марксизма у буржоаској литературе)  Лењин је оштро критиковао водеће “легалне марксисте”Петра Струвеа, Туган Барановског и др., који су у својим радовима критиковали  народњаке, углавном да би доказали  да “капитализам води ка развијању производних снага земље, тј. да је буржоаски развитак  друштва користан за народ…Лењин је називао “легалне марксисте” спроводницима буржоаског утицаја на пролетеријат””(Јарославски 27).

“Крајем 1894.г. Лењин се на једном скупу петербуршких марксиста) упознао са Надеждом Константиновном Крупском, са којом је од тада био чврсто  повезан и лично, и својим револуционарним радом до краја живота. Надежда Константиновна је тада била  учитељица смољенске вечерње недељне школе за Невском заставом у Петербургу. У тој школи су учили одрасли радници. Током наставе са њима  Надежда Констатиновна је уочила  ,да неке од њих интересују и друштвена питања, револуционарни рад. Она ом је давала на читање одговарајуће књиге ,помагала им је да изађу на правилан пут.”(Ј/27.).

  Иако је још од штрајка на Казањском универзитету Лењин био под сталном присмотром полиције и он  је ,такође организовао неколико револуционарних радничких кружока, у којима је  био њихов учитељ – који  им је разјашњавао и пропагирао револуционарно учење Маркса: ”Марксове основне мисли  Лењин није наводио апстрактно ,,већ их је примењивао на политичке и економске услове руске стварности. Његов говор је био пун ватрене вере у победу радничке класе” (Из успомена О.Б.Лепешинске -“  Почетак револуционарног пута”,19.)Подробно  им је говорио о томе како се радници боре за своја права у другим земљама, и о томе како, радници треба да се  боре у Русији… Истовремено, он се и учио од радника –  из разговора са њима и изучавајући радничко питање, он је писао  летке у којима је радницима јасним, разумљивим језиком, објашњавао  како треба да се боре са газдама-експлоататорима… Први летак је написао ,заједно са истакнутим радником Бабушкином, у децембру 1894,поводон немира у Семјаниковском заводу ,други летак је написао поводом штрајка радница  у фабрици Торнтона и др…Поред тога писао је и популарне брошуре, језиком доступним  мање писменијим радницима .Такве књижице су биле ”Објашњење(тумачење) закона о казнама, наплаћиваних од радника у фабрикама и заводима”, или чланак “О штрајковима”. 

 “У то време сваки град је водио револуционарни рад одвојено. Није било јединствене радничке партије ,није било програма ,ни јединственог статута ,који би повезивао одвојене кружоке ,одвојене марксисте у градовима у једну радничку партију; није било јединственог центра-Централног комитета који би руководио радничким покретом, револуционарним радом у свим градовима. Лењин је сматрао, да треба објединити  револуционарни рад целе Русије ,усмерити је ка једном циљу…За обједињење свих револуционарних снага Лењин је решио да пре свега успостави везу са групом “Ослобођење рада”, групом марксиста, бивших народњака”(Јарославски ,28). Марксистичку групу “Ослобођење рада” основали су у иностранству, у Швајцарској, бивши народњаци  Плеханов, Аксељрод, Вера Засулич и др. Група  је основана 1883. у години у којој је умро Маркс…Они су штампали марксистичке књиге, илегално су и х слали у Русију и тамо их даље распрострањивали.

После  оснивања групе “Ослобођење рада” мањи марксистички раднички кружоци се оснивају у Казању, Петрограду и другим местима. 1889.г. је основана група Михаила Брусњева која је организовала прву прославу Првог маја (мајевку) у Петрограду (1891.) и прву у Русији радничку демонстрацију. 

25.априла  1895.г. Лењин је добио дозволу полиције и отпутовао у иностранство ,што је он искористио ради успостављања везе са групом” Ослобођење рада”. Лењин је више од месеци по дана провео у Швајцарској ,а преко два месеца у Паризу и Берлину. У Швајцарској се упознао са Плехановом  и члановима његове групе. Већ тада је ,између њих двојице дошло до неслагања око два- питања лењинског односа  према либералима (Струвеу и др.)и питања односа према сиромашном сељаштву, које  је Лењин сматрао главним савезником у будућој револуцији…Ипак су се договорили о покретању зборника “Радник”.

Лењин је желео да сретне и са Енгелсом, али кад је Лењин допутовао из Русије Енгелс је већ био у Лондону  тешко болестан од рака. У Немачкој се Лењин срео са једним од вођа немачких социал-демократа Вилхелмом Либкнехтом, у Француској са Марксовим зетом Полом Лафаргом и др. радницима међународног радничког покрета.За време Лењиновог боравка у иностранству ,у Лондону је 5.августа 1895.умро  Енгелс, најближи сарадник и пријатељ Карла Маркса. Лењин је ,поводом Енгелсове смрти, у бр.1-2“Зборника ”објавио чланак-некролог  “Фридрих Енгелс”. Чланак је објављен без потписа.

 “Лењин се у Русију вратио 7. септембра 1895. Полиција на граници је детаљно претресла Лењинов пртљаг ,али није успела да открије марксистичку литературу и штампу сакривену у дуплом дну кофера. Пре повратка у Петербург Лењин 22 дана тајно обилази марксистичке кружоке и групе у Виљнусу, Москви, и Орехово-Зујево и другим местима. Доноси им забрањену у Русији литературу, договара се  са месним социјал-демократама ради оснивања јединствене револуционарне организације. 

Већ 1895. илегално почиње да издаје лист “Радничко дело”, које је требало да буде први револуционарни орган будуће јединствене партије. Припрема за лист низ чланака (“Фридрих Енгелс” , “О чему размишљају наши министри “ и др.).

Наставиће се…