НКПЈ И СКОЈ НА КОНФЕРЕНЦИЈИ О СИТУАЦИЈИ У ВЕНЕЦУЕЛИ

Делегације Нове комунистичке партије Југославије и Савеза комунистичке омладине Југославије учествовале су на конференцији посвећеној тренутној политичкој ситуацији у Венецуели, одржаној на Правном факултету Универзитета у Београду, 15.10.2019. Конференција је одржана у току заседања Скупштине Интерпарламентарне уније, које се овај пут одржава у Београду. Главни гости конференције били су посланици у Народној скупштини Боливарске републике Венецуеле, другарица Нослив Андреина Родригез Франко и друг Рамон Дарио Вивас Веласко. Конференцију је отворио амбасадор Боливарске републике Венецуеле у Србији, Његова екселенција Димас Hесус Алваренга Гера.

У свом уводном говору, амбасадор је истакао да су народи Србије и Венецуеле одувек одржавали пријатељске односе. Он је напоменуо да се обе земље налазе на удару Западног империјализма, на челу са Сједињеним Америчкм државама. По његовим речима, САД још од 2015. године води трговински и пропагандни рат против Венецуеле и Мадура, а све у циљу обезбеђивања профита од експлоатације нафте и осталих рудних богатстава америчким крупним капиталистима. Он је подсетио да Устав Венецуеле, донет за време команданта Уга Чавеса, забрањује продају рудних богатстава приватним компанијама, што представља трн у оку Америчке буржоазије, жељне богатих налазишта нафте, злата, дијаманата и осталих метала и минерала. У нади да ће ослабити и срушити прогресивну власт под вођством председника Мадура, САД, али и друге земље западног империјализма, попут Велике Британије, започеле су не само жустру медијску кампању против народа Венецуеле, већ су прибегле и експроприацији и експлоатацији венецуеланских фабрика и финансија које се налазе на територији ових држава, наносећи штету од око 30 милијарди долара.

Након амбасадора, скупу се обратила посланица венецуеланске Народне скупштине и учесница Скупштине Интерпарламентарне уније, другарица Нослив Андреина Родригез Франко. У свом излагању, она се осврнула на развој догађаја у земљи у последње две године, али и на положај младих у државним институцијама. Из њеног говора јасно се могло закључити да влада и председник Мадуро своју власт темеље не на крупном капиталу, већ на подршци радног народа. Посланица је навела да је управо залагањем Мадура знатно повећан проценат младих у свим државним институцијама, као и проценат представника свих угрожених група, попут пензионера, особа са инвалидитетом и особа из сиромашних окружења. Прогресивни карактер Боливарске револуције посебно се може огледати у чињеници да је након доласка на власт Уга Чавеса, 1999. године, образовање постало доступно свима, док су га раније могли приуштити само најбогатији слојеви венецуеланског друштва. Оваква чврста веза између народа и владе Венецуеле никако не одговара проимперијалистичкој опозицији, која се надала изборној победи. Како је не влада, већ сам народ осујетио њихове планове, опозиција је, остајући без других опција, започела насилну побуну против народа и Мадура. Империјалистички лакеј, Hуан Гваидо, на улици се прогласио за председника. Тај чин представљао је директно кршење устава и закона Боливарске републике Венецуеле. Покушај опозиције да обезвреде све институције у земљи завршио се неуспехом, јер је народ, и поред застрашивања у виду претњи, насиља, па чак и спаљивања припадника неопозиционих политичких партија, остао уз председника Мадура. Након избора за Националну конститутивну скупштину, 30.07.2019, на којој је убедљиво победила Мадурова Уједињена социјалистичка партија Венецуеле, опозиција је пристала на преговоре. Међутим, лидери опозиције су на преговорима заступали интересе својих тутора из Вашингтона, због чега су они неколико пута пропадали. Упркос тешкоћама, а захваљујући залагању председника Мадура, постигнут је договор да се опозиција врати у парламент, али и да се следећи избори одрже 2020. године. Амерички империјалисти нису стајали по страни, већ су све време активно подржавали своје опозиционе слуге. Поред већ наведених санкција, они су спречавали увоз хране и лекова у земљу, онеспособљавали електране, а све у намери да оптуже Мадурову владу за проблеме у земљи. Најјачи напад Запада на Венецуелу представљао је покушај достављања “хуманитарне помоћи”, који је требало да представља увод у војну интервенцију Сједињених државапротив народа Венецуеле, а коју је опозиција отворено прижељкивала. Камиони “хуманитарне помоћи”, који су носили опрему за ширење хаоса у земљи, заустављени су на граници са Колумбијом заједничким напором војске и народа Венецуеле, чиме је осујећен план опозиције да земљу преда у руке крупном капиталу.

Посланик Рамон Дарио Вивас Веласко препознао је амерички империјализам као проблем због којег испашта читаво човечанство. По његовим речима, главни узрок непријатељства између САД и Венецуеле јесте венецуелански устав који брани људска права, народну демократију и право на независност и слободу венецуеланског народа и државе. Он је истакао да је један од главних циљева спољне политике Венецуеле стварање мултиполарног света који ће уништити америчку хегемонију. Сви ратови, бомбардовања и страдања становништва престаће онда када слободни народи зауставе превласт Сједињених држава. Посланик је навео да САД, као највећи произвођач оружја на свету, намерно подстиче ратове управо зарад могућности продаје свог оружја зараћеним странама, али и зарад ширења утицаја свог капитала на разорене земље. Према речима посланика Рамона, Венецуела види савезнике у свим земљама које се одупиру Западном имеријализму, а међу којима су најзначајније Кина, Русија, Северна Кореја и Индија. Посланик је изразио велику захвалност свим присутнима, који, упркос свеприсутној медијској пропаганди, изражавају солидарност са народом Венецуеле.

Генерални секретар Нове комунистичке партије Југославије, друг Александар Бањанац, одржао је говор у којем је у име целе прогресивне јавности поздравио посланике из Венецуеле, пожелевши им добродошлицу. Он је изразио искрену и безрезервну солидарност НКПЈ и СКОЈ-а са народом Венецуеле, напомињући важност међународне сарадње у борби против имеријалистичких злочинаца.

Секретаријат НKПЈ,

Београд,

16.10.2019.