НКПЈ ЗА ВОЈВОДИНУ ОБЕЛЕЖИО ГОДИШЊИЦУ СМРТИ ПРВОГ ВОЈВОЂАНСКОГ СОЦИЈАЛИСТЕ

Делегација НКПЈ и СКОЈ-а у Новом Саду полагањем цвећа на гроб др Ђорђа Ђоке Мијатовића обележила је 142 године од смрти овог првог војвођанског социјалисте, лекара, новинара и блиског сарадника једног од најзначајних радничких трибуна са Балкана Светозара Марковића.

Доктор Ђорђе Ђока Мијатовић рођен је у Новом Саду у пролеће 1848. године а умро у свом родном граду 21. маја 1878. године. Основну школу и нижу гимназију завршио је у Новом Саду, а класичну гимназију учио у Печују и Пожуну. Студирао је права у Пешти и на Сорбони а потом агрономију у Америци и медицину у Цириху где је докторирао 1875. године. Спријатељио се са Светозарем Марковићем, сарађивао у његовом „Раденику“ и до краја живота остао веран социјалистичким идејама. Још као гимназијалац написао је свој први рад „О душевном развијању човека и човечанства“, а као члан Уједињене омладине српске из Париза је слао чланке за „Заставу“. У Женеви је сарађивао са Новосађанкама сестрама Нинковић и штампао ћирилицом српске и руске социјалистичке књиге и брошуре. Знао је више језика и успешно преводио социјалистичку литературу која је цензурисана али је кријумчарена стизала до српских читалаца у Аустрију и Кнежевину Србију.

После забране листа Раденик покушају да се Радник замени неким новим социјалистичким гласилом које ће излазити у Новом Саду на иницијативу Ђоке Мијатовића одржан је састанак војвођанских социјалиста, као и емиграната социјалистичких стремљења међу којима су били: Светозар Марковић, Срета Анђелковић, Васа Пелагић и Манојло Хрваћанин. Тада је покренут лист Једнакост на чијем је челу био управо Ђорђе Мијатовић. Први број изашао је 1. јуна 1872. године. Лист је у првом броју објавио програм гласила под насловом „Једнака права, једнаке дужности и једнаке слободе за све“.

„Не леђима огромне већине радног света лежи један огроман терет, а теј терет се зове „државни поредак“. Народу се обично говори: „државни поредак створен је зато да вас чува и брани – да ваша права нико не дирне, радите ви само, издржавајте и одржавајте државни поредак, а за остало се не брините“. И народ плаћа милијоне крваво зарађене у зноју свог лица, даје стотине иљаде својих синова – жртвује своје тело и своју крв да се одржи тај тајанствени, њему не познати „државни поредак“. Баца све то као у мутну воду, и не види никаква плода. Са разних страна позивају на његов патријотизам и његову свест, а позивју га на борбу, хвале га што је јуначки одбранио своја права, а народ гледа зачуђено око себе, пита: где су та права и где су благодети тих права, за која се он бори од толико година? Његов кућни праг прелази само свакидања брига за свакидањи леб – посећују га још финансијска егзекуција и регрутска комисија; али светлост слободе и среће што је ужива развијен, осигуран човек, не посећује никако његов дом“.

Лист Једнакост пренео је на својим страницама и 14 тачака у којима су садржани захтеви социјалистичког покрета:

• Укидање стојаће војске и увађање општег народног оружња, с правом да народни војници своје старешине себи бирају.
• Опште право гласања и повратак муниципалних установа, с додатком да се сваки нови закон пред цео народ има донети и тек с одобрењем народним да као закон у живот може ступити
• Умањење плате свију великих чиновника на 3000 форинти
• Умањење броја чиновника на неопходан број
• Право да сваки грађанин општине и жупаније законске предлоге може подносити
• Увађање прогресивне системе пореза тј. што је већа сума прихода, да већи проценат плаћа
• Ослобођење од свеке порезе, који имају доход испод 400 форината или чија заслуга ту суму не надмашује
• Да се ником због дуга непокретна добра не могу продати, које поседнику приход до 400 форината осигуравају
• Општа, бесплатна, обавезна настава
• Награда родитељима, који би од деце за то време помоћи могли имати
• Ограничење часова радника на 8 сахати како у фабрикама, тако и по пољима и другим местима
• Известан део државног прихода опредељује се годишње на подизање народних фабрика, земљоделских задруга
• Други део одређује се на издржавање свих богаља и немоћника који нису у стању да се издржавају
• Потпуно право говора, писања, састајања, удруживања, итд.

Током боравка на Далеком истоку разболео се од индијске грознице. Неуспешно се лечи по метрополама Европе, да би се 1878. вратио у Нови Сад озбиљно нарушеног здравља. Планирао је да се посвети лекарском позиву пошто се буде излечио. Матици српској завештао је своју библиотеку, а хемијску и физичку лабораторију и природњачке збирке стручним школама.

Умро је у свом радном Новом Саду где је у сахрањен.

Информативна служба НКПЈ,

21. 05. 2020.