Химна НКПЈ је "Интернационала"

"Интернационала" је својеврстан препев Манифеста КП Маркса и Енгелса. Она је постала пролетерска химна и борбени поклич радника читавог света. Написана је у илегали непосредно после слома Париске комуне (1871. године). На Првом конгресу Друге Интернационале 1899. године "Интернационала" је постала званична химна светског пролетаријата. Данас је то химна већине комунистичких партија широм света.

Ежен Потје

ИНТЕРНАЦИОНАЛА

(1871.)

Устајте сви на земљи клети,

Сви сужњи које мори глад!

Неправди разум сад се свети,

Тутњи већ и село и град.

Нек тиранство сруши наша снага,

Безбројно робље, сад устај!

Нек свету старом нема трага,

Свој беди сутра биће крај!


Од силних нама нема дара

Крвници су нам цар и бог!

Ко трудом све на свету ствара

Сам нека згази врага свог.

Да нас злотвор тај више не дави,

И мисао да не гуши мрак,

Распиримо огањ у час прави,

И наш нек кује чекић јак!


Наш закон власника сад тишти,

У руци силних крвав мач,

Под њиме сиротиња пишти,

Он јој ствара беду и плач.

Сви ми бесмо све досад бесправни,

Једнакост нек је сад за нас,

У праву постанимо равни,

И себи сами дајмо власт.


У бесу своме сам је ружан

Тај краља новца гнусни сој.

А свима дужан и предужан,

Пљачка нам он труд и зној.

Што наш рад нам створи и оснажи,

Отмицом туђ је залогај!

Ал' народ сада од њег' тражи

Да врати крвав зајам тај!


Нас варком лагали су силни,

Нек мир је нама, њима бој!

А војска, савезник обилни,

Биће с нама, уз свога свој.

Освајачки ко у рат позива

Да народ буде другом роб,

Нек знаде: наша пушка жива

И њему спрема црни гроб!


Свуд радник и сељак се буди,

Високо носе црвен стег.

А широм земље радни људи

Силнике ће нагнат' у бег.

Што нам крв су вековима пиле

Тих црних птица скршмо лет!

Кад с лица земље све ишчиле,

Под сунцем нек заблиста свет!


Победе дан се јавља

Наш се здружен креће ход!

Интернационала

Нек буде људски род.


(препев: М.Богдановић)

<bgsound src="internacionala.mp3" loop="infinite">