ДЕВЕДЕСЕТШЕСТОГОДИШЊИЦА ОД СМРТИ В.И. ЛЕЊИНА

21.јануара 1924.г. умро је Владимир Иљич Лењин –вођа и учитељ светског пролетеријата, настављач дела К.Маркса и Ф.Енгелса (оснивач учења марксизма-лењинизма),творац прве комунистичке партије – Бољшевичке партије, вођа Велике октобарске социјалистичке револуције, оснивач ИИИ (комунистичке) интернационале,организатор победе над белогардејским побуњеницима и спољним интервентима ,један од оснивача прве социјалистичке државе у историји-СССР-а и председник прве владе РСФСР и СССР-Совјета народних комесара,организатор победе социјализма у Русији,писац великог броја радова…


Лењиново здравље се погоршало већ 1921.г. због последица рањавања 1918.г. и због веома напорног рада. 30.августа 1918. г. на њега је пуцала есерка-терористкиња Фани Каплан ,док је после говора на радничком митингу у фабрици Михелсона у Замоскворечјем рејону, излазио из фабрике.Погођен је са два метка који су били засечени и отровани .Одмах је оперисан алии његов живот је дуго висио о концу. „У мају 1922.г. стање Лењиновог здравља веома се погоршало.У то време Лењин се налазио код Москве, у Горкама, куда се преселио на захтев лекара.Концем маја наступило је оштро погоршање болести ( *артериосклероза крвних судова мозга и први напад капи.То је прузроковало делимичну парализу . Лењин је привремено изгубио способност кретања десном ногом и десном руком.Говор му је био поремећен. Средином јула здравље Владимира Иљича се побољшало.У јулу лекари су му дозволили да прима своје блиске другове, али под условом да не разговара о пословима..“(„Историја СКП(б)“,296.) „2.октобра 1922.г. Лењин је напустио Горке,преселио се у Москву и стварно се вратио на посао.Идућег дана већ је председавао седници Совнаркома. 5.октобра учествовао је на састанку пленума Централног комитета…

Лекари су прописивали Лењину строг режим, покушавали су да његов рад ограниче на пет часова дневно: од 11 до 14 и од 6 до 8. Осим недеље ,био је седмично уведен још један дан потпуног одмора (Владимир Иљич је изабрао среду). Али Лењин се није придржавао лекарских прописа.Он је од првог дана приступио послу у пуном његовом обиму. У кабинет је долазио у 9 часова и 30 минута и прегледао огромну количину новина.У 10 часова и 45 минута Лењин је позивао секретара на реферат .У 11 часова почињао је напоран рад. Одлазећи кући у 2 часа, он је односио огромну хрпу хартија и враћао се у 6 часова с мноштвом налога за секретаре. Допунски дан одмора Владимир Иљич је такође проводио на раду…(„Ист СКП(б)“,298.) 31.октобра Лењиње одржао говор на заседању ВЦИК,13.новембра ,на ИВ конгресу Комунистичке интернационале, Лењин је поднео реферат „ Пет година руске револуције и перспективе светске револуције“ (говорио је на немачком језику), 20. новембра 1922.г. говорио је на пленуму Московског совјета… 12.децембра 1922.г. Лењин је последњи пут радио у свом кабинету у Кремљу. У току прва два месеца 1923.г. Лењиново здравље се мало побољшало и он је написао радове: „Странице из дневника“,“О кооперацији“, „Како да реорганизујемо Рабкрин“, „О нашој револуцији“ и 9 .фебруара „ Боље мање, а боље“.

„У марту 1923.г. стање Лењиновог здравља поново се погоршало.9.марта поновио се наступ болести,овога пута веома тежак. Болест је Лењина везала за постељу. Он није могао узети учешћа у раду ХИИ конгреса партије, који је одржан априла 1923.г.То је,откако су бољшевици освојили власт , био први конгрес на коме Лењин није могао да присуствује… До маја месеца Лењин се није осећао боље. Средином маја Лењин је пренесен у Горке .Ту је ,у другој половини јуна ,Лењиново здравље почело да се поправља. 19.октобра 1923.г. Лењин је на неколико сати дошао у Москву .Свратио је у свој стан,завирио у дворану за седнице,навратио у свој радни кабинет у Кремљу,провезао се кроз главне улице престонице,отишао је на пољопривредну изложбу и поново се вратио у Горке. То је био последњи Лењинов долазак у Москву. 21.јануара 1924.г. у 6 часова по подне наишао је, потпуно неочекивано, јак наступ болести. Лењин је изгубио свест. У 6 часова и 50 минута по подне Лењин је умро у Горкама од излива крви у мозак“.(„ Ист.СКП(б)“307/308.) „ Од 21. до 23. јануара у Горке су стигли чланови ЦК партије на челу са Стаљином,чланови владе,делегација ИИ Свесавезног конгреса совјета и московских радничких организација.Окупљали су се сељаци из околних села. 23.јануара у 10 часова пре подне ковчег са Лењиновим телом пренет је на рукама из Горки на станицу Герасимово, а у 1 час по подне воз са Лењиновим телом стигао је Москву. Кроз постројене заставе и редове стотина хиљада људи ,најближи пријатељи и другови на рукама су пренели ковчег у Синдикални дом, у Дворану са стубовима. У току 4 дана, од 23. до 27.јануара, не обазирући се на страховите мразеве,стотине хиљада радника и сељака, црвеноармејаца и службеника,делегације Москве и многих других градова, радничке делегације из капиталистичких земаља, пролазиле су кроз Дворану са стубовима,опраштајући се са вођом. 27.јануара ,у 9 часова пре подне ,ковчег са Лењиновим телом пренесен је из синдикалног дома на Црвени трг, где се народ опростио с вођом. У 4 часа по подне ,уз звуке погребне музике,уз хиљаде фабричких сирена ,уз плотуне топова ,пренесен је Лењинов ковчег у маузолеј .“(„Ист.СКП(б)/310). На дан сахране организације међународног пролетеријата објавилле су петоминутни прекид сваког рада. Л.Троцки није присуствовао сахрани. Лењиново тело је балсамовано тек два месеца после смрти ,у марту 1924.г.. Балсамовали су га познати хемичари Воробјев и Збарски и још увек је потпуно очуван његов облик ,величина и структура ткива.Тајна балсамовања је до данас строго чувана тајна. Први маузолеј , у који је сахрањено балсамовано тело В.И,Лењина , био је саграђен од дрвета по пројекту архитекте Алексеја Шчусева. Маузолеј од црвено-црног гранита ,лабрадора и мермера саграђен је 1930.г. и више пута је дограђиван. За време битке за Москву и Лењиново тело је,у јулу 1941.г. привремено евакуисано у унутрашњост земље,у Тјумен, а враћено је на Црвени трг у априлу 1945.г. Испред Маузолеја се све до 1993.г., после доласка на власт Бориса Јељцина, смењивала,тачно на свака 2 минута и 45 секунди, почасна стража гардиста

Касније су балсамована тела револуционара Георгија Димитрова (1949.), маршала H.Чојбалсана (1952), Јосифа Стаљина (1953.), Клемента Готвалда (1953.) Hо Ши Мина (1969.)Агостина Нета (1979 ,Ким Ил Сунга(1995.) и др.

У периоду између децембра 2012.г. и маја 2013.г. Маузолеј је, због неопходне реконструкције, био затворен за посетиоце. Поново је отворен 15.маја 2013.г. и посетиоци су могли да уђу у њега уторком ,средом ,четвртком,суботом и недељом од 10 д0 13 часова ,осим два месеца у години,када је Маузолеј био затваран. Од 1992.г. буржоаски политичари стално постављају питање сахрањивана Лењина на неком од гробаља. Познати руски публициста Александар Разувјев овако је 30.децембра 2015.г.,одговорио на предлог једног либералног демократе у Доњем дому руског парламента да се Лењиново тело изнесе и сахрани на једном од московских гробаља: …„ За цео свет Русија и Лењин су нераздвојни. Ликвидација Маузолеја на Црвеном тргу у Русији и свету била би прихваћена као наставак руског самоубиства из 1991.г…. СССР је био део велике и трагичне историје наше земље. И ми, као велика нација морамо да се поносимо својом историјом. Ако не будемо поштовали сами себе, тешко да ће нас други поштовати “.