РОЗА ЖИВИ! ЖИВЕО 8. МАРТ!

Нова комунистичка партија Југославије (НКПЈ) и Савез комунистичке омладине Југославије (СКОЈ) најсрдачније честита свим припадницама женског пола међународни Дан жена – 8. март.


Свакако, 8. март је за нас само један дан у години када се присећамо борбе за женска права, али никако не смемо заборавити да та борба и даље свакодневно траје.

Економски, а самим тим класни и политички чиниоци представљају узрок неједнаког положаја жена, у том смеру треба тражити и решење. Овде можемо навести случај социјалистичких држава у којима је уставом гарантована једнакост, али не на лицемерно буржоаски начин превиђајући економску неједнакост, већ су у социјализму жене и економски у истом положају као и мушкарци.

Решење женског питања зависи од економских и класних односа у друштву, тј. да би се ослобођење жена постигло прво треба укинути експлоатацију оба пола, па самим тим би се укинула и потреба за подређивање жене мушкарцу. Такве промене немају ефекта ако се истовремено не врши едукација и не омогући женама активна улога у свим друштвеним процесима.

Ове године обележавање 8. марта прати и тужно подсећање на трагични, физички крај Розе Луксембург, жене чији живот и борба нису ништа друго до сталан револуционаран позив женама и мушкарцима на суштинске промене друштва, за свет ослобођен екплоатације човека над човеком у коме је једино могућа стварна равноправност мушкарца и жене.

Пишући о својој саборкињи Рози, Клара Цеткин је записала: “Доживети револуцију, борити се – то је била њезина највећа срећа. Снага воље, несебичност и приврженост, ангажовала је цело њено биће и све што је имала за победу социјализма. Жртвовала се с разлогом, не само у својој смрти, већ у свакодневном раду и борби. Била је оштри мач и живи пламен револуције.”

Роза Луксембург је живела и стварала у времену када као жена није могла да себе оствари на многим пољима, али и поред свих друштвених препрека успевала је да у рату са тадашњим друштвеним нормама изађе као победник. Докторирала је у време када је мали број жена могао стећи академско образовање и била је једна од ретких жена које су активно учествовале у политичком животу.

Учествовала је у оснивању марксистичке револуционарне групе из које је касније настала Комунистичка партија Немачке. Почетком 1919. новооснована Комунистичка Партија на челу с Розом позвала је на масовне демонстрације у Берлину. Упркос прогону, мучењу, застрашивању, растућем броју непријатеља и годинама проведеним иза решетака није одустала од свог начела „Социјализам или варваризам!“. Стотине хиљада немачких радника сматрало је исто марширајући берлинским улицама. Револуција је угушена од стране монархистичке армије и десничарске паравојне формације. Стотине хиљада радника су мучени и брутално убијени.

Роза Луксембург је ухапшена 15. јануара 1919. године у Берлину где је након тортуре и физичког мучења убијена. Убијена је по налогу њеног ученика, председника социјалдемократске владе, Фридрих Еберт.

Последње познате речи Розе Луксембург, написане у вече кад је убијена, су биле о њеној вери у масе, и у неизбежност револуције:

„Вођство је заказало. Па ипак, вођство може и мора поново бити креирано из маса, и од маса. Масе су одлучујући елемент, оне су камен на којем ће бити изграђена коначна победа револуције. Масе су биле на висини; оне се развиле овај 'пораз' у један од историјских пораза који су понос и снага интернационалног социјализма. И то је разлог зашто ће будућа победа процветати из овог “пораза”. “Ред влада у Берлину”! ”Ви глупи лакеји! “Ваш “ред” је изграђен на песку. Сутра ће се већ револуција “дићи уз буку” и објавити уз фанфаре, вашем терору: Ја сам била, ја јесам, ја ћу бити!“.

Секретаријат НКПЈ,

Секретаријат СКОЈ-а,

Београд,

08.03.2019.