200. ГОДИНА ОД РОЂЕЊА МАРКСА – IV ДЕО


„МАНИФЕСТ КОМУНИСТИЧКЕ ПАРТИЈЕ"

Манифест је био први у историји прави програмски документ научног социјализма, у којем су у сажетој форми образложене основне идеје марксизма и отворено су проглашени коначни циљеви, задаци и методе борбе пролетеријата и његове тек формиране авангарде - Савеза комуниста. Написали су га доктор филозофије Карл Маркс и његов најближи саборац Фридрих Енгелс, по налогу Савеза комуниста. Теоретске основе "Манифеста Комунистичке партије" постављене су већ у делима Маркса и Енгелса: "Света породица"(1845.), "Беда филозофије"(1845-46.), „Немачка идеологија"и др.

Процес израде марксистичког програма Савеза комуниста прошао је кроз три основне фазе. У првој фази, после одлуке конгреса да се напише нови партијски програм, Централни комитет (Централна управа) Савеза комуниста је послао одређен број теза да се размотре по организацијама (општинама) Тада је Енгелс учествовао у разради "Пројекта Комунистичког симбола вере" у виду 22 питања и одговора. Пројекат је садржао много утопистичких идеја. У лето 1847.г. Централни комитет у Лондону је послао у све округе на разматрање, већ усвојен на Оснивачком конгресу у јуну, кратки Енгелсов "Пројект комунистичког симбола вере". Током августа -септембра било је више предлога новог програма, међу њима и предлог "истинског социјалисте" М.Хеса, али су сви предлози критиковани и одбачени, па је Окружни комитет из Париза наложио Енгелсу да напише нови програм Савеза. У другој фази рада на програму Савеза комуниста Енгелс крајем октобра прерађује и допуњује "Пројекат Комунистичког симбола вере" у "Принципе комунизма" (основна начела), који се састоји од 25 тачака, такође, у виду питања и одговора. Овај доста проширен програм "Принципа комунизма" је био предходна скица, на основу које су Маркс и Енгелс у кратком року написали "Манифеста Комунистичке партије".

23.-24.новембра 1847.г. Енгелс шаље писмо Марксу у коме пише да програм у "форми катихизиса" застарео, нееластичан и није погодан као програм партије и зато предлаже да се овај текст преради и објави под називом "Комунистички манифест". "Размисли мало о "Исповедању вере". Ја сматрам да би најбоље било да се одбаци форма катехизиса и да се та ствар назове "Комунистички манифест". Донећу скицу коју сам ја овде саставио,она је написана у простом , приповедачком облику"-пише Енгелс у том писму. Енгелс је још у говору на ИИ конгресу изнео теоретско образложење пролетерског интернационализма и нове девизе "Савеза комуниста"-"Пролетери свих земаља, уједините се!" . „Развитак машинске производње, -доказивао је он, изједначио је положај радника у Енглеској, Француској,Америци, Немачкој и другим земљама. Пошто је положај радника свих земаља једнак, једнаки су и њихови интереси, исти је непријатељ свих њих, зато су радници дужни да се заједнички боре и да братском савезу буржоазије свих нација супроставе братски савез радника свих нација". На основу "Принципа комунизма" Маркс и Енгелс су ,започели писање „Манифеста“ тј. још током Конгреса у децембру 1847.г. у Лондону, а наставили су тај рад у Бриселу. Али пошто је Енгелс средином децембра морао да отпутује у Париз, коначну редакцију текста под насловом "Манифест комунистичке партије" самостално је разрадио Маркс у Белгији у јануару 1848.г, уочи Фебруарске револуције у Француској. Током писања "Манифеста" Марксова супруга Џени фон Вестфален- Маркс је три пута преписивала цео текст ,а поједине мање делове и више пута.

Енгелс се поново придружио Марксу у Бриселу, пошто га је француска полиција протерала из Париза 31.јануара 1848.г. Када је Енгелс стигао у Брисел рад на "Манифесту је већ био завршен. Иако се сматра да је "Манифест Комунистичке партије"заједничко дело Маркса и Енгелса,Енгелс у предговору енглеском издању 1888.г.наглашава: "Иако је "Манифест " заједничко дело нас двојице, ипак се сматрам обавезним да утврдим да основна мисао, која чини његову суштину припада Марксу.Та је мисао у овоме: да у свакој историјској епохи владајући начин производње и размене и друштвена структура која нужно из ње произилази ,сачињава основицу на којој се изграђује политичка и интелектуална историја те епохе и помоћу које се ова једино може објаснити; да је према томе цела историја човечанства (од укидања примитивног родовског поретка са његовом заједничком својином земље) била историја класних борби, борба између експлоататора и експлоатисаних, владајућих и потчињених класа; да историја тих класних борби представља један ред у развитку, и да је у томе реду сада достигнут ступањ у коме експлоатисана и угњетена класа –пролетеријат, не може да постигне своје ослобођење испод јарма експлоататорске и владајуће класе-буржоазије -а да у исто време не ослободи једном занавек цело друштво од сваке експлоатације и сваког угњетавања, од свих класних разлика и класних борби."

Чим је крајем јануара коначно завршио писање "Манифеста"Маркс је рукопис послао В.Шаперу једном од руководилаца у Централној управи (комитету) Савеза комуниста у Лондону. Рукопис је одобрен и одмах предат у малу лондонску штампарију,чији је власник био члан Савеза комуниста, Бургхарт. Асоцијација немачких политичких емиграната-радника и сакупила је 25 фунти стерлинга, купила потребна штампарска слова и текст је штампан на готици.

Прво издање "Манифеста" у хиљаду примерака штампано је немачком језику, без навођења имена аутора, у фебруару 1848.г.Лондону. То је била брошура,од 23 странице, тамно зелене боје. „Манифест“ почиње описом тадашње политичке ситуације у Европи: “Баук кружи Европом-баук комунизма.Све силе старе Европе сјединиле су се у свету хајку против тог баука, римски папа и руски цар, Метерних и Гизо, француски радикали и немачки полицајци. Где је она опозициона партија коју њени противници на власти нису извикали као комунистичку,где је она опозициона партија која није напреднијим опозиционарима као и својим реакционарним противницима вратила натраг у лице прекор који их је имао жигосати као комунисте?Из ове чињенице излазе две ствари. Све европске силе већ признају комунизам као силу.Увелико је време да комунисти пред целим светом отворено изложе своја схватања ,своје циљеве,своје тежње,те да причама о бауку комунизма противставе манифест своје партије.“ Манифест садржи четири поглавља: И-Буржуји и пролетери. ИИ Пролетери и комунисти. ИИИ-Социјалистичка и комунистичка литература. ИВ-Став комуниста према разним опозиционим странкама. „Манифест Комунистичке партије" се уместо старе девизе Савеза „Сви људи су браћа" завршавао борбеним позивом на уједињење свих радника: "…Комунисти отворено изјављују да се њихови циљеви могу постићи само насилним рушењем целог постојећег друштвеног система.Нека владајуће класе дрхте пред комунистичком револуцијом. Пролетери у њој немају шта да изгубе,осим својих окова. А добиће читав свет! Пролетери свих земаља уједините се!". „Ова мала књижица вреди целе томове књига :њеним духом живи и креће се до данашњих дана цео организовани и борбени пролетеријат цивилизованог света"-писао је Лењин на дан Енгелсове смрти 5. августа 1895.г. "У томе делу оцртан је са генијалном јасноћом и бистрином нов поглед на свет, доследни материјализам који обухвата и област друштвеног живота, дијалектика као најсвестраније и најдубље учење о развитку, теорија класне борбе и светскоисторијске револуционарне улоге пролетеријата, творца новог,комунистичког друштва. "(Лењин:"Карл Маркс,Кратка биографија,са излагањем марксизма")

НАСТАВИЋЕ СЕ...