200. ГОДИНА ОД РОЂЕЊА МАРКСА – I ДЕО

Поводом великог јубилеја 200. година од рођења Карла Маркса, Нова комунистичка партија Југославије (НКПЈ) покреће серију чланака о биографским подацима, политчким и теоретским доприносима класика научног социјализма. Текстове је припремио члан Секретаријата НКПЈ Бранислав Икић.


КАРЛ МАРКС (1818-1883)-ПЕРИОД ОД 1818.-1849.

Карл Маркс се родио 5.маја 1818.г, Био је,како је говорио Енгелс“ пре свега велики револуционар“, генијални учитељ и вођа светског пролетеријата, филозоф-доктор филозофије. Писац „Капитала“ и „Манифеста Комунистичке партије“, првог програмског документа пролетерске партије. Од револуционарног демократе и младохегелијанца у младости постао је један од оснивача доследног научног погледа на свет-дијалектичког и историјског материјализма - научног комунизма, један од оснивача и вођа прве у историји међународне радничке комунистичке организације „Савеза комуниста“(1847-52.) , инспиратор и организатор“ Међународног удружења радника“- Прве Интернационале(1864.) ,оснивач пролетерске политичке економије и социологије , политички новинар, у младости песник,вечити емигрант…

Маркс је разрадио теорију и тактику интернационалне класне борбе пролетеријата. Доказао је историјску неизбежност победе социјалистичке револуције и смену капиталистичког друштвеног система-новим ,напреднијим комунистичким системом. Његови радови формирали су у филозофији-дијалектички и историјски материјализам,у економији-теорије вишка вредности и у политици-теорију класне борбе.Маркс је доказао да само радничка класа ,авангарда свих трудбеника ,може да оствари социјализам,а једини пут ка овом циљу је револуција и диктатура пролетеријата.

Породица и блиски пријатељи звали су Маркса “Мор“ или „Мавр“ , због његове тамне коже , сјајних очију,као угаљ црне косе и бујне браде. Чланови „Савеза комуниста“ су му се обраћали са „pere Marx“, чак и пре 1848.г., када је имао мање од 30 година.

1818. - 1835-1836.ДЕТИЊСТВО И ШКОЛОВАЊЕ У ТРИРСКОЈ ГИМНАЗИЈИ

Карл Маркс се родио у старом пруском градићу Триру (Тријеру).Иако је Трир недавно прославио 2.000 година постојања ,сматра се да је овај град основан најмање 1.500 г.пре н.е. као антички град Аугуста Треверорум . 1814.г.после пораза Наполеона Трир је, као део индустријски и политички развијене Рајнске области, припојен феудалној Пруској, која је била део Немачког савеза од 34 монархије и четири слободна града (Франкфурта на Мајни, Либека, Хамбурга и Бремена ). У то време број становника Трира је, са 100.000 становника , колико је имао у ИВ веку, време када је био седиште римског императора Константина Великог, опао на само 12.000. То је било мање него што је могао да прими амфитеатар Триру у ИВ веку ( 18.000 гледалаца). Град је имао доста развијену кожарску и текстилну производњу , а сељаци из околних села око реке Мозел, бавили су се виноградарством. Град је 1944. тешко бомбардован и разорен. После рата био је у саставу Савезне Републике Немачке.

Маркс се родио као треће од деветоро деце познатог адвоката , председника колегијума трирских адвоката, Хајнриха Маркса и Хенријете, рођене Пресбург, холандске Јеврејке. И отац и мајка су му били потомци чувених наследних рабина. Марксов отац Хиршел (Леви), после покрштавања -Хајнрих , био је слободоуман човек, поштовалац француске просветитељске литературе – добро је познавао дела Дидроа и Лесинга ,а поједине делове из радова Волтера и Русоа је знао напамет . На основу пруског декрета из 1816.г. Јеврејима је било забрањено да се баве правом и медицином, па је Хајнрих Маркс био принуђен да пређе у хришћанство (лутеранство) да не би изгубио посао правосудног саветника. Карл и остала деца су покрштена тек после смрти баке, 17. августа 1824.г., када је Маркс имао шест година.

Две године после Маркса, 28.новембра 1820.г.у 9 часова увече , у Бармену , недалеко од Есена у Рајнској области , како је записано у крштеници евангелистичке реформаторске општине у Елберфелду-родио се, у породици богатог немачко-енглеског фабриканта текстила у Манчестеру, Фридрих Енгелс, блиски Марксов друг и саборац. Маркс и Енгелс су по спољашњем изгледу били сушта супротност. “Енгелс, плавокоси Герман , висока раста , с енглеским манирима, увек брижљиво обучен, строго прибран не само у дисциплини касарне већ и канцеларије, поштовања достојан члан манчестерске берзе,учесник у пословима и забавама енглеске буржоазије, у њиховим лововима на лисице и божићним гозбама… Маркс , напротив, темељан , дежмекаст, сјајних очију и као угаљ црне лавовске гриве, који нису могли да порекну његово семитско порекло, лежеран у спољашњем држању, напаћени отац породице, који је живео далеко од сваке буке и друштва светског града , предан заморном интелектуалном раду, неуморни мислилац коме је мишљење представљало највеће уживање „ (Франц Меринг: “Карл Маркс“,237.). Таква два физички различита човека створили су пријатељство коме нема равна, ни у немачкој, ни у светској познатој историји, како је говорио Ф.Меринг. Од дана када је 1844.г., на пропутовању из Немачке за Енглеску, упознао у Паризу социјалисту Карла Маркса, њих двојица су постали нераздвојни другови и саборци. „Ко зна за име Маркса, зна за Фридриха Енгелса“,-писала је најмлађа Марксова ћерка Елеонора у тексту “Карл Маркс“ . Он је био Марксов алтер его (друго Ја). Дуго у Немачкој нису одвајали њихова имена, која ће историја заувек ујединити на својим страницама“ (Пол Лафарг:“Сећања на Карла Маркса“). „Маркс је Енгелсово мишљење ценио више од мишљења било ког другог човека, јер је сматрао да је Енгелс једина личност која је кадра да му буде сарадник … Да би га убедио,да би га придобио за неку своју идеју, Марксу никакав труд није био тежак… Маркс се поносио Енгелсом… Изванредно богатство Енгелсовог научног знања усхићавало га је…“(Лафарг,49.: Права енциклопедија).

Почетком 1818.г, непосредно пре Карловог рођења , адвокат Хајнрих Маркс је закупио пространију двоспратну кућу у улици Брикенгасе, бр.664. у коју се преселио са породицом .“Марксова породица је била имућна, културна ,али не и револуционарна“,-писао је Лењин у чланку „Карл Маркс,кратка биографија са излагањем марксизма“. Велики утицај на младог Маркса је имао и њихов сусед барон Лудвиг фон Вестфален, виши тајни државни саветник, свестрано образован човек. Добро је познавао књижевност, посебно Шекспира, кога је рецитовао на немачком и енглеском. Знао је напамет поједина певања из Хомерове „Илијаде и Одисеје“. Проучавао је и Социјал-утописте(Сен Симона и др.). У кући је имао богату библиотеку… Његова жена Каролина је била пореклом из једне старе шкотске племићке породице.

Маркс се до октобра 1830.г. школовао код приватних учитеља а затим је наставио школовање у бившој трирској језуитској, тада секуларизованој, Гимназију“Фридрих Вилхелм“. У исту школу су ишла и деца барона Лудвига фон Вестфалена - ћерка Џени, будућа Марксова супруга и саборац,и син Едгар фон Вестфален, Марксов добар школски друг. У време када почињу да се стварају прва радничка удружења , Маркс пише матурски рад на тему: „Размишљање једног младог човека о избору звања.“ У овом раду је,између осталог,написао и ово: „…главни руководилац који треба да нас води при избору позива , јесте добро човечанства и наше сопствено усавршавање. “24.септембра,после положеног испита зрелости Маркс добија матурско сведочанство. У атесту о зрелости истакнуто је да је Карл Маркс показао одлично познавање немачког, латинског, грчког и француског језика и математике.

1835.-1841. г.- СТУДИЈЕ ПРАВА И ФИЛОЗОФИЈЕ И У БОНУ И БЕРЛИНУ

Маркс је желео да студира литературу и филозофију ,али се по очевој жељи , 15.октобра 1835.г. уписује на студије права ,на универзитету у Бону. Међутим, млади Маркс без очеве контроле, брзо запоставља предавања из појединих предмета,залази у бонске пивнице, учествује у традиционалним студентским двобојима флоретима у клубу студената из Трира.Ови двобоји су били не само опасни- у једном од њих Маркс је био рањен ,него су били и забрањени. У Бону Маркс све ређе пише писма родитељима ,улази у месни клуб песника и писаца „Венчић“,пише поезију и машта да цео живот посвети литерарном стваралаштву.

Сазнавши шта се дешава у Бону, нарочито у клубу студената из Трира, у коме је било и „вечитих студената “који су „студирали“ и по 14 семестара, адвокат Хајнрих Маркс, после првог семестра ,у октобру 1836.г., уписује свог сина на много строжији и престижнији Правни факултет Берлинског универзитета, на правне и финансијске науке. Берлински универзитету је био чувен и по томе што су на њему ,раније, предавали славни филозоф –дијалектичар Георг Вилхелм Фридрих Хегел (1818.)и теолог Шлајермахер.

Током летњег студентског распуста 1836.г. Маркс се, у протестанској цркви, тајно верио са Џени фон Вестфален. Уствари, венчање није било баш сасвим тајно. За њега су знали и одобравали су га Марксов отац и старија сестра Марија.

За време студија у Берлину Маркс улази у клуб револуционарно настројених младохегелијанаца, у коме су углавном били чланови тзв.“Докторског клуба“, доценти, наставници и књижевници , познати по филозофској критици религије. Јер је „политика тада била врло трновита област , те је зато главна борба била уперена против религије. А та борба је , нарочито од 1840.г, била индиректно такође политичка борба.“Први ју је покренуо Штраусов „ Живот Исусов“, писао је, касније Енгелс. Већина чланова клуба је била старија и по десет година од Маркса. Најпознатији међу њима је био Бруно Бауер, приватни доцент Берлинског универзитета , који је између1838-1841.г. штампао серију књига у којима критикује историју Откровења и Јеванђеља. Млади Маркс чита Хајнеово дело „Ка историји религије и филозофије у Немачкој“ и дело, тада младохегелијанца, Давида Штрауса“Живот Исусов“(1835-36.), о односу хегеловске филозофије и религије. Штраус истиче идеју да је Исус историјска личност, да је Исусова биографија „накнадно измишљен мит, и да се Хегелова филозофија не може помирити са митовима ,чудесима и мистиком хришћанске религије. “Бруно Бауер је доказивао да су Јеванђелијске приче измислили сами аутори. У том кругу младохегелијанаца се кретао и млади Енгелс,тада (1841-1842.) добровољац у гардијској артиљерији у Берлину и слушалац предавања из филозофије на Берлинском универзитету. Од новембра до децембра 1836.г. Маркс пише три збирке песама које , посредством своје сестре Софије, шаље „својој вечно вољеној Џени фон Вестфален, “девојци необичне лепоте, необичног духа и необичног карактера“(Ф.Меринг). Од фебруара до марта Маркс наставља да пише песме, затим хумористички роман “Скорпион и Феликс“ и драму „Оуланем“, дијалог “Клеантес, или о полазној тачки и нужном развитку филозофије .“Тада објављује и своју прву песму. Али убрзо је Маркс схватио да поезија неће бити његов животни позив. Као ни право. Уместо за права Маркс се све озбиљније интересује за изучавање историје и теорије уметности, а нарочито филозофије. Детаљно проучава дела Хегела, редовно одлази на предавања младохегелијанца Бруна Бауера и Едуарда Ханса. У писму оцу 1837.г.Маркс пише: “Морао сам да изучавам правне науке, а осетио сам пре свега жељу да окушам своје снаге у филозофији.“

Од јула 1836.г. до почетка сарадње у „Рајнским новинама“ Маркс проучава историју уметности, пише чланке против романтизма,објављује први политички чланак у „Анегдоти најновије немачке филозофије и публицистике“. Изучава најновије дело Лудвига Фојербаха „Суштина хришћанства“ ,објављено 1841, у коме се Л.Фојербах, Хегелов ученик, коначно окреће не само против теологије, клерикализма и религиозне идеологије феудалног друштва , већ и против Хегела, бранећи материјалистички поглед на свет. Фојербах „третира религију као историјски насталу појаву несвесног обоготворења суштине човека“… Једним махом „Суштина хришћанства“ је развејала у прах противуречности, подигавши, без околишења, поново на престо материјализам. Природа постоји независно од сваке филозофије,она је основа на којој смо ми,људи,који смо и сами производ природе ,израсли ван природе и људи не постоји ништа, а виша бића, која је створила наша религиозна фантазија, само су фантастично одражавање наше сопствене суштине. Књига је одиграла велику улогу у даљем развитку материјализма. „Одушевљење је било опште, -писао је Енгелс, -ми смо сви у један мах били фојербаховци“. Маркс,такође, помаже Бруну Бауеру да штампа свој рад „Трубе страшног суда оглашавају Хегела атеистом и антихристом“.

10. маја 1838.г.после дуже болести, умро је Марксов отац, правни саветник Хајнрих Маркс. Марксова мајка ,незадовољна „што Маркс нема добро плаћен сталан посао, него се заноси опасним политичким идејама“, не само да није желела да му материјално помогне, него је успела да га преко суда привремено лиши дела наследства. У писму Ругеу ,у јануару 1843. Маркс се жали да је између њега и његове породице настао велики раздор. „И док је моја мајка жива, ја немам права на своју имовину.“ Маркс је своје право на наследство остварио судским путем тек 1848.г. После смрти оца Маркс се све више окреће ка изучавању филозофије, па и докторску дисертацију бира из области филозофије, а не права. Читаву 1839.и први део 1840.г. Маркс је изучавао античку филозофију. 1839.г. по завршетку факултета Маркс пише докторску дисертацију на тему :“РАЗЛИКА ИЗМЕЂУ ДЕМОКРИТОВЕ И ЕПИКУРОВЕ ФИЛОЗОФИЈЕ ПРИРОДЕ .“ Дисертација је била само део Марксовог списа о епикурејској, стоичкој и скептичкој филозофији. Ипак,у том раду, како пише Лењин, Маркс још увек стоји на идеалистичко –хегеловској тачки гледишта. 6.априла он шаље своју дисертацију декану Филозофског факултета Универзитерта у Јени. Проучивши Марксов рад , Савет факултета је оценио да је то изванредан рад и одлучио је, 15.априла 1841.г., да Марксу додели академски степен доктора филозофије и без полагања допунских испита. Имао је тада само 23 године.

НАСТАВИЋЕ СЕ...