САМО ОРГАНИЗАЦИЈА И ДИСЦИПЛИНА ГАРАНТУЈУ ПОБЕДУ

Нова комунистичка партија Југославије (НКПЈ) указује да анализа генералног штрајка у Фијату у Крагујевцу (који је окончан) и обуставе рада запослених у Гоши у Смедеревској Паланци јасно указује да бољи штрајкачки резултати нису постигнути искључиво због недовољне подршке јавности.



Када је реч о генералном штрајку радника фабрике Фијат Крајслер аутомобили у Крагујевцу, који је трајао од 27. јуна до 18. јула, иако није завршен победом штрајкача ипак треба нагласити да је реч о протесту од историјског значаја за радничку борбу након рестаурације капитализма у Србији. То је био најорганизованији, најборбенији и најдужи генерални штрајк у последњих 17 година који је и те како уздрмао италијанског приватног послодавца и буржоаску про-империјалистичку Владу Србије. Досад није забележен генерални штрајк тих размера у једној великој компанији у Србији у власништву страног капитала. Основни захтеви штрајкача су били повећање плате на 45.000 динара и побољшање услова рада у фабрици. Италијански буржоаски послодавац је од самог старта одбијао да уђе у преговоре док се штрајк не оконча. Када је до тога на крају дошло преговори између пословодства и репрезентативног синдиката ( Савез самосталних синдиката Србије) а чији модератор је била Влада Србије окончани су тиме да су штрајкачи пристали на много мање од онога што су тражили. Буржоаски италијански послодавац им је понудио повећање плата од августа за свега 2,2 одсто а од фебруара следеће године за 4,5 одсто. Међутим, као услов за то повећање плата које никако није довољно да би радници Фијата могли да обезбеде егзистенцију за своје породице менаџмент Фијата је затражио да се у новом колективном уговору радници обавежу да неће организовати штрајкове у наредне три године. То је скандалозан и понижавајући захтев који је репрезентативни синдикат у Фијату СССС прихватио чиме је починио велику грешку. Апсолутно је неморално затражити са једне стране, односно апослутно је неодговорно прихватити такав захтев са друге стране. Наиме, репрезентативни синдикат ће се у новом колективном уговору обавезати да запослене неће водити у штрајк чак и у случају да се крше њихова радничка права. Највећи кривац због тога што је италијански буржоаски послодавац игнорисао захтеве штрајкача за отпочињање преговора је буржоаска Влада Србије.Иако је према актуелним законским решењима послодавац дужан да уђе у дијалог за запосленима у штрајку истог тренутка када до њега дође како би се тај спор што пре решио Влада је менаџменту Фијата омогућила да не преговарара тако што није предузела санкције према њему због кршења важећих законских решења у Србији. Такође, иако је на речима била уз раднике буржоаска Влада је у пракси подржавала италијанског приватног послодавца на разне наћине. Један од њих је био и тај што су представници државног врха Србије изјављивали да Фијат може да оде из Србије (што је потпуна бесмислица јер је овде дошао само због јефтине радне снаге) а да други италијански послодавци због генералног штрајка не желе да инвестирају у Крагујевац. На тај начин надлежни у Србији су ширили дефетизам међу штрајкачима. Међутим ни безобразлук италијанског буржоаског послодавца ни отворено стављање Владе на страну страног крупног капитала не би спречило успешно окончање генералног штрајка да је било масовне подршке прогресивне јавности. На жалост то је изостало што је буржујима помогло да однесу победу. Само мали број прогресивних организација и појединаца, међу њима и НКПЈ и СКОЈ, дали су безрезервну подршку праведном штрајку. Са друге стране изостала је солидарност синдикалних централа које немају подружнице у Фијату као и радника широм Србије чије фабрике и предузећа се налазе у лошој ситуацији. Да би генерални штрајк успео потребна је масовна подршка , солидарност и дисциплина радног народа. Велики проблем када је реч о протесту запослених у Фијату је представљало држање репрезентативног синдиката – СССС који као да је ћекао прилику да што пре изађе из штрајка. Сасвим је јасно да руководство Савеза самосталних синдиката Србије погрешно сматра да радничке проблеме у Србији може да решава уз подршку буржоаске про-империјалистичке власти Александра Вучића. Ако је реч о тактичком потезу та тактика је онда катастрофално лоша и неправилна а ако је у питању стратешка оријентација руководства СССС на неолибералну политику Српске напредне странке онда је то велики скандал и издаја радничке борбе. Међутим, сама чињеница да је буржоаски послодавац штрајкачима понудио нешто показује колико се крупни капитал плаши организоване радничке борбе. То је чињеница из које треба извући закључак да се до успеха стиже само беспоштедном борбом која подразумева висок степен организованости и дисциплине.

У Гоши у Смедеревској Паланци пак штрајк запослених је ушао у пети месец трајања. До штрајка је подсећамо дошло након што је један радник Гоше извршио самоубиство због тешке материјалне ситуације. То је била иницијална каписла да радници ступе у штрајк због неисплаћених зарада од 2014. године. Апсолутни кривац за катастрофалну ситуацију у Гоши поред словачког буржоаског послодавца (који се сада крије иза оф шор компаније са Кипра која је наводно купила Гошу од ЖОС-а) је како претходна тако и садашња буржоаска про-империјалистичка власт. Тек после четири месеца штрајка Влада Србије је упутила позив на разговор менаџменту фирме са Кипра која је наводно власник Гоше. Претходно је дозволила власнику словачког ЖОС-а да направи дуг од четири милиона евра према држави и 1,8 милиона евра према радницима. Како је Пореска управа могла да дозволи да ЖОС не уплаћује доприносе за раднике од новембра 2013. године па до данас. С обзиром на ситуацију у Гоши држава је дужна да због непоштовања законских норми одмах раскине купопродајни уговор са власником те фабрике и деприватизује је. Након тога дужна је да на чело фабрике која мора да остане државном власништву постави способан и ефикасан менаџмент који би је извео на „зелену грану“ а запосленима обезбеди редовне зараде. Да би се то остварило потребно је да прогресивна јавност не понови исту грешку као у случају генералног штрајка у Фијату те да сви којима је правда и бољи живот на срцу као један стану уз раднике Гоше и подрже њихове праведне захтеве. Само организован и дисциплинован радни народ може да постигне победу у борби против диктатуре крупног капитала!

Секретаријат Нове комунистичке партије Југославије

Београд,

05. август 2017. године