ИНТЕРВЈУ ГЕНЕРАЛНОГ СЕКРЕТАРА НКПЈ ЗА ТУРСКИ ЛИСТ "СОЛ"

Недавно је орган Комунистичке партије Турске - "СОЛ" објавио интервју с Генералним секретаром наше партије, другом Александром Бањанцем. Реч је о једном од најтиражнијих левичарских листова у Турској који има дугу традицију и вишемилионску читалачку публику. Такође, другови из Турске су приредили и енглеско издање интервјуа који је објављен на порталу Међународна комунистичка штампа (ИЦП) који такође уређује КП Турске. Интервју преносимо у целости.



СОЛ: У последње време сведоци смо нарастања репродукованих облика српског национализма. Српска радикална странка ратног зликовца Војислава Шешеља добила је 22 места на последњим парламентарним изборима. С друге стране, Влада Србије покушава да рехабилитује фашистичке сараднике, као што је случај с Миланом Недићем. НКПЈ је спровела низ акција протеста против ових покушаја и против деловања фашистичких организација на универзитетима. Како ваша партија наставља да се бори са својих позиција против национализма?

Александар Бањанац: Наша партија је одувек жестоко осуђивала све форме шовинизма, фашизма, нетрпељивости и дискриминације по националним основама као и распиривања таквих сентимената и ставова.

Необуздани национализам како у Србији тако и у другим републикама бивше Југославије,а и свуда у свету функционише као суштински савезник владајуће класе и империјалистичких интереса у региону. Његов интерес је дезинтеграција радничке класе по националним основама, скретање пажње са суштинских проблема, социјалних, материјалних, класних, еманципаторских распиривањем највулгарнијих националистичких порива, а између осталог, то постиже историјским ревизионизмом и рехабилитацијама нацистичких слуга. Борећи се за то да се обелодани и разголити та истина, ми водимо нашу борбу против национализма.

Ми то понављамо и на протестима против рехабилитација народних непријатеља из периода Другог светског рата који су као антихероји постали хероји националиста, шовиниста, фашиста, разних конзервативаца, свих оних којима је антикомунизам прва и главна одредница, ми то јасно износимо нашим програмом, нашим политичким документима, сопштењима, ми то публикујемо у нашим новинама, ми о томе расправљамо у јавним дискусијама, ми о томе говоримо на нашим скуповима.

СОЛ: Председнички и могуће још једни парламентарни избори ће се одржати у Србији у овој години. Шта ће бити став НКПЈ тим поводом?

АБ: Нова комунистичка партија Југославије је на својим органима донела одлука да на предеседничким изборима, који ће дефинитвино бити организовани, за парламентарне још увек не знамо ни да ли ће бити организовани, подржи као председничког кандидата друга Жељка Веселиновића, председника синдиката „Слога“ с којим ми имамо јако тесну и дугу сарадњу. Синдикат „Слога“ је једини синдикат из Србије који је члан Светске федерације синдиката - WФТУ. Предизборни програм формулисан у 10 тачака друга Веселиновића је социјалан и класно оријентисан, залаже се за низ мера које су у овлашћењу председника републике, а којима би пре свега били заустављени и потпуно анулирани текући процеси везани за срозавање права радног народа, прекид стављања државних интереса у подређен положај ММФ-у, Светској банци, ЕУ и НАТО-у, империјализму генерално говорећи, против приватизације преосталих предузећа у државном и јавном власништву, раскид стечајних уговора и приватизација, у том програму се инсистира на повећању износа минималне цене раде, осуђује се национализам, фашизам и шовинизам, итд.

Сматрамо да ће читава кампања бити добра прилика да се снажније чује гнев радног народа и позове на организованији и јачи отпор наметнтим мерама владајуће клике.

Напомињем да Република Србија има један од најдискирминаторскијих изборних закона којим су из изборне утакмице de facto унапред избачене радничке партије и све оне које немају огомне колиничине новца, не за предизборне кампање, већ и за уопште регистрацију политичких партија, што је у Србији прескуп и мукотрпан процес сам по себи. То нама умногоме отежава задатак самосталног изласка на изборе, али ће ови председнички избори бити прилика да се заједно са Слогом поново појавимо на биралиштима.

Очекујемо солидне резултате, али пре свега један нови импулс у даљем активистичком раду, мобилисању чланства и симпетизера и већој медијској заступљености.

СОЛ: Пре неколико дана воз с реуспостављене железничке линије између Београда и Косовске Митровице је био заустављен од стране Косовских власти због декорације воза са слоганом "Косово је Србија" написаним на 21 језику, што је изазвало нову политичку кризу. Које су ваше прогнозе за даљу политичку атмосферу у погледу развоја ситуације на Косову?

АБ: Најпре бих скренуо пажњу читаоцима на то да је простор Косова и Метохије и даље окупирана територија од стране НАТО-а. Тзв. „Република Косово“ представља НАТО протекторат у срцу Балкана. Настанак, тј. унилатерално проглашење „независности Косова“ директан је резултат злочиначке НАТО агресије на СР Југославију 1999. године, и војне инвазије и окупације јужне српске покрајине.

То је била империјалистичка агресија на једну суверену земљу до тад не забележена у историји, јер је мимо било каквих сагласности Савета безбедности УН предузета. Главни циљ те агресије као и потоње окупације Косова и Метохије био је војна и политичка доминација стратешки важним подручјем, као што је Балкан, одакле пре свега америчка војска има добру контролу над ширим регионом. Једна од највећих војних база САД ван Америке је „Бондстил“, код Урошевца на Косову. Постоје докази о томе да тамо функционише и војни затвор у ком се не зна колико има затвореника који се држе мимо било каквог права и правде. То је заправо европски Гвантанамо. Такође, у тој војној бази су радили и били обучавани многи терористи. У медијима се појавила информација да је један од најбруталнијих кољача Исламске државе Лавдрим Мухаџер или позатији под именом Абу Абдуллах ал Косова, био упослен и обучаван у „Бондстилу“.

Косово је данас нуклеарно и војно контаминирано подручје на ком царују криминал и безакоње и потпуна политичка доминација западних, пре свега америчких империјалиста који су главни суверени Косова. Даљу подршку свом пројекту, тзв. „Републици Косово“, даје и нова америчка администрација, а Трампов министар одбране, Џејмс Матис, је већ најавио потпуну подршку за формирање оружаних снага Косова. Велика већина народа Србије је против таквог стања, против окупације и безакоња које на Косову влада.

Српске власти у Београду то знају. Међутим, у истој мери у којој су косовски политичари и администрација лакеји и слуге НАТО империјалиста, у тој истој мери су то и власти у Београду. Случај с возом је био стратешки покушај да се на један популистички начин у предизборној ситуацији Влада Србије опере за прљаве процесе и потезе корак по корак признавања независности Косова повлађивањем америчким и другим западним империјалистима. Они су тај воз тако упарадили, послали ка Косову, и пре Косова сами зауставили и вратили назад. Дигла се прашина и пробудиле су се националистичке страсти и код Албанаца и код Срба, због чега је изазвана посебно велика опасност по преостале Србе на Косову. Никоме то није требало сем владајућој партији у Србији. Влада је доказала колико се грчевито бори и овако ниским и бедним потезима за гласове својих аутентичних гласача, крајњих десничара и националиста.

Перспектива и осетљивост тог питања, и стање велике напетости се неће променити све док се настави стање империјалистичке окупације и њихових наметнутих решења. Одржив мир, помирење и солидарност Срба и Албанаца нису интерес НАТО-а. И једни и други заправо су жртве НАТО-а и то настављају да буду, између осталог, потезима својих про-НАТО влада. Балкан треба да припада народима Балкана, када буде одстрањена доминација империјлиаста, великих сила изван Балкана, тек онда можемо да градимо нашу даљу заједничку будућност.

СОЛ: Позиција Русије у Украјини навела је руководство ЕУ да уведе ембарго Русији. У исто време Русија је најавила да ће "Турски ток", пројекат гасовода, укључити и Србију у оквиру своје руте. Убрзо потом, председник Русије Владимир Путин посетио је Београд, прилоком чега је уприличена и заједничка војна парада руских и српских армија. Влада Србије је била изложена критици због показивања прагматизма због наставка преговарачког процеса са ЕУ. Како коментаришете позицију српске владе у вези ових односа?

АБ: Да, Влада Републике Србије јесте показала прагматичност довођењем Путина и неувођењем санкција Русији, и с друге стране отвореним подржавањем профашистичке хунте у Кијеву и нелегитимног председника Порошенка ког је премијер Србије Вучић такође позвао да посети Београд уверавајући и њега и своје менторе са запада да Србија признаје територијалну целовитост Украјине. Такав прагматизам нам не треба, прагматизам који заправо пружа подршку фашистима.

С друге стране, сама чињеница да ЕУ није претерано инситирала на томе да Србија уведе санкције Русији оличава какав однос заступа према Србији, и да јој не пада на памет да Србију икада прими у свој састав, а ми комунисти у Србији, бар ето, на томе смо јој захвални. То показује сав бесмисао фанатичне опијености оријентацијом ка ЕУ интеграцији од стране Владе Србије.

Република Србија је својим уставом, који је буржоаски и реакционаран, који разуме се не ваља, званично опредељена као војно неутрална земља. Власт у Србији ту своју војну неутралност, којом се уставом обавезала крши на вишеструке начине.

И по питању посете Путина и војне вежбе и митинга с руском војском власти су поступиле прагматично. То су учиниле да би оправдале и на неки начин довеле у тежу потписани споразум с НАТО по ком трупе алијансе могу неометано да користе војну и цивилну инфраструктуру на целој територији Србије, српска војска и полиција не смеју да зауставе или ометају њихов пролаз кроз Србију, у случају неког рата ми смо дужни да уступимо аердроме, касарне, болнице итд. снагама НАТО-а.

И такав нам прагматизам не треба. Наша је парола „ко не храни своју војску храниће туђу“. И нама се то сада и дешава. Ми желимо мир, одржив мир, али и војну независност и стабилност које нема докле стране војске неометано вршљају земљом.

СОЛ: Пре извесног времена НКПЈ је одржала свој конгрес. Једна од најистакнутијих одлука, усвојених на конгресу је циљ подмлађивања партије, која почива на поверењу према својој омладинској организацији – СКОЈ-у. Шта је очекивани резултат ове транзиције у НКПЈ?

АБ: Процес подмлађивања руководства је мера коју смо ми предузели још пре више година, а која се конкретизовала на претходно одржаном 5. ванредном конгресу наше партије, када сам ја изабран за новог Генералног секретрара НКПЈ. Ја имам непуне 34 године, а у структури наших руководећих органа као што су Секретаријат или политбиро, и Централни комитет ми имамо доста другарица и другова и знатно млађих од мене, рачунамо негде око трећине укупног броја. Ми се поносимо чињеницом да је наше руководство међу најмлађим руководствима у комунистичким и радничким партијама, посебно у нашем региону, и посебно у партијама из бивших социјалистичких земаља где постоји и даље велики генерацијски јаз.

Наша партија се јасно програмски одредила бављењем многим темама од суштинског интереса за младе и будућност, али смо успели и да младе укључимо у рад тако да они директно доприносе креирању визије будућности и борбе НКПЈ.

Упркос свим потешкоћама и лимитима ми желимо да у перспективи створимо моћну радничку партију у нашој земљи, моћну НКПЈ која ће правилно и јасно одговарати савременим потребама борбе радног народа наше домовине. За тај задатак нам је неопходна максимална укљученост младих који су стасали и стасавају у капитализму, који с носталгичним односима према социјализму немају ништа, већ у њему виде једину истинску алтернативу капиталистичком систему, свету беде, експлоатације, ратова, дискриминације, фашизма... Баш као што је наша партија демонстрирала велико поверење у младе људе, настојимо и да сами завредимо још веће поверење младих.

СОЛ: Зашто користите име Југославије која је данас подељена у више држава, као вашу националну политичку одредницу, а не име Србије?

АБ: Пре свега треба рећи да ми не негирамо историјску чињеницу да Југославије више нема, да је она распарчана у низ мањих државица којима се лако манипулише и које се цеде до задње паре и задњег ресурса.

Ми смо данас једина политичка партија која има отворено пројугословенски вид националне оријентације. Сматрамо да национална питања на тлу бивше Југославије треба решавати поштујући потпуно право свих народа на своју националну самобитност иако у прошлости, па и у социјалистичкој Југославији многа национална питања и проблеми нису били решени на најбољи начин. То се оцртавало и на примеру граница југословенских република које су по националним основама направљење. Оне су, између осталог, биле један од повода и разлога ратних сукоба, иако ми и данас имамо бројна нерешна питања на том основу.

То нису једина нерешена питања. Простор бивше Југославије није досегао одржив мир после ратова ’90 тих. Постоји стање замрзнутог конфликта које се све чешће, посебно у скоријем периоду, отопљава и ескалира у све конкретније сукобе и проблеме, међунационалне и међудржавне.

Ту долазимо и до главне суштине и извора проблема, а то је империјализам. Ми смо става да је за разбијање наше социјалистичке домовине Југославије најодговорнији Западни империјализам чији је истински интерес био потпуна дезинтеграција простора бивше Југославије по свим основама, и економским, привредним, војним, националним, социјалним, па и културним, научним, итд. По свим овим питањима ми заостајемо за читаву једну епоху у односу на период од пре разбијања Југославије. Западни империјалисти, у првом реду, остварили су своје интересе распарчавањем Југославије и наметнули се као једини суверени ове територије с послушним националним политичким, криминалним и економским структурама, које су у процесима, као што је приватизација на пример, видели властиту шансу.

Када бисмо се ми одрекли Југославије, то би значило да бисмо признали њено разбијање као легитимно. То би значило и да ми признајемо НАТО окупацију Балкана. Ми сматрамо да је данас неопходно да се све прогресивне снаге уједине против окупације Балкана.

Треба рећи и да је наша партија основана још док је постојала СФР Југославија, а потом, по разбијању те земље, Србија и Црна Гора су формирале унију под именом СР Југославија која се тако звала све до 2003. године.

Такође многи људи се данас и даље декларишу национално као Југословени на нашем подручју, и то су по правилу прогресивни људи с јаким отклоном ка национализму, шовинизму или другим конзеравтивним ставовима. Они пружају јаку подршку нашој партији.

СОЛ: Ваша партија има различиту позицију од Савеза комуниста Југославије у односу на СССР и идеал социјализма. На које се традиције ослања НКПЈ?

АБ: Тако је, ми имамо супротан став по много чему од Савеза комуниста Југославије, нпр. када је у питању улога СССР-а у искуству изградње социјализма, као и када су бројни принципи друштвене изградње на доследним основама научног социјализма.

Ми смо става да је руководтсво КПЈ, а касније Савеза комуниста после 1948. године и разлаза с међунаордним комунситичким покретом скренуло на линију опортунизма и ревизионизма. Ипак, иако реизионистички, то је био социјализам све до свог слома и растурања Југославије.

Да се разумемо, и СССР је имао својих ревизионистичких фаза нпр. после 20. конгреса, али је све док је постојао, у читавој хадноратовској фази, представљао истинску опозицију и контратежу империјализму. Хладноратовски сукоб је био заправо класни сукоб, с једне стране су стајали империјалисти с друге народне демократије. У таквој ситуацији Југославија је заузела неутралан став. Југословенски трећи пут, као и сваки трећи пут, како правилно објашњава Лењин, ту је да негира други пут, истинску опозицију доминантном моделу. У тој ситуацији Титова Југославија стаје на чело Покрета несврстаних. То привидно несврставање је заправо сврставање на страну империјалиста, што је Југославија потврдила, вашим ће читаоцима бити познато, и покушајем формирањем „малог НАТО-а“ заједно с Грчком и Турском педесетих.

Било је много недоследности у том југословенском социјализму, самодекларисаном као „самоуправном“ и ми се не сматрамо настављачима те линије. Тито и тадашње партијско руководство су имали херојску улогу у организовању Народноослободилачке борбе, у покретању устанка против фашизма и у реализацији наше револуције. Ми и сада певамо песме о Титу везане за Народноослободилачку борбу и одајемо му признање за ту јако важну историјску епизоду. Али, на жалост, принципима револуције коју су сами извели, већином нису остали доследни, већ су преузели улогу „Тројанског коња“ у међународном комунистичком покрету и корак по корак ишли ка рестаурацији капитализма.

Наша партија се сматра идејним настављачем прогресивне борбе радничке класе која се организовано води практично од формирања наше модерне државе у 19. веку и потом формирања Соијадемократске странке, која касније прераста у Комунистичку партију Југославије, која је све до 1948. стајала на доследним позицијама научног социјализма, пролетерског интернационализма и линије ИИИ Интернационале и Коминформа. Те партије и тих бораца ми смо настављачи.

25. 02. 2017. године