DEVEDESETŠESTOGODISNJICA OD SMRTI V.I. LENJINA

21.januara 1924.g. umro je Vladimir Iljič Lenjin –vođa i učitelj svetskog proleterijata, nastavljač dela K.Marksa i F.Engelsa (osnivač učenja marksizma-lenjinizma),tvorac prve komunističke partije – Boljševičke partije, vođa Velike oktobarske socijalističke revolucije, osnivač III (komunističke) internacionale,organizator pobede nad belogardejskim pobunjenicima i spoljnim interventima ,jedan od osnivača prve socijalističke države u istoriji-SSSR-a i predsednik prve vlade RSFSR i SSSR-Sovjeta narodnih komesara,organizator pobede socijalizma u Rusiji,pisac velikog broja radova…


Lenjinovo zdravlje se pogoršalo već 1921.g. zbog posledica ranjavanja 1918.g. i zbog veoma napornog rada. 30.avgusta 1918. g. na njega je pucala eserka-teroristkinja Fani Kaplan ,dok je posle govora na radničkom mitingu u fabrici Mihelsona u Zamoskvorečjem rejonu, izlazio iz fabrike.Pogođen je sa dva metka koji su bili zasečeni i otrovani .Odmah je operisan alii njegov život je dugo visio o koncu. „U maju 1922.g. stanje Lenjinovog zdravlja veoma se pogoršalo.U to vreme Lenjin se nalazio kod Moskve, u Gorkama, kuda se preselio na zahtev lekara.Koncem maja nastupilo je oštro pogoršanje bolesti ( *arterioskleroza krvnih sudova mozga i prvi napad kapi.To je pruzrokovalo delimičnu paralizu . Lenjin je privremeno izgubio sposobnost kretanja desnom nogom i desnom rukom.Govor mu je bio poremećen. Sredinom jula zdravlje Vladimira Iljiča se poboljšalo.U julu lekari su mu dozvolili da prima svoje bliske drugove, ali pod uslovom da ne razgovara o poslovima..“(„Istorija SKP(b)“,296.) „2.oktobra 1922.g. Lenjin je napustio Gorke,preselio se u Moskvu i stvarno se vratio na posao.Idućeg dana već je predsedavao sednici Sovnarkoma. 5.oktobra učestvovao je na sastanku plenuma Centralnog komiteta…

Lekari su propisivali Lenjinu strog režim, pokušavali su da njegov rad ograniče na pet časova dnevno: od 11 do 14 i od 6 do 8. Osim nedelje ,bio je sedmično uveden još jedan dan potpunog odmora (Vladimir Iljič je izabrao sredu). Ali Lenjin se nije pridržavao lekarskih propisa.On je od prvog dana pristupio poslu u punom njegovom obimu. U kabinet je dolazio u 9 časova i 30 minuta i pregledao ogromnu količinu novina.U 10 časova i 45 minuta Lenjin je pozivao sekretara na referat .U 11 časova počinjao je naporan rad. Odlazeći kući u 2 časa, on je odnosio ogromnu hrpu hartija i vraćao se u 6 časova s mnoštvom naloga za sekretare. Dopunski dan odmora Vladimir Iljič je takođe provodio na radu…(„Ist SKP(b)“,298.)

31.oktobra Lenjinje održao govor na zasedanju VCIK,13.novembra ,na IV kongresu Komunističke internacionale, Lenjin je podneo referat „ Pet godina ruske revolucije i perspektive svetske revolucije“ (govorio je na nemačkom jeziku), 20. novembra 1922.g. govorio je na plenumu Moskovskog sovjeta… 12.decembra 1922.g. Lenjin je poslednji put radio u svom kabinetu u Kremlju. U toku prva dva meseca 1923.g. Lenjinovo zdravlje se malo poboljšalo i on je napisao radove: „Stranice iz dnevnika“,“O kooperaciji“, „Kako da reorganizujemo Rabkrin“, „O našoj revoluciji“ i 9 .februara „ Bolje manje, a bolje“.

„U martu 1923.g. stanje Lenjinovog zdravlja ponovo se pogoršalo.9.marta ponovio se nastup bolesti,ovoga puta veoma težak. Bolest je Lenjina vezala za postelju. On nije mogao uzeti učešća u radu XII kongresa partije, koji je održan aprila 1923.g.To je,otkako su boljševici osvojili vlast , bio prvi kongres na kome Lenjin nije mogao da prisustvuje… Do maja meseca Lenjin se nije osećao bolje. Sredinom maja Lenjin je prenesen u Gorke .Tu je ,u drugoj polovini juna ,Lenjinovo zdravlje počelo da se popravlja. 19.oktobra 1923.g. Lenjin je na nekoliko sati došao u Moskvu .Svratio je u svoj stan,zavirio u dvoranu za sednice,navratio u svoj radni kabinet u Kremlju,provezao se kroz glavne ulice prestonice,otišao je na poljoprivrednu izložbu i ponovo se vratio u Gorke. To je bio poslednji Lenjinov dolazak u Moskvu. 21.januara 1924.g. u 6 časova po podne naišao je, potpuno neočekivano, jak nastup bolesti. Lenjin je izgubio svest. U 6 časova i 50 minuta po podne Lenjin je umro u Gorkama od izliva krvi u mozak“.(„ Ist.SKP(b)“307/308.) „ Od 21. do 23. januara u Gorke su stigli članovi CK partije na čelu sa Staljinom,članovi vlade,delegacija II Svesaveznog kongresa sovjeta i moskovskih radničkih organizacija.Okupljali su se seljaci iz okolnih sela. 23.januara u 10 časova pre podne kovčeg sa Lenjinovim telom prenet je na rukama iz Gorki na stanicu Gerasimovo, a u 1 čas po podne voz sa Lenjinovim telom stigao je Moskvu. Kroz postrojene zastave i redove stotina hiljada ljudi ,najbliži prijatelji i drugovi na rukama su preneli kovčeg u Sindikalni dom, u Dvoranu sa stubovima. U toku 4 dana, od 23. do 27.januara, ne obazirući se na strahovite mrazeve,stotine hiljada radnika i seljaka, crvenoarmejaca i službenika,delegacije Moskve i mnogih drugih gradova, radničke delegacije iz kapitalističkih zemalja, prolazile su kroz Dvoranu sa stubovima,opraštajući se sa vođom. 27.januara ,u 9 časova pre podne ,kovčeg sa Lenjinovim telom prenesen je iz sindikalnog doma na Crveni trg, gde se narod oprostio s vođom. U 4 časa po podne ,uz zvuke pogrebne muzike,uz hiljade fabričkih sirena ,uz plotune topova ,prenesen je Lenjinov kovčeg u mauzolej .“(„Ist.SKP(b)/310). Na dan sahrane organizacije međunarodnog proleterijata objaville su petominutni prekid svakog rada. L.Trocki nije prisustvovao sahrani. Lenjinovo telo je balsamovano tek dva meseca posle smrti ,u martu 1924.g.. Balsamovali su ga poznati hemičari Vorobjev i Zbarski i još uvek je potpuno očuvan njegov oblik ,veličina i struktura tkiva.Tajna balsamovanja je do danas strogo čuvana tajna. Prvi mauzolej , u koji je sahranjeno balsamovano telo V.I,Lenjina , bio je sagrađen od drveta po projektu arhitekte Alekseja Ščuseva. Mauzolej od crveno-crnog granita ,labradora i mermera sagrađen je 1930.g. i više puta je dograđivan. Za vreme bitke za Moskvu i Lenjinovo telo je,u julu 1941.g. privremeno evakuisano u unutrašnjost zemlje,u Tjumen, a vraćeno je na Crveni trg u aprilu 1945.g. Ispred Mauzoleja se sve do 1993.g., posle dolaska na vlast Borisa Jeljcina, smenjivala,tačno na svaka 2 minuta i 45 sekundi, počasna straža gardista

Kasnije su balsamovana tela revolucionara Georgija Dimitrova (1949.), maršala H.Čojbalsana (1952), Josifa Staljina (1953.), Klementa Gotvalda (1953.) Ho Ši Mina (1969.)Agostina Neta (1979 ,Kim Il Sunga(1995.) i dr.

U periodu između decembra 2012.g. i maja 2013.g. Mauzolej je, zbog neophodne rekonstrukcije, bio zatvoren za posetioce. Ponovo je otvoren 15.maja 2013.g. i posetioci su mogli da uđu u njega utorkom ,sredom ,četvrtkom,subotom i nedeljom od 10 d0 13 časova ,osim dva meseca u godini,kada je Mauzolej bio zatvaran. Od 1992.g. buržoaski političari stalno postavljaju pitanje sahranjivana Lenjina na nekom od grobalja. Poznati ruski publicista Aleksandar Razuvjev ovako je 30.decembra 2015.g.,odgovorio na predlog jednog liberalnog demokrate u Donjem domu ruskog parlamenta da se Lenjinovo telo iznese i sahrani na jednom od moskovskih grobalja: …„ Za ceo svet Rusija i Lenjin su nerazdvojni. Likvidacija Mauzoleja na Crvenom trgu u Rusiji i svetu bila bi prihvaćena kao nastavak ruskog samoubistva iz 1991.g…. SSSR je bio deo velike i tragične istorije naše zemlje. I mi, kao velika nacija moramo da se ponosimo svojom istorijom. Ako ne budemo poštovali sami sebe, teško da će nas drugi poštovati “.