INTERVJU GLASNIKA SKOJ-a S GENERALNIM SEKRETAREM NKPJ


Na koji način je Nova komunistička partija Jugoslavije obeležila 100. godišnjicu osnivanja Socijalističke radničke partije Jugoslavije (komunista)? Takođe, u čemu se sastoji važnost jubileja, odnosno 100 godišnjice od formiranja KPJ?

Mi smo se odlučili da ovaj važan jubilej obeležimo akcijom u javnom prostoru, i to na lokaciji na kojoj je nekada bio hotel Slavija u kom je održan osnovački kongres SRPJ(k) pre tačno 100 godina u Beogradu. Obratili smo se okupljenima među kojima je pored naših aktivista bilo i inostranih gostiju, i to iz KP Grčke, iz Socijalističke radničke partije Hrvatske, iz KP Nemačke, a prisutni su bili i komunisti iz Italije. Obratili smo se brojnim prolaznicima koji su reagovali izuzetno pozitivno što su zabeležili i snimci s akcije, ali i medijima koji su došli da isprate ovu akciju koja je imala značajan odjek u javnosti. Takođe, ponovili smo naš zahtev da se u što skorijem roku obnovi demolirana spomen ploča koja podseća na ovaj događaj, važan generalno za istoriju našeg društva, a posebno za radnički i komunistički pokret.

Ovaj jubilej je važan jer nas podseća na duboku ukorenjenost, rekao bih organsku vezanost progresivnih ideja u našem društvu, kao i bogatu i plodnu tradiciju organizovanog radničko-komunsitčkog pokreta.

Jubijeli su momenti kada analiziramo rezultate prošlosti, do sada pređeni put, ali i kada se određujemo i spram budućnosti imajući u vidu spomenuti „pređeni put“. „Odgovornost“ i „obaveza“ su važni termini koji se nameću iz te analize. Mi smo odgovorni prema budućnosti ka kojoj koračamo s namerom da odlučno i predano nastavimo borbu naših prethodnika, a samim tim smo preuzeli i važnu obavezu da ta borba bude plodna i dostojna tih prethodnika. U tim zaključcima krije se značaj ovog jubileja, koji je u konačnici važna inspiracija za našu dalju borbu i poziv radnim i progresivnim ljudima da se istoj pridruže.

Na koji način će NKPJ obeležiti 1.maj, Dan međunarodne solidarnosti radničke klase?

NKPJ će i ove godine, kao i svake do sad, Praznik rada i međunarodne proleterske solidarnosti obeležiti protestnom akcijim i učešćem u sindikalnom skupu. Najpre ćemo se u 11 časova okupiti na Trgu Dimitrija Tucovića u Beogradu, kojem je inače i rođendan 1. maja, i održati naš skup s govorima i uzvikivanjem borbenih parola i poziva radničkoj klasi, a potom ćemo u 12 časova uzeti učešće u sindikalnom skupu koji počinje na Trgu Marksa i Engelsa. Daleko od toga da mi simpatišemo sindikalna rukovodstva koja će se tom prilikom obratiti na ovom mestu, ali njih ne simpatišu ni radnici koji će biti prisutni. Naša je dužost da budemo uz radnike koji protestvuju za bolji socijalni položaj i veća prava, a razloga za borbeni prvomajski protest u Srbiji ima na pretek.

Partija od 24. marta ove godine obeležava nizom manifestacija 20. godišnjicu NATO agresije na SR Jugoslaviju. Koje sve aktivnosti praktikujete u sklopu te kampanje i dokle će ona trajati? Molimo Vas da se posebno osvrnete na karakter anti-NATO kampanje i objasnite šta je njen cilj?

Mi smo našu anti-NATO kampanju otpočeli i pre 24. marta, ali je ona pun zamah pod parolom „Ne zaboravljamo, ne opraštamo, ne u NATO – 20 godina zločinačke agresije“ dobila od 24. marta, i to povodom obeležavanja još jednog, na žalost tužnog jubileja – 20. godišnjice NATO agresije na našu zemlju.

Kampanja će intenzivno biti vođena do 10. juna, dana na koji je pre 20. godina bila završena agresija natovaca. U planu su akcije u mnogim mestima širom zemlje s glavnim ciljem skupljanja potpisa kako bi se sprovela u delo peticija protiv svakog vida saradnje Srbije s NATO, protiv promovisanja NATO u Srbiji i naravno protiv pristupanja Srbije ovom agresivnom imperijalističkom vojnom savezu.

Glavni cilj ove kampanje je dosledna borba da NATO i ta agresija od pre 20 godina ne dobiju nikakvo novo značenje i tumačenje u našem društvu, društvu kojem su NATO krvnici ljuti neprijatelji, da se učini preventivno sve što je u našoj moći da ostanemo što dalje od NATO, da pokrenemo inicijative za raskidanje svih sporazuma s NATO, čije trupe, da podsetmo čitaoce, u Srbiji mogu nesmetano da se kreću a da ih niko nema pravo zaustaviti, ograničiti im kretanje, legitimisati ih, prekontrolisati, NATO može nesmetano da koristi kompletnu vojnu infrastukturu naše zemlje, što je dozvolio i potpisao četnički vojvoda Vuk Drašković dok je bio ministar inostranih poslova, a sve ostale vlade s drugim istaknutim četnicima do danas su ove obaveze prema NATO u celosti preuzele i revnosno ih sprovode u delo. Te tako pripadnici naše vojske već idu u NATO misije po svetu, Toni Bler je savetnik vlade i gospodina Vučića, a NATO vojnici drže predavanja o tobožnjem humanitarnom karakteru svojih misija po školama u Srbiji.

Cilj kampanje je da se svemu ovome stane na put, što iz našeg duga i pijeteta prema žrtvama NATO u Jugoslaviji, što zbog našeg doslednog stava da je NATO udarna pesnica zapadnog imperijaizma koji izaziva ratove, sukobe i nemire po svetu zarad interesa krupnog kapitala i monopola, zarad šačice bogatih koji postaju sve bogatiji na uštrb ogromne većine siromašnih koji su sve siromašniji.

Na koji način će Partija obeležiti 9. maj, Dan pobede nad fašizmom?

I ovo je još jedan važan datum u godini, datum kojem pokušavaju da uskrate njegov pravi karakter razne reakcionarne opcije i u zemlji i u inostranstvu. Dan pobede nad fašizmom EU obeležava kao „Dan Evrope“ čime želi da zabaruši pravi karakter ovog datuma, a to je dan pobede nad fašizmom. S druge strane, razne druge opcije u Srbiji žele da one koji su bili poraženi predstave kao pobednike, gde u prvom redu mislim na četnike, mada i na druge kvislinge iz perioda Drugog svetskog rata, a sve pod parolom jedinstva i pomirenja četnika i partizana, zavađenih strana u našem društvu. Ne možete vi miriti istoriju i njene aktere, niti je ponovo pisati. Istorija se može samo falsifikovati i na žalost to se učestalo i kontinuirano radi i povodom ovog veličanstvenog praznika.

Mi ćemo izaći na ulice glavnog grada, nosićemo naše transparente s glavnim antifašističkim sloganom iz slavne Narodnooslobodilačke borbe „Smrt fašizmu – sloboda narodu“ i sa svetlim simbolima slobode, petokrakama i srpovima i čekićima.

Važno je da se suprotstavimo reviziji istorije i tokom ove manifestacije ali i da izrazimo jedno ogromno HVALA našim partizanima i slavnoj Crvenoj armiji, oslobodiocima od najvećeg zla u istoriji civilizacije. Pozivamo sve istinske rodoljube i antifašiste da nam se pridruže u ovoj manifestciji i zajedno s nama istaknu pomenute simbole.

NKPJ već duže vreme sporovodi aktivnosti pod parolom „Ni Vučić ni DOS“. Zbog čega ste se odlučili da se ne svrstate ni uz jedan od ta dva politička bloka?

Razlog leži u tome što su i jedna i druga opcija samo dve strane iste medalje. Trenutna vlast je revnosni nastavljač linije i politike koja vlada Srbijom od 2000. godine. To je izrazito antinarodna i antiradnička politika koje je strahovito unesrećila naš narod, verovato najnesrećniji narod u Evropi. Sve glavne i spoljnopolitičke i unutrašnje orijentacije aktuelne vlade ni za jotu ne odstupaju od onoga što su nasledili od svojih prethodnika. Kriminal, korupcija, pljačka narodne imovine sprovode se nesmanjenim intenzitetom i to svi osećamo na svojoj koži.

S druge strane oni koji su tzv. opozicija i sami su već bili na vlasti i pokazali su da su sprovodili identičnu politiku onoj koju danas vodi Vučić. S možda jednim izuzetkom, a to su klerofašisti Dveri, koji ako bi i bili drugačiji na vlasti, mogli bi samo da budu još gori po radni narod, oko toga niko nema dilemu. Oni kao i ostali iz tzv. Saveza za Srbiju su već pokazali tokom svojih protesta da su skloni premlaćivanju i pretnjama radnicima.

Velika većina naroda sledi stav za koji se zalažemo „Ni Vučić ni DOS“. To je još jedan razlog u prilog ovakvom našem stavu, ali i potvrda njegove valjanosti.

Kako mi vidimo rešenje ove situacije? Smatramo da narodni front i jedinstvo svih koji su ojađeni politikama prethodnih i atuelne vlade, a oni predstavljaju veliku većinu ljudi u našoj zemlji, mogu biti zalog pobeda u cilju uspostavljanja potpuno drugačijeg sistema. Taj narodni front nije nekakva apstrakcija, neka neodređena ili neformalna inicijativa. To bi trebalo da bude borbeni savez radnika, seljaka, omladine, studenata, žena, penzionera, svih ponaosob ugroženih grupa u društvu, na čelu s komunistima koji predstavljaju najorganizovaniji deo tih ugroženih grupa, tj. radnog naroda u celini.

NKPJ se zalaže za ukidanje privatnih izvršitelja u Srbiji. Zbog čega imate takav stav?

Privatni izvršitelji su parazitska, dakle potpuno bespotrebna i štetočinska profesija u službi interesa zelenaša koji vrše prinudna iseljenja i zaplenu imovine građana. Njihov poziv ne samo da je najbezdušniji, najnepravedniji jer u suštini oni uzimaju siromašnima da bi dali bogatima, već je i potpuno skandalozan jer oni i lično izvlače velike dobiti, finansijske rezume se, iz ove besramne delatnosti.

Dakle na dobitku su lihvarske banke koje s debelo plaćenim pravnim timovima mogu da iskamče i zadnju paru prezaduženim građanima, kao i da obezbede pravno da njihova imovina bude višestruko potcenjena u odnosu na stvarnu vrednost. Međutim da bi njihova otimačina mogla da bude ostvarena potrebni su im izvršitelji. Zato su oni presudna karika u ovom bezočnom poduhvatu.

Kapitalizam rađa dugove, bedu, nehumane odnose i bezizlaznu poziciju za mnoge koji se preko noći mogu naći na ulici, bez krova nad glavom, bez ikakvog izlaza. Mi se zalažemo za humano društvo koje će garantovati elementarno dostojanstvo svima, što podrazumeva i pravo na dom i zadovoljenje svih elemetrarnih uslova egzistencije, kao i društvo u kom ispred tog interesa ni u kom slučaju ne može biti interes profita.

NKPJ je jedina partija u Srbiji koja se zalaže za obnovu Jugoslavije. Zbog čega je to tako?

Jugoslavija je bila istorijska težnja južnoslovenskih i drugih balkanskih naroda, ona je u socijalizmu dobila svoju punu afirmaciju i njeno rasturanje je predstavljalo isključivo interes onih koji su u razjedinjenom i slabom regionu videli šansu za realizaciju svojih geostrateških ciljeva, a tu u prvom redu mislim na zapadni imperijalizam. Da se razumemo, previše smo mi važan geostrateški prostor, sve velike sile u prošlosti koje su želele da dominiraju širim prostorom istočnog Sredozemlja, morale su da ovladaju i našim prostorima.

Jugoslavija se nije raspala sama od sebe, ona nije ispunila svoju istorijsku misiju do kraja, ona je rasturena na silu i na uštrb njenih građana koji su najviše propratili i pate zbog njenog nestanka. Tu je najmanje bitan taj emicionalni nivo, koji daleko od toga da je nevažan, mnogo je važnije to što smo razjedinjenjem postali male kolonijice ekonomski, privredno, politički i vojno potpuno zavisne od velikih sila koje realizuju svoje ciljeve preko naše grbače.

Takođe, afirmativan projugoslovenski stav ili nacionalna odrednica ima jako pozitivno antinacionalističko pa i antifašističko značenje. Stoga mi zahtevamo da Jugosloveni moraju uživati status nacionalne manjine u Republici Srbiji i nastavićemo da radimo na tom pitanju i nadalje.

I to predstavlja konkretan korak u borbi za jedan od naših dugoročnih ciljeva, a to je obnova Jugoslavije na principima ravnopravnosti i dobrovoljnog pristanka njenih stanovnika, a u cilju međusobne saradnje i jednakosti svih njenih građana, kao i opredeljenosti za socijalistički put razvoja u kom su spomenuti principi jedino mogući.

NKPJ se izričito protivi ulasku u Evropsku uniju koju naziva tamincom naroda. Koji je razlog za takav stav?

EU je imperijalističke sila u službi interesa monopola i krupnog kapitala, te je sasvim logično i da je EU neprijatelj demokratije, slobode i prava naroda da samostalno odlučuju o svojoj sudbini. Nju kroji EU birokratija s ciljem da bogati budu još bogatiji a siromašni još siromašniji. Na primeru brojnih propalih referenduma, neuvažavanja volje većinskog stanovništva i njihovog interesa leže činjenice u prilog našoj tvrdnji. EU to jasno demonstrira i na primeru „Brexita“ i pokušava na sve načine da prkosi volji većinskog naroda u Britaniji, odlaganjem „Brexita“ i pozivanjem na novi referendum. A Britanija je i dalje velika sila, i u Evropi i u svetu, pa možemo samo zamisliti kakav bi bio odnos kada bi sličnu odluku donela neka manja i manje uticajna zemlja iz EU.

Bitno je kazati da u odnosu na nas EU ima izuzetno neprijateljski stav. Imala ga je i aktivnim učešćem u rasturanju naše socijalističke domovine Jugoslavije, i u nasilnom otimanju Kosova, i u nametanju tzv. pregovora tj. priznavanja nezavisnosti Kosova od strane Srbije. Njen saveznik u tome jesu sve buržoaske vlade u Srbiji od 2000. naovamo, ali moramo priznati da uslove tog odnosa i njegovu prirodu ipak diktira Brisel.

Srbija je već u velikoj meri zavisna od EU, monopoli iz EU su većinski ovladali našom privredom i ekonomijom i sveli je na bednički status. Cilj oslobođenja od zavisnosti tih monopola neotuđiv je od cilja otklona integrisanju Srbije u EU.

Mi smo za saradnju i jedinstvo evropskih naroda i država ali ne zarad imperijalistčkih interesa koje zastupa, brani i sprovodi EU.

NKPJ žestoko kritikuje akutelne zakone o političkim partijama i uslovima učešća na izborima. Nazivate ih zakonima koji prvenstveno diskriminišu komuniste. Zbog čega je to tako?

Slični zakoni ne postoje čak ni u spomenutoj tamnici naroda EU. Oni su izuzetno nepravedni i diskriminatorski, i to naravno u prvom redu prema komunistima.

Za registraciju partije morate skupiti 10.000 potpisa, a tako veliki broj potpisa je potreban samo u Nemačkoj u EU, koja ima više od 10 puta veću populaciju od Srbije.

Ali ni to nije glavni problem, glavni problem je što se ti potpisi overavaju i plaćaju, a za našu partiju, partiju radnog naroda, taj iznos za overu nije mali, te zakoni o političkim partijama imaju za cilj da odstrane iz političke, pre svega izborne utakmice, sve koji nisu bogati.

Takođe, potpisi se overavaju u opštini ili mesnoj zaejdinci, i to svako ko daje potpis to mora učiniti lično. Takoreći overa potpisa je javna, a zbog straha od gubitka posla na primer, mnogi se naši članovi i simpatizeri boje da to i učine. Time su komunisti pre svega, kao partija raničke klase, dakle, i na žalost, siromašnih građana, najviše diskriminisani.

Uskoro će se navršiti dve i po godine kako obavljate funkciju Generalnog sekretara NKPJ. Možete li oceniti dosadašnji pređeni put Partije pod vašim rukoovdstvom i koji su osnovni planovi za budućnost NKPJ?

Dosadašnji pređeni put je bio vrlo dinamičan. Bilo je puno toga što nas može činiti zadovoljnim, tu pre sevga mislim na neke uspešne akcje i mobilizacije, mislim na kontinurian rad u okviru nekoliko kampanja koje smo poveli, mislim na uspešan rad i predizbornu kampanju za lokalne izbore u Beogradu prošle godine, uprkos sramnom odbacivanju naše liste.

Puno je toga što nas s druge strane čini nezadovoljnim. Mi prolazimo i dalje kroz složen period, period koji zahteva od svih naših članova puno požrtvovanosti, disciplinovanosti i revnosti u radu. Došlo je do smene generacija u rukovodstvu naše partije, i mnogi od nas koji su ranije bili na odgovornim funkcijama u SKOJ-u dobili su šansu da svoje aktivističko i organizaciono iskustvo pretoče u radu na važnim funkcijama u Partiji. To je izazovan poduvat za mnoge od nas, tim pre što su uslovi našeg delovanja i dalje jako nepovoljni. Mi smo, kao što već rekoh partija siromašnih građana, nemao nikakve finasijere, isključivo se samofinansiramo članarinama i prilozima članova i simpatizera, te su to takođe objektivne poteškoće za učinkovitiji rad koje su direktno vezane za one rezultate koji nas ne čine previše ponosnim.

Ipak je važno da smo mi pokrenuli nekoliko kampanja na kojima radimo planski i dugoročno, to su neke od promena u periodu od kada sam ja na funkciji Genseka, i mislim da je to dobar način i za dalji rad i funcionisanje.

Omasovljenje je važan cilj, oživlajavnje nekih od organizacija koje stagniraju i u Srbiji i u drugim republikama. Koristim i ovu priliku da pozovem radni narod da stupi u redove NKPJ i da zajedno povedemo snažniju i odlučniju brobu za naša prava i položaj, za radničku kontrolu i vlast.

Takođe koristim ovu priliku da poželim srećan Praznik rada – 1. maj radnom narodu, i poručim da mi uprkos svim izazovima i problemima s kojima se suočavamo, s optimizmom gledamo na budućnost, idemo joj u susret i s jakom odlučnošću nastavljamo našu borbu.

Do pobede!

Beograd,

29.04.2019.