200. GODINA OD ROĐENJA MARKSA – IV DEO


„MANIFEST KOMUNISTIČKE PARTIJE"

Manifest je bio prvi u istoriji pravi programski dokument naučnog socijalizma, u kojem su u sažetoj formi obrazložene osnovne ideje marksizma i otvoreno su proglašeni konačni ciljevi, zadaci i metode borbe proleterijata i njegove tek formirane avangarde - Saveza komunista. Napisali su ga doktor filozofije Karl Marks i njegov najbliži saborac Fridrih Engels, po nalogu Saveza komunista. Teoretske osnove "Manifesta Komunističke partije" postavljene su već u delima Marksa i Engelsa: "Sveta porodica"(1845.), "Beda filozofije"(1845-46.), „Nemačka ideologija"i dr.

Proces izrade marksističkog programa Saveza komunista prošao je kroz tri osnovne faze. U prvoj fazi, posle odluke kongresa da se napiše novi partijski program, Centralni komitet (Centralna uprava) Saveza komunista je poslao određen broj teza da se razmotre po organizacijama (opštinama) Tada je Engels učestvovao u razradi "Projekta Komunističkog simbola vere" u vidu 22 pitanja i odgovora. Projekat je sadržao mnogo utopističkih ideja. U leto 1847.g. Centralni komitet u Londonu je poslao u sve okruge na razmatranje, već usvojen na Osnivačkom kongresu u junu, kratki Engelsov "Projekt komunističkog simbola vere". Tokom avgusta -septembra bilo je više predloga novog programa, među njima i predlog "istinskog socijaliste" M.Hesa, ali su svi predlozi kritikovani i odbačeni, pa je Okružni komitet iz Pariza naložio Engelsu da napiše novi program Saveza. U drugoj fazi rada na programu Saveza komunista Engels krajem oktobra prerađuje i dopunjuje "Projekat Komunističkog simbola vere" u "Principe komunizma" (osnovna načela), koji se sastoji od 25 tačaka, takođe, u vidu pitanja i odgovora. Ovaj dosta proširen program "Principa komunizma" je bio predhodna skica, na osnovu koje su Marks i Engels u kratkom roku napisali "Manifesta Komunističke partije".

23.-24.novembra 1847.g. Engels šalje pismo Marksu u kome piše da program u "formi katihizisa" zastareo, neelastičan i nije pogodan kao program partije i zato predlaže da se ovaj tekst preradi i objavi pod nazivom "Komunistički manifest". "Razmisli malo o "Ispovedanju vere". Ja smatram da bi najbolje bilo da se odbaci forma katehizisa i da se ta stvar nazove "Komunistički manifest". Doneću skicu koju sam ja ovde sastavio,ona je napisana u prostom , pripovedačkom obliku"-piše Engels u tom pismu. Engels je još u govoru na II kongresu izneo teoretsko obrazloženje proleterskog internacionalizma i nove devize "Saveza komunista"-"Proleteri svih zemalja, ujedinite se!" . „Razvitak mašinske proizvodnje, -dokazivao je on, izjednačio je položaj radnika u Engleskoj, Francuskoj,Americi, Nemačkoj i drugim zemljama. Pošto je položaj radnika svih zemalja jednak, jednaki su i njihovi interesi, isti je neprijatelj svih njih, zato su radnici dužni da se zajednički bore i da bratskom savezu buržoazije svih nacija suprostave bratski savez radnika svih nacija". Na osnovu "Principa komunizma" Marks i Engels su ,započeli pisanje „Manifesta“ tj. još tokom Kongresa u decembru 1847.g. u Londonu, a nastavili su taj rad u Briselu. Ali pošto je Engels sredinom decembra morao da otputuje u Pariz, konačnu redakciju teksta pod naslovom "Manifest komunističke partije" samostalno je razradio Marks u Belgiji u januaru 1848.g, uoči Februarske revolucije u Francuskoj. Tokom pisanja "Manifesta" Marksova supruga Dženi fon Vestfalen- Marks je tri puta prepisivala ceo tekst ,a pojedine manje delove i više puta.

Engels se ponovo pridružio Marksu u Briselu, pošto ga je francuska policija proterala iz Pariza 31.januara 1848.g. Kada je Engels stigao u Brisel rad na "Manifestu je već bio završen. Iako se smatra da je "Manifest Komunističke partije"zajedničko delo Marksa i Engelsa,Engels u predgovoru engleskom izdanju 1888.g.naglašava: "Iako je "Manifest " zajedničko delo nas dvojice, ipak se smatram obaveznim da utvrdim da osnovna misao, koja čini njegovu suštinu pripada Marksu.Ta je misao u ovome: da u svakoj istorijskoj epohi vladajući način proizvodnje i razmene i društvena struktura koja nužno iz nje proizilazi ,sačinjava osnovicu na kojoj se izgrađuje politička i intelektualna istorija te epohe i pomoću koje se ova jedino može objasniti; da je prema tome cela istorija čovečanstva (od ukidanja primitivnog rodovskog poretka sa njegovom zajedničkom svojinom zemlje) bila istorija klasnih borbi, borba između eksploatatora i eksploatisanih, vladajućih i potčinjenih klasa; da istorija tih klasnih borbi predstavlja jedan red u razvitku, i da je u tome redu sada dostignut stupanj u kome eksploatisana i ugnjetena klasa –proleterijat, ne može da postigne svoje oslobođenje ispod jarma eksploatatorske i vladajuće klase-buržoazije -a da u isto vreme ne oslobodi jednom zanavek celo društvo od svake eksploatacije i svakog ugnjetavanja, od svih klasnih razlika i klasnih borbi."

Čim je krajem januara konačno završio pisanje "Manifesta"Marks je rukopis poslao V.Šaperu jednom od rukovodilaca u Centralnoj upravi (komitetu) Saveza komunista u Londonu. Rukopis je odobren i odmah predat u malu londonsku štampariju,čiji je vlasnik bio član Saveza komunista, Burghart. Asocijacija nemačkih političkih emigranata-radnika i sakupila je 25 funti sterlinga, kupila potrebna štamparska slova i tekst je štampan na gotici.

Prvo izdanje "Manifesta" u hiljadu primeraka štampano je nemačkom jeziku, bez navođenja imena autora, u februaru 1848.g.Londonu. To je bila brošura,od 23 stranice, tamno zelene boje. „Manifest“ počinje opisom tadašnje političke situacije u Evropi: “Bauk kruži Evropom-bauk komunizma.Sve sile stare Evrope sjedinile su se u svetu hajku protiv tog bauka, rimski papa i ruski car, Meternih i Gizo, francuski radikali i nemački policajci. Gde je ona opoziciona partija koju njeni protivnici na vlasti nisu izvikali kao komunističku,gde je ona opoziciona partija koja nije naprednijim opozicionarima kao i svojim reakcionarnim protivnicima vratila natrag u lice prekor koji ih je imao žigosati kao komuniste?Iz ove činjenice izlaze dve stvari. Sve evropske sile već priznaju komunizam kao silu.Uveliko je vreme da komunisti pred celim svetom otvoreno izlože svoja shvatanja ,svoje ciljeve,svoje težnje,te da pričama o bauku komunizma protivstave manifest svoje partije.“ Manifest sadrži četiri poglavlja: I-Buržuji i proleteri. II Proleteri i komunisti. III-Socijalistička i komunistička literatura. IV-Stav komunista prema raznim opozicionim strankama. „Manifest Komunističke partije" se umesto stare devize Saveza „Svi ljudi su braća" završavao borbenim pozivom na ujedinjenje svih radnika: "…Komunisti otvoreno izjavljuju da se njihovi ciljevi mogu postići samo nasilnim rušenjem celog postojećeg društvenog sistema.Neka vladajuće klase drhte pred komunističkom revolucijom. Proleteri u njoj nemaju šta da izgube,osim svojih okova. A dobiće čitav svet! Proleteri svih zemalja ujedinite se!". „Ova mala knjižica vredi cele tomove knjiga :njenim duhom živi i kreće se do današnjih dana ceo organizovani i borbeni proleterijat civilizovanog sveta"-pisao je Lenjin na dan Engelsove smrti 5. avgusta 1895.g. "U tome delu ocrtan je sa genijalnom jasnoćom i bistrinom nov pogled na svet, dosledni materijalizam koji obuhvata i oblast društvenog života, dijalektika kao najsvestranije i najdublje učenje o razvitku, teorija klasne borbe i svetskoistorijske revolucionarne uloge proleterijata, tvorca novog,komunističkog društva. "(Lenjin:"Karl Marks,Kratka biografija,sa izlaganjem marksizma")

NASTAVIĆE SE...