200. GODINA OD ROĐENJA MARKSA – I DEO

Povodom velikog jubileja 200. godina od rođenja Karla Marksa, Nova komunistička partija Jugoslavije (NKPJ) pokreće seriju članaka o biografskim podacima, politčkim i teoretskim doprinosima klasika naučnog socijalizma. Tekstove je pripremio član Sekretarijata NKPJ Branislav Ikić.


KARL MARKS(1818.-1883.) - PERIOD OD 1818.-1849.

Karl Marks se rodio 5.maja 1818.g, Bio je,kako je govorio Engels“ pre svega veliki revolucionar“, genijalni učitelj i vođa svetskog proleterijata, filozof-doktor filozofije. Pisac „Kapitala“ i „Manifesta Komunističke partije“, prvog programskog dokumenta proleterske partije. Od revolucionarnog demokrate i mladohegelijanca u mladosti postao je jedan od osnivača doslednog naučnog pogleda na svet-dijalektičkog i istorijskog materijalizma - naučnog komunizma, jedan od osnivača i vođa prve u istoriji međunarodne radničke komunističke organizacije „Saveza komunista“(1847-52.) ,inspirator i organizator“ Međunarodnog udruženja radnika“- Prve Internacionale(1864.) ,osnivač proleterske političke ekonomije i sociologije , politički novinar, u mladosti pesnik,večiti emigrant…

Marks je razradio teoriju i taktiku internacionalne klasne borbe proleterijata. Dokazao je istorijsku neizbežnost pobede socijalističke revolucije i smenu kapitalističkog društvenog sistema-novim ,naprednijim komunističkim sistemom. Njegovi radovi formirali su u filozofiji-dijalektički i istorijski materijalizam,u ekonomiji-teorije viška vrednosti i u politici-teoriju klasne borbe.Marks je dokazao da samo radnička klasa ,avangarda svih trudbenika ,može da ostvari socijalizam,a jedini put ka ovom cilju je revolucija i diktatura proleterijata.

Porodica i bliski prijatelji zvali su Marksa “Mor“ ili „Mavr“, zbog njegove tamne kože, sjajnih očiju,kao ugalj crne kose i bujne brade. Članovi „Saveza komunista“ su mu se obraćali sa „pere Marx“, čak i pre 1848.g., kada je imao manje od 30 godina.

1818.-1835. - DETINJSTVO I ŠKOLOVANJE U TRIRSKOJ GIMNAZIJI

Karl Marks se rodio u starom pruskom gradiću Triru (Trijeru).Iako je Trir nedavno proslavio 2.000 godina postojanja ,smatra se da je ovaj grad osnovan najmanje 1.500 g.pre n.e. kao antički grad Augusta Treverorum . 1814.g.posle poraza Napoleona Trir je, kao deo industrijski i politički razvijene Rajnske oblasti, pripojen feudalnoj Pruskoj, koja je bila deo Nemačkog saveza od 34 monarhije i četiri slobodna grada (Frankfurta na Majni, Libeka, Hamburga i Bremena ). U to vreme broj stanovnika Trira je, sa 100.000 stanovnika , koliko je imao u IV veku, vreme kada je bio sedište rimskog imperatora Konstantina Velikog, opao na samo 12.000. To je bilo manje nego što je mogao da primi amfiteatar Triru u IV veku ( 18.000 gledalaca). Grad je imao dosta razvijenu kožarsku i tekstilnu proizvodnju , a seljaci iz okolnih sela oko reke Mozel, bavili su se vinogradarstvom. Grad je 1944. teško bombardovan i razoren. Posle rata bio je u sastavu Savezne Republike Nemačke.

Marks se rodio kao treće od devetoro dece poznatog advokata, predsednika kolegijuma trirskih advokata, Hajnriha Marksa i Henrijete, rođene Presburg, holandske Jevrejke. I otac i majka su mu bili potomci čuvenih naslednih rabina. Marksov otac Hiršel (Levi), posle pokrštavanja -Hajnrih , bio je slobodouman čovek, poštovalac francuske prosvetiteljske literature – dobro je poznavao dela Didroa i Lesinga,a pojedine delove iz radova Voltera i Rusoa je znao napamet . Na osnovu pruskog dekreta iz 1816.g. Jevrejima je bilo zabranjeno da se bave pravom i medicinom, pa je Hajnrih Marks bio prinuđen da pređe u hrišćanstvo (luteranstvo) da ne bi izgubio posao pravosudnog savetnika. Karl i ostala deca su pokrštena tek posle smrti bake, 17. avgusta 1824.g., kada je Marks imao šest godina.

Dve godine posle Marksa, 28.novembra 1820.g.u 9 časova uveče, u Barmenu, nedaleko od Esena u Rajnskoj oblasti, kako je zapisano u krštenici evangelističke reformatorske opštine u Elberfeldu-rodio se, u porodici bogatog nemačko-engleskog fabrikanta tekstila u Mančesteru, Fridrih Engels, bliski Marksov drug i saborac. Marks i Engels su po spoljašnjem izgledu bili sušta suprotnost. “Engels, plavokosi German, visoka rasta , s engleskim manirima, uvek brižljivo obučen, strogo pribran ne samo u disciplini kasarne već i kancelarije, poštovanja dostojan član mančesterske berze,učesnik u poslovima i zabavama engleske buržoazije, u njihovim lovovima na lisice i božićnim gozbama… Marks , naprotiv, temeljan , dežmekast, sjajnih očiju i kao ugalj crne lavovske grive, koji nisu mogli da poreknu njegovo semitsko poreklo, ležeran u spoljašnjem držanju, napaćeni otac porodice, koji je živeo daleko od svake buke i društva svetskog grada , predan zamornom intelektualnom radu, neumorni mislilac kome je mišljenje predstavljalo najveće uživanje „ (Franc Mering: “Karl Marks“,237.). Takva dva fizički različita čoveka stvorili su prijateljstvo kome nema ravna, ni u nemačkoj, ni u svetskoj poznatoj istoriji, kako je govorio F.Mering. Od dana kada je 1844.g., na proputovanju iz Nemačke za Englesku, upoznao u Parizu socijalistu Karla Marksa, njih dvojica su postali nerazdvojni drugovi i saborci. „Ko zna za ime Marksa, zna za Fridriha Engelsa“,-pisala je najmlađa Marksova ćerka Eleonora u tekstu “Karl Marks“ . On je bio Marksov alter ego (drugo Ja). Dugo u Nemačkoj nisu odvajali njihova imena, koja će istorija zauvek ujediniti na svojim stranicama“ (Pol Lafarg:“Sećanja na Karla Marksa“). „Marks je Engelsovo mišljenje cenio više od mišljenja bilo kog drugog čoveka, jer je smatrao da je Engels jedina ličnost koja je kadra da mu bude saradnik … Da bi ga ubedio,da bi ga pridobio za neku svoju ideju, Marksu nikakav trud nije bio težak… Marks se ponosio Engelsom… Izvanredno bogatstvo Engelsovog naučnog znanja ushićavalo ga je…“(Lafarg,49.: Prava enciklopedija).

Početkom 1818.g, neposredno pre Karlovog rođenja, advokat Hajnrih Marks je zakupio prostraniju dvospratnu kuću u ulici Brikengase, br.664. u koju se preselio sa porodicom .“Marksova porodica je bila imućna, kulturna, ali ne i revolucionarna“,-pisao je Lenjin u članku „Karl Marks,kratka biografija sa izlaganjem marksizma“. Veliki uticaj na mladog Marksa je imao i njihov sused baron Ludvig fon Vestfalen, viši tajni državni savetnik, svestrano obrazovan čovek. Dobro je poznavao književnost, posebno Šekspira, koga je recitovao na nemačkom i engleskom. Znao je napamet pojedina pevanja iz Homerove „Ilijade i Odiseje“. Proučavao je i Socijal-utopiste(Sen Simona i dr.). U kući je imao bogatu biblioteku… Njegova žena Karolina je bila poreklom iz jedne stare škotske plemićke porodice.

Marks se do oktobra 1830.g. školovao kod privatnih učitelja a zatim je nastavio školovanje u bivšoj trirskoj jezuitskoj, tada sekularizovanoj, Gimnaziju“Fridrih Vilhelm“. U istu školu su išla i deca barona Ludviga fon Vestfalena - ćerka Dženi, buduća Marksova supruga i saborac,i sin Edgar fon Vestfalen, Marksov dobar školski drug. U vreme kada počinju da se stvaraju prva radnička udruženja, Marks piše maturski rad na temu: „Razmišljanje jednog mladog čoveka o izboru zvanja.“ U ovom radu je,između ostalog,napisao i ovo: „…glavni rukovodilac koji treba da nas vodi pri izboru poziva , jeste dobro čovečanstva i naše sopstveno usavršavanje. “24.septembra,posle položenog ispita zrelosti Marks dobija matursko svedočanstvo. U atestu o zrelosti istaknuto je da je Karl Marks pokazao odlično poznavanje nemačkog, latinskog, grčkog i francuskog jezika i matematike.

1835.-1841. - STUDIJE PRAVA I FILOZOFIJE I U BONU I BERLINU

Marks je želeo da studira literaturu i filozofiju ,ali se po očevoj želji, 15. oktobra 1835.g. upisuje na studije prava ,na univerzitetu u Bonu. Međutim, mladi Marks bez očeve kontrole, brzo zapostavlja predavanja iz pojedinih predmeta,zalazi u bonske pivnice, učestvuje u tradicionalnim studentskim dvobojima floretima u klubu studenata iz Trira.Ovi dvoboji su bili ne samo opasni- u jednom od njih Marks je bio ranjen ,nego su bili i zabranjeni. U Bonu Marks sve ređe piše pisma roditeljima ,ulazi u mesni klub pesnika i pisaca „Venčić“,piše poeziju i mašta da ceo život posveti literarnom stvaralaštvu.

Saznavši šta se dešava u Bonu, naročito u klubu studenata iz Trira, u kome je bilo i „večitih studenata “koji su „studirali“ i po 14 semestara, advokat Hajnrih Marks, posle prvog semestra ,u oktobru 1836.g., upisuje svog sina na mnogo strožiji i prestižniji Pravni fakultet Berlinskog univerziteta, na pravne i finansijske nauke. Berlinski univerzitetu je bio čuven i po tome što su na njemu ,ranije, predavali slavni filozof –dijalektičar Georg Vilhelm Fridrih Hegel (1818.)i teolog Šlajermaher.

Tokom letnjeg studentskog raspusta 1836.g. Marks se, u protestanskoj crkvi, tajno verio sa Dženi fon Vestfalen. Ustvari, venčanje nije bilo baš sasvim tajno. Za njega su znali i odobravali su ga Marksov otac i starija sestra Marija.

Za vreme studija u Berlinu Marks ulazi u klub revolucionarno nastrojenih mladohegelijanaca, u kome su uglavnom bili članovi tzv.“Doktorskog kluba“, docenti, nastavnici i književnici , poznati po filozofskoj kritici religije. Jer je „politika tada bila vrlo trnovita oblast, te je zato glavna borba bila uperena protiv religije. A ta borba je , naročito od 1840.g, bila indirektno takođe politička borba.“Prvi ju je pokrenuo Štrausov „ Život Isusov“, pisao je, kasnije Engels. Većina članova kluba je bila starija i po deset godina od Marksa. Najpoznatiji među njima je bio Bruno Bauer, privatni docent Berlinskog univerziteta , koji je između1838-1841.g. štampao seriju knjiga u kojima kritikuje istoriju Otkrovenja i Jevanđelja. Mladi Marks čita Hajneovo delo „Ka istoriji religije i filozofije u Nemačkoj“ i delo, tada mladohegelijanca, Davida Štrausa“Život Isusov“(1835-36.), o odnosu hegelovske filozofije i religije. Štraus ističe ideju da je Isus istorijska ličnost, da je Isusova biografija „naknadno izmišljen mit, i da se Hegelova filozofija ne može pomiriti sa mitovima ,čudesima i mistikom hrišćanske religije. “Bruno Bauer je dokazivao da su Jevanđelijske priče izmislili sami autori. U tom krugu mladohegelijanaca se kretao i mladi Engels,tada (1841-1842.) dobrovoljac u gardijskoj artiljeriji u Berlinu i slušalac predavanja iz filozofije na Berlinskom univerzitetu. Od novembra do decembra 1836.g. Marks piše tri zbirke pesama koje , posredstvom svoje sestre Sofije, šalje „svojoj večno voljenoj Dženi fon Vestfalen, “devojci neobične lepote, neobičnog duha i neobičnog karaktera“(F.Mering). Od februara do marta Marks nastavlja da piše pesme, zatim humoristički roman “Skorpion i Feliks“ i dramu „Oulanem“, dijalog “Kleantes, ili o polaznoj tački i nužnom razvitku filozofije .“Tada objavljuje i svoju prvu pesmu. Ali ubrzo je Marks shvatio da poezija neće biti njegov životni poziv. Kao ni pravo. Umesto za prava Marks se sve ozbiljnije interesuje za izučavanje istorije i teorije umetnosti, a naročito filozofije. Detaljno proučava dela Hegela, redovno odlazi na predavanja mladohegelijanca Bruna Bauera i Eduarda Hansa. U pismu ocu 1837.g.Marks piše: “Morao sam da izučavam pravne nauke, a osetio sam pre svega želju da okušam svoje snage u filozofiji.“

Od jula 1836.g. do početka saradnje u „Rajnskim novinama“ Marks proučava istoriju umetnosti, piše članke protiv romantizma,objavljuje prvi politički članak u „Anegdoti najnovije nemačke filozofije i publicistike“. Izučava najnovije delo Ludviga Fojerbaha „Suština hrišćanstva“,objavljeno 1841, u kome se L.Fojerbah, Hegelov učenik, konačno okreće ne samo protiv teologije, klerikalizma i religiozne ideologije feudalnog društva, već i protiv Hegela, braneći materijalistički pogled na svet. Fojerbah „tretira religiju kao istorijski nastalu pojavu nesvesnog obogotvorenja suštine čoveka“… Jednim mahom „Suština hrišćanstva“ je razvejala u prah protivurečnosti, podigavši, bez okolišenja, ponovo na presto materijalizam. Priroda postoji nezavisno od svake filozofije,ona je osnova na kojoj smo mi,ljudi,koji smo i sami proizvod prirode, izrasli van prirode i ljudi ne postoji ništa, a viša bića, koja je stvorila naša religiozna fantazija, samo su fantastično odražavanje naše sopstvene suštine. Knjiga je odigrala veliku ulogu u daljem razvitku materijalizma. „Oduševljenje je bilo opšte, - pisao je Engels,-mi smo svi u jedan mah bili fojerbahovci“. Marks,takođe, pomaže Brunu Baueru da štampa svoj rad „Trube strašnog suda oglašavaju Hegela ateistom i antihristom“.

10. maja 1838.g. posle duže bolesti, umro je Marksov otac, pravni savetnik Hajnrih Marks. Marksova majka ,nezadovoljna „što Marks nema dobro plaćen stalan posao, nego se zanosi opasnim političkim idejama“, ne samo da nije želela da mu materijalno pomogne, nego je uspela da ga preko suda privremeno liši dela nasledstva. U pismu Rugeu ,u januaru 1843. Marks se žali da je između njega i njegove porodice nastao veliki razdor. „I dok je moja majka živa, ja nemam prava na svoju imovinu.“ Marks je svoje pravo na nasledstvo ostvario sudskim putem tek 1848.g. Posle smrti oca Marks se sve više okreće ka izučavanju filozofije, pa i doktorsku disertaciju bira iz oblasti filozofije, a ne prava. Čitavu 1839.i prvi deo 1840.g. Marks je izučavao antičku filozofiju. 1839.g. po završetku fakulteta Marks piše doktorsku disertaciju na temu:“RAZLIKA IZMEĐU DEMOKRITOVE I EPIKUROVE FILOZOFIJE PRIRODE.“ Disertacija je bila samo deo Marksovog spisa o epikurejskoj, stoičkoj i skeptičkoj filozofiji. Ipak,u tom radu, kako piše Lenjin, Marks još uvek stoji na idealističko –hegelovskoj tački gledišta. 6.aprila on šalje svoju disertaciju dekanu Filozofskog fakulteta Univerziterta u Jeni. Proučivši Marksov rad , Savet fakulteta je ocenio da je to izvanredan rad i odlučio je, 15.aprila 1841.g., da Marksu dodeli akademski stepen doktora filozofije i bez polaganja dopunskih ispita. Imao je tada samo 23 godine.

NASTAVIĆE SE...