SAMO ORGANIZACIJA I DISCIPLINA GARANTUJU POBEDU

Nova komunistička partija Jugoslavije (NKPJ) ukazuje da analiza generalnog štrajka u Fijatu u Kragujevcu (koji je okončan) i obustave rada zaposlenih u Goši u Smederevskoj Palanci jasno ukazuje da bolji štrajkački rezultati nisu postignuti isključivo zbog nedovoljne podrške javnosti.



Kada je reč o generalnom štrajku radnika fabrike Fijat Krajsler automobili u Kragujevcu, koji je trajao od 27. juna do 18. jula, iako nije završen pobedom štrajkača ipak treba naglasiti da je reč o protestu od istorijskog značaja za radničku borbu nakon restauracije kapitalizma u Srbiji. To je bio najorganizovaniji, najborbeniji i najduži generalni štrajk u poslednjih 17 godina koji je i te kako uzdrmao italijanskog privatnog poslodavca i buržoasku pro-imperijalističku Vladu Srbije. Dosad nije zabeležen generalni štrajk tih razmera u jednoj velikoj kompaniji u Srbiji u vlasništvu stranog kapitala. Osnovni zahtevi štrajkača su bili povećanje plate na 45.000 dinara i poboljšanje uslova rada u fabrici. Italijanski buržoaski poslodavac je od samog starta odbijao da uđe u pregovore dok se štrajk ne okonča. Kada je do toga na kraju došlo pregovori između poslovodstva i reprezentativnog sindikata ( Savez samostalnih sindikata Srbije) a čiji moderator je bila Vlada Srbije okončani su time da su štrajkači pristali na mnogo manje od onoga što su tražili. Buržoaski italijanski poslodavac im je ponudio povećanje plata od avgusta za svega 2,2 odsto a od februara sledeće godine za 4,5 odsto. Međutim, kao uslov za to povećanje plata koje nikako nije dovoljno da bi radnici Fijata mogli da obezbede egzistenciju za svoje porodice menadžment Fijata je zatražio da se u novom kolektivnom ugovoru radnici obavežu da neće organizovati štrajkove u naredne tri godine. To je skandalozan i ponižavajući zahtev koji je reprezentativni sindikat u Fijatu SSSS prihvatio čime je počinio veliku grešku. Apsolutno je nemoralno zatražiti sa jedne strane, odnosno aposlutno je neodgovorno prihvatiti takav zahtev sa druge strane. Naime, reprezentativni sindikat će se u novom kolektivnom ugovoru obavezati da zaposlene neće voditi u štrajk čak i u slučaju da se krše njihova radnička prava. Najveći krivac zbog toga što je italijanski buržoaski poslodavac ignorisao zahteve štrajkača za otpočinjanje pregovora je buržoaska Vlada Srbije.Iako je prema aktuelnim zakonskim rešenjima poslodavac dužan da uđe u dijalog za zaposlenima u štrajku istog trenutka kada do njega dođe kako bi se taj spor što pre rešio Vlada je menadžmentu Fijata omogućila da ne pregovarara tako što nije preduzela sankcije prema njemu zbog kršenja važećih zakonskih rešenja u Srbiji. Takođe, iako je na rečima bila uz radnike buržoaska Vlada je u praksi podržavala italijanskog privatnog poslodavca na razne naćine. Jedan od njih je bio i taj što su predstavnici državnog vrha Srbije izjavljivali da Fijat može da ode iz Srbije (što je potpuna besmislica jer je ovde došao samo zbog jeftine radne snage) a da drugi italijanski poslodavci zbog generalnog štrajka ne žele da investiraju u Kragujevac. Na taj način nadležni u Srbiji su širili defetizam među štrajkačima. Međutim ni bezobrazluk italijanskog buržoaskog poslodavca ni otvoreno stavljanje Vlade na stranu stranog krupnog kapitala ne bi sprečilo uspešno okončanje generalnog štrajka da je bilo masovne podrške progresivne javnosti. Na žalost to je izostalo što je buržujima pomoglo da odnesu pobedu. Samo mali broj progresivnih organizacija i pojedinaca, među njima i NKPJ i SKOJ, dali su bezrezervnu podršku pravednom štrajku. Sa druge strane izostala je solidarnost sindikalnih centrala koje nemaju podružnice u Fijatu kao i radnika širom Srbije čije fabrike i preduzeća se nalaze u lošoj situaciji. Da bi generalni štrajk uspeo potrebna je masovna podrška , solidarnost i disciplina radnog naroda. Veliki problem kada je reč o protestu zaposlenih u Fijatu je predstavljalo držanje reprezentativnog sindikata – SSSS koji kao da je ćekao priliku da što pre izađe iz štrajka. Sasvim je jasno da rukovodstvo Saveza samostalnih sindikata Srbije pogrešno smatra da radničke probleme u Srbiji može da rešava uz podršku buržoaske pro-imperijalističke vlasti Aleksandra Vučića. Ako je reč o taktičkom potezu ta taktika je onda katastrofalno loša i nepravilna a ako je u pitanju strateška orijentacija rukovodstva SSSS na neoliberalnu politiku Srpske napredne stranke onda je to veliki skandal i izdaja radničke borbe. Međutim, sama činjenica da je buržoaski poslodavac štrajkačima ponudio nešto pokazuje koliko se krupni kapital plaši organizovane radničke borbe. To je činjenica iz koje treba izvući zaključak da se do uspeha stiže samo bespoštednom borbom koja podrazumeva visok stepen organizovanosti i discipline.

U Goši u Smederevskoj Palanci pak štrajk zaposlenih je ušao u peti mesec trajanja. Do štrajka je podsećamo došlo nakon što je jedan radnik Goše izvršio samoubistvo zbog teške materijalne situacije. To je bila inicijalna kapisla da radnici stupe u štrajk zbog neisplaćenih zarada od 2014. godine. Apsolutni krivac za katastrofalnu situaciju u Goši pored slovačkog buržoaskog poslodavca (koji se sada krije iza of šor kompanije sa Kipra koja je navodno kupila Gošu od ŽOS-a) je kako prethodna tako i sadašnja buržoaska pro-imperijalistička vlast. Tek posle četiri meseca štrajka Vlada Srbije je uputila poziv na razgovor menadžmentu firme sa Kipra koja je navodno vlasnik Goše. Prethodno je dozvolila vlasniku slovačkog ŽOS-a da napravi dug od četiri miliona evra prema državi i 1,8 miliona evra prema radnicima. Kako je Poreska uprava mogla da dozvoli da ŽOS ne uplaćuje doprinose za radnike od novembra 2013. godine pa do danas. S obzirom na situaciju u Goši država je dužna da zbog nepoštovanja zakonskih normi odmah raskine kupoprodajni ugovor sa vlasnikom te fabrike i deprivatizuje je. Nakon toga dužna je da na čelo fabrike koja mora da ostane državnom vlasništvu postavi sposoban i efikasan menadžment koji bi je izveo na „zelenu granu“ a zaposlenima obezbedi redovne zarade. Da bi se to ostvarilo potrebno je da progresivna javnost ne ponovi istu grešku kao u slučaju generalnog štrajka u Fijatu te da svi kojima je pravda i bolji život na srcu kao jedan stanu uz radnike Goše i podrže njihove pravedne zahteve. Samo organizovan i disciplinovan radni narod može da postigne pobedu u borbi protiv diktature krupnog kapitala!

Sekretarijat Nove komunističke partije Jugoslavije

Beograd,

05. avgust 2017. godine