INTERVJU GENERALNOG SEKRETARA NKPJ ZA TURSKI LIST "SOL"

Nedavno je organ Komunističke partije Turske - "SOL" objavio intervju s Generalnim sekretarom naše partije, drugom Aleksandrom Banjancem. Reč je o jednom od najtiražnijih levičarskih listova u Turskoj koji ima dugu tradiciju i višemilionsku čitalačku publiku. Takođe, drugovi iz Turske su priredili i englesko izdanje intervjua koji je objavljen na portalu Međunarodna komunistička štampa (ICP) koji takođe uređuje KP Turske. Intervju prenosimo u celosti.



SOL: U poslednje vreme svedoci smo narastanja reprodukovanih oblika srpskog nacionalizma. Srpska radikalna stranka ratnog zlikovca Vojislava Šešelja dobila je 22 mesta na poslednjim parlamentarnim izborima. S druge strane, Vlada Srbije pokušava da rehabilituje fašističke saradnike, kao što je slučaj s Milanom Nedićem. NKPJ je sprovela niz akcija protesta protiv ovih pokušaja i protiv delovanja fašističkih organizacija na univerzitetima. Kako vaša partija nastavlja da se bori sa svojih pozicija protiv nacionalizma?

Aleksandar Banjanac: Naša partija je oduvek žestoko osuđivala sve forme šovinizma, fašizma, netrpeljivosti i diskriminacije po nacionalnim osnovama kao i raspirivanja takvih sentimenata i stavova.

Neobuzdani nacionalizam kako u Srbiji tako i u drugim republikama bivše Jugoslavije,a i svuda u svetu funkcioniše kao suštinski saveznik vladajuće klase i imperijalističkih interesa u regionu. Njegov interes je dezintegracija radničke klase po nacionalnim osnovama, skretanje pažnje sa suštinskih problema, socijalnih, materijalnih, klasnih, emancipatorskih raspirivanjem najvulgarnijih nacionalističkih poriva, a između ostalog, to postiže istorijskim revizionizmom i rehabilitacijama nacističkih sluga. Boreći se za to da se obelodani i razgoliti ta istina, mi vodimo našu borbu protiv nacionalizma.

Mi to ponavljamo i na protestima protiv rehabilitacija narodnih neprijatelja iz perioda Drugog svetskog rata koji su kao antiheroji postali heroji nacionalista, šovinista, fašista, raznih konzervativaca, svih onih kojima je antikomunizam prva i glavna odrednica, mi to jasno iznosimo našim programom, našim političkim dokumentima, sopštenjima, mi to publikujemo u našim novinama, mi o tome raspravljamo u javnim diskusijama, mi o tome govorimo na našim skupovima.

SOL: Predsednički i moguće još jedni parlamentarni izbori će se održati u Srbiji u ovoj godini. Šta će biti stav NKPJ tim povodom?

AB: Nova komunistička partija Jugoslavije je na svojim organima donela odluka da na predesedničkim izborima, koji će definitvino biti organizovani, za parlamentarne još uvek ne znamo ni da li će biti organizovani, podrži kao predsedničkog kandidata druga Željka Veselinovića, predsednika sindikata „Sloga“ s kojim mi imamo jako tesnu i dugu saradnju. Sindikat „Sloga“ je jedini sindikat iz Srbije koji je član Svetske federacije sindikata - WFTU. Predizborni program formulisan u 10 tačaka druga Veselinovića je socijalan i klasno orijentisan, zalaže se za niz mera koje su u ovlašćenju predsednika republike, a kojima bi pre svega bili zaustavljeni i potpuno anulirani tekući procesi vezani za srozavanje prava radnog naroda, prekid stavljanja državnih interesa u podređen položaj MMF-u, Svetskoj banci, EU i NATO-u, imperijalizmu generalno govoreći, protiv privatizacije preostalih preduzeća u državnom i javnom vlasništvu, raskid stečajnih ugovora i privatizacija, u tom programu se insistira na povećanju iznosa minimalne cene rade, osuđuje se nacionalizam, fašizam i šovinizam, itd.

Smatramo da će čitava kampanja biti dobra prilika da se snažnije čuje gnev radnog naroda i pozove na organizovaniji i jači otpor nametntim merama vladajuće klike.

Napominjem da Republika Srbija ima jedan od najdiskirminatorskijih izbornih zakona kojim su iz izborne utakmice de facto unapred izbačene radničke partije i sve one koje nemaju ogomne koliničine novca, ne za predizborne kampanje, već i za uopšte registraciju političkih partija, što je u Srbiji preskup i mukotrpan proces sam po sebi. To nama umnogome otežava zadatak samostalnog izlaska na izbore, ali će ovi predsednički izbori biti prilika da se zajedno sa Slogom ponovo pojavimo na biralištima.

Očekujemo solidne rezultate, ali pre svega jedan novi impuls u daljem aktivističkom radu, mobilisanju članstva i simpetizera i većoj medijskoj zastupljenosti.

SOL: Pre nekoliko dana voz s reuspostavljene železničke linije između Beograda i Kosovske Mitrovice je bio zaustavljen od strane Kosovskih vlasti zbog dekoracije voza sa sloganom "Kosovo je Srbija" napisanim na 21 jeziku, što je izazvalo novu političku krizu. Koje su vaše prognoze za dalju političku atmosferu u pogledu razvoja situacije na Kosovu?

AB: Najpre bih skrenuo pažnju čitaocima na to da je prostor Kosova i Metohije i dalje okupirana teritorija od strane NATO-a. Tzv. „Republika Kosovo“ predstavlja NATO protektorat u srcu Balkana. Nastanak, tj. unilateralno proglašenje „nezavisnosti Kosova“ direktan je rezultat zločinačke NATO agresije na SR Jugoslaviju 1999. godine, i vojne invazije i okupacije južne srpske pokrajine.

To je bila imperijalistička agresija na jednu suverenu zemlju do tad ne zabeležena u istoriji, jer je mimo bilo kakvih saglasnosti Saveta bezbednosti UN preduzeta. Glavni cilj te agresije kao i potonje okupacije Kosova i Metohije bio je vojna i politička dominacija strateški važnim područjem, kao što je Balkan, odakle pre svega američka vojska ima dobru kontrolu nad širim regionom. Jedna od najvećih vojnih baza SAD van Amerike je „Bondstil“, kod Uroševca na Kosovu. Postoje dokazi o tome da tamo funkcioniše i vojni zatvor u kom se ne zna koliko ima zatvorenika koji se drže mimo bilo kakvog prava i pravde. To je zapravo evropski Gvantanamo. Takođe, u toj vojnoj bazi su radili i bili obučavani mnogi teroristi. U medijima se pojavila informacija da je jedan od najbrutalnijih koljača Islamske države Lavdrim Muhadžer ili pozatiji pod imenom Abu Abdullah al Kosova, bio uposlen i obučavan u „Bondstilu“.

Kosovo je danas nuklearno i vojno kontaminirano područje na kom caruju kriminal i bezakonje i potpuna politička dominacija zapadnih, pre svega američkih imperijalista koji su glavni suvereni Kosova. Dalju podršku svom projektu, tzv. „Republici Kosovo“, daje i nova američka administracija, a Trampov ministar odbrane, Džejms Matis, je već najavio potpunu podršku za formiranje oružanih snaga Kosova. Velika većina naroda Srbije je protiv takvog stanja, protiv okupacije i bezakonja koje na Kosovu vlada.

Srpske vlasti u Beogradu to znaju. Međutim, u istoj meri u kojoj su kosovski političari i administracija lakeji i sluge NATO imperijalista, u toj istoj meri su to i vlasti u Beogradu. Slučaj s vozom je bio strateški pokušaj da se na jedan populistički način u predizbornoj situaciji Vlada Srbije opere za prljave procese i poteze korak po korak priznavanja nezavisnosti Kosova povlađivanjem američkim i drugim zapadnim imperijalistima. Oni su taj voz tako uparadili, poslali ka Kosovu, i pre Kosova sami zaustavili i vratili nazad. Digla se prašina i probudile su se nacionalističke strasti i kod Albanaca i kod Srba, zbog čega je izazvana posebno velika opasnost po preostale Srbe na Kosovu. Nikome to nije trebalo sem vladajućoj partiji u Srbiji. Vlada je dokazala koliko se grčevito bori i ovako niskim i bednim potezima za glasove svojih autentičnih glasača, krajnjih desničara i nacionalista.

Perspektiva i osetljivost tog pitanja, i stanje velike napetosti se neće promeniti sve dok se nastavi stanje imperijalističke okupacije i njihovih nametnutih rešenja. Održiv mir, pomirenje i solidarnost Srba i Albanaca nisu interes NATO-a. I jedni i drugi zapravo su žrtve NATO-a i to nastavljaju da budu, između ostalog, potezima svojih pro-NATO vlada. Balkan treba da pripada narodima Balkana, kada bude odstranjena dominacija imperijliasta, velikih sila izvan Balkana, tek onda možemo da gradimo našu dalju zajedničku budućnost.

SOL: Pozicija Rusije u Ukrajini navela je rukovodstvo EU da uvede embargo Rusiji. U isto vreme Rusija je najavila da će "Turski tok", projekat gasovoda, uključiti i Srbiju u okviru svoje rute. Ubrzo potom, predsednik Rusije Vladimir Putin posetio je Beograd, prilokom čega je upriličena i zajednička vojna parada ruskih i srpskih armija. Vlada Srbije je bila izložena kritici zbog pokazivanja pragmatizma zbog nastavka pregovaračkog procesa sa EU. Kako komentarišete poziciju srpske vlade u vezi ovih odnosa?

AB: Da, Vlada Republike Srbije jeste pokazala pragmatičnost dovođenjem Putina i neuvođenjem sankcija Rusiji, i s druge strane otvorenim podržavanjem profašističke hunte u Kijevu i nelegitimnog predsednika Porošenka kog je premijer Srbije Vučić takođe pozvao da poseti Beograd uveravajući i njega i svoje mentore sa zapada da Srbija priznaje teritorijalnu celovitost Ukrajine. Takav pragmatizam nam ne treba, pragmatizam koji zapravo pruža podršku fašistima.

S druge strane, sama činjenica da EU nije preterano insitirala na tome da Srbija uvede sankcije Rusiji oličava kakav odnos zastupa prema Srbiji, i da joj ne pada na pamet da Srbiju ikada primi u svoj sastav, a mi komunisti u Srbiji, bar eto, na tome smo joj zahvalni. To pokazuje sav besmisao fanatične opijenosti orijentacijom ka EU integraciji od strane Vlade Srbije.

Republika Srbija je svojim ustavom, koji je buržoaski i reakcionaran, koji razume se ne valja, zvanično opredeljena kao vojno neutralna zemlja. Vlast u Srbiji tu svoju vojnu neutralnost, kojom se ustavom obavezala krši na višestruke načine.

I po pitanju posete Putina i vojne vežbe i mitinga s ruskom vojskom vlasti su postupile pragmatično. To su učinile da bi opravdale i na neki način dovele u težu potpisani sporazum s NATO po kom trupe alijanse mogu neometano da koriste vojnu i civilnu infrastrukturu na celoj teritoriji Srbije, srpska vojska i policija ne smeju da zaustave ili ometaju njihov prolaz kroz Srbiju, u slučaju nekog rata mi smo dužni da ustupimo aerdrome, kasarne, bolnice itd. snagama NATO-a.

I takav nam pragmatizam ne treba. Naša je parola „ko ne hrani svoju vojsku hraniće tuđu“. I nama se to sada i dešava. Mi želimo mir, održiv mir, ali i vojnu nezavisnost i stabilnost koje nema dokle strane vojske neometano vršljaju zemljom.

SOL: Pre izvesnog vremena NKPJ je održala svoj kongres. Jedna od najistaknutijih odluka, usvojenih na kongresu je cilj podmlađivanja partije, koja počiva na poverenju prema svojoj omladinskoj organizaciji – SKOJ-u. Šta je očekivani rezultat ove tranzicije u NKPJ?

AB: Proces podmlađivanja rukovodstva je mera koju smo mi preduzeli još pre više godina, a koja se konkretizovala na prethodno održanom 5. vanrednom kongresu naše partije, kada sam ja izabran za novog Generalnog sekretrara NKPJ. Ja imam nepune 34 godine, a u strukturi naših rukovodećih organa kao što su Sekretarijat ili politbiro, i Centralni komitet mi imamo dosta drugarica i drugova i znatno mlađih od mene, računamo negde oko trećine ukupnog broja. Mi se ponosimo činjenicom da je naše rukovodstvo među najmlađim rukovodstvima u komunističkim i radničkim partijama, posebno u našem regionu, i posebno u partijama iz bivših socijalističkih zemalja gde postoji i dalje veliki generacijski jaz.

Naša partija se jasno programski odredila bavljenjem mnogim temama od suštinskog interesa za mlade i budućnost, ali smo uspeli i da mlade uključimo u rad tako da oni direktno doprinose kreiranju vizije budućnosti i borbe NKPJ.

Uprkos svim poteškoćama i limitima mi želimo da u perspektivi stvorimo moćnu radničku partiju u našoj zemlji, moćnu NKPJ koja će pravilno i jasno odgovarati savremenim potrebama borbe radnog naroda naše domovine. Za taj zadatak nam je neophodna maksimalna uključenost mladih koji su stasali i stasavaju u kapitalizmu, koji s nostalgičnim odnosima prema socijalizmu nemaju ništa, već u njemu vide jedinu istinsku alternativu kapitalističkom sistemu, svetu bede, eksploatacije, ratova, diskriminacije, fašizma... Baš kao što je naša partija demonstrirala veliko poverenje u mlade ljude, nastojimo i da sami zavredimo još veće poverenje mladih.

SOL: Zašto koristite ime Jugoslavije koja je danas podeljena u više država, kao vašu nacionalnu političku odrednicu, a ne ime Srbije?

AB: Pre svega treba reći da mi ne negiramo istorijsku činjenicu da Jugoslavije više nema, da je ona rasparčana u niz manjih državica kojima se lako manipuliše i koje se cede do zadnje pare i zadnjeg resursa.

Mi smo danas jedina politička partija koja ima otvoreno projugoslovenski vid nacionalne orijentacije. Smatramo da nacionalna pitanja na tlu bivše Jugoslavije treba rešavati poštujući potpuno pravo svih naroda na svoju nacionalnu samobitnost iako u prošlosti, pa i u socijalističkoj Jugoslaviji mnoga nacionalna pitanja i problemi nisu bili rešeni na najbolji način. To se ocrtavalo i na primeru granica jugoslovenskih republika koje su po nacionalnim osnovama napravljenje. One su, između ostalog, bile jedan od povoda i razloga ratnih sukoba, iako mi i danas imamo brojna nerešna pitanja na tom osnovu.

To nisu jedina nerešena pitanja. Prostor bivše Jugoslavije nije dosegao održiv mir posle ratova ’90 tih. Postoji stanje zamrznutog konflikta koje se sve češće, posebno u skorijem periodu, otopljava i eskalira u sve konkretnije sukobe i probleme, međunacionalne i međudržavne.

Tu dolazimo i do glavne suštine i izvora problema, a to je imperijalizam. Mi smo stava da je za razbijanje naše socijalističke domovine Jugoslavije najodgovorniji Zapadni imperijalizam čiji je istinski interes bio potpuna dezintegracija prostora bivše Jugoslavije po svim osnovama, i ekonomskim, privrednim, vojnim, nacionalnim, socijalnim, pa i kulturnim, naučnim, itd. Po svim ovim pitanjima mi zaostajemo za čitavu jednu epohu u odnosu na period od pre razbijanja Jugoslavije. Zapadni imperijalisti, u prvom redu, ostvarili su svoje interese rasparčavanjem Jugoslavije i nametnuli se kao jedini suvereni ove teritorije s poslušnim nacionalnim političkim, kriminalnim i ekonomskim strukturama, koje su u procesima, kao što je privatizacija na primer, videli vlastitu šansu.

Kada bismo se mi odrekli Jugoslavije, to bi značilo da bismo priznali njeno razbijanje kao legitimno. To bi značilo i da mi priznajemo NATO okupaciju Balkana. Mi smatramo da je danas neophodno da se sve progresivne snage ujedine protiv okupacije Balkana.

Treba reći i da je naša partija osnovana još dok je postojala SFR Jugoslavija, a potom, po razbijanju te zemlje, Srbija i Crna Gora su formirale uniju pod imenom SR Jugoslavija koja se tako zvala sve do 2003. godine.

Takođe mnogi ljudi se danas i dalje deklarišu nacionalno kao Jugosloveni na našem području, i to su po pravilu progresivni ljudi s jakim otklonom ka nacionalizmu, šovinizmu ili drugim konzeravtivnim stavovima. Oni pružaju jaku podršku našoj partiji.

SOL: Vaša partija ima različitu poziciju od Saveza komunista Jugoslavije u odnosu na SSSR i ideal socijalizma. Na koje se tradicije oslanja NKPJ?

AB: Tako je, mi imamo suprotan stav po mnogo čemu od Saveza komunista Jugoslavije, npr. kada je u pitanju uloga SSSR-a u iskustvu izgradnje socijalizma, kao i kada su brojni principi društvene izgradnje na doslednim osnovama naučnog socijalizma.

Mi smo stava da je rukovodtsvo KPJ, a kasnije Saveza komunista posle 1948. godine i razlaza s međunaordnim komunsitičkim pokretom skrenulo na liniju oportunizma i revizionizma. Ipak, iako reizionistički, to je bio socijalizam sve do svog sloma i rasturanja Jugoslavije.

Da se razumemo, i SSSR je imao svojih revizionističkih faza npr. posle 20. kongresa, ali je sve dok je postojao, u čitavoj hadnoratovskoj fazi, predstavljao istinsku opoziciju i kontratežu imperijalizmu. Hladnoratovski sukob je bio zapravo klasni sukob, s jedne strane su stajali imperijalisti s druge narodne demokratije. U takvoj situaciji Jugoslavija je zauzela neutralan stav. Jugoslovenski treći put, kao i svaki treći put, kako pravilno objašnjava Lenjin, tu je da negira drugi put, istinsku opoziciju dominantnom modelu. U toj situaciji Titova Jugoslavija staje na čelo Pokreta nesvrstanih. To prividno nesvrstavanje je zapravo svrstavanje na stranu imperijalista, što je Jugoslavija potvrdila, vašim će čitaocima biti poznato, i pokušajem formiranjem „malog NATO-a“ zajedno s Grčkom i Turskom pedesetih.

Bilo je mnogo nedoslednosti u tom jugoslovenskom socijalizmu, samodeklarisanom kao „samoupravnom“ i mi se ne smatramo nastavljačima te linije. Tito i tadašnje partijsko rukovodstvo su imali herojsku ulogu u organizovanju Narodnooslobodilačke borbe, u pokretanju ustanka protiv fašizma i u realizaciji naše revolucije. Mi i sada pevamo pesme o Titu vezane za Narodnooslobodilačku borbu i odajemo mu priznanje za tu jako važnu istorijsku epizodu. Ali, na žalost, principima revolucije koju su sami izveli, većinom nisu ostali dosledni, već su preuzeli ulogu „Trojanskog konja“ u međunarodnom komunističkom pokretu i korak po korak išli ka restauraciji kapitalizma.

Naša partija se smatra idejnim nastavljačem progresivne borbe radničke klase koja se organizovano vodi praktično od formiranja naše moderne države u 19. veku i potom formiranja Soijademokratske stranke, koja kasnije prerasta u Komunističku partiju Jugoslavije, koja je sve do 1948. stajala na doslednim pozicijama naučnog socijalizma, proleterskog internacionalizma i linije III Internacionale i Kominforma. Te partije i tih boraca mi smo nastavljači.

25. 02. 2017. godine