BREGZIT NIJE DOVOLJAN – DA NE OSTANE NI KAMEN NA KAMENU OD IMPERIJALIZMA

Građani Britanije su na referendumu održanom 23. juna većinski odlučili da napuste Evropsku uniju. Nova komunistička partija Jugoslavije pozdravlja ovakvu odluku naroda Britanije, jer ona predstavlja uvertiru u definitivno rušenje trulog imperijalističkog saveza – EU.



Pored pada funte i berzanskih deonica na britanskom tržištu, pale su i nade briselskih birokrata da do „bregzita“ neće doći. Panika, strah i nesigurnost zavladali su rukovodećim birokratskim strukturama u EU. Govori se o reformi EU, o sledećim potezima rukovodećih tela ovog imperijalističkog saveza, čak i o strategijama kako da se Britaniji što više oteža formalna procedura za istupanje, kako bi se i ostale članice obeshrabrile da krenu njenim putem.

Suština je u tome da je „bregzit“ pre svega posledica duboke krize koja vlada u EU još od otpočinjanja krize kapitalizma 2008. Karakter te krize je vezan za prirodu kapitalizma, njegov neravnomeran razvoj i nejednak odgovor na krizu, koji je porodio nove protivrečnosti među zemljama članicama i produbljivanje nejednakosti među njima. Nova utakmica koju je stvorila kriza, u grabljenju i očuvanju zgrabljenog kolača alavog imperijalizma, razlog je inicijativa za većom suverenošću, ekonomskom, nacionalnom, političkom i drugom na kojoj inistiraju pojedine rukvodeće kapitalističke strukture. Razlog zašto je baš Britaniji pošlo za rukom da bude prva od članica koja napušta ovaj imperijalistički savez, leži u činjenici da je Britanija sama po sebi velika imperijalistička sila, dovoljno velika da ne pristane na pokušaje nametanja interesa nemačkog ili francuskog imperijalizma. Samim tim što je imperijalistička sila, Britanija ima i unutrašnje antagonizme, pa su tako mnogi unutrašnji faktori iz redova krupnog kapitala, zagovarali opstanak u uniji rukovodeći se isključivo svojim ličnim interesima i pozicijama na evropskom tržištu, i zajedno s drugim evropskim, ali i američkim imperijalistima, na složenom globalnom tržištu. I jedan i drugi razlog, i za opstanak i za napuštanje, posmatrano iz ove perspektive ne donosi ništa dobro radnom čoveku, i ne zastupa njegove interese. I jedan i drugi razlog pokušaji su krupnog kapitala da nađe izlaz iz krize u koju se sam upleo i za koju je isključivo odgovoran. Razlog zašto se „bregzit“ desio baš sada, a da podsetimo Britanija je članica EU (odnosno Evropske zajednice) još od 1973. godine, govori o dubini krize koja vlada, kako u EU, tako i uopšte u savremenom kapitalizmu.

„Bregzit“ kampanju su, između ostalih, vodile u Britaniji, a podržavale i van Britanije, pojedine jako rekacionarne snage, koje danas likuju zbog istupanja Britanije iz EU. Mi njihove pozicije ne podržavamo, s njihovim se razlozima ne slažemo. Glavni razlog za njihovo likovanje je stanovište „ugroženosti nacionalne suverenosti Britanije“, odnosno i ostalih zemalja u EU, posebno u svetlu izbegličke krize, tj. straha od izbeglica koji najrekcionarniji elementi šire Evropom. Umesto da se osudi imperijalistička politika, uticaji krupnog kapitala koji stvara ratove iz potrebe da otme resurse i bogatstva drugih naroda, umesto da se osude uzroci, oni osuđuju posledice i za strah i gnev optužuju izbeglice. Time oni potvrđuju svoj slugerski odnos prema imperijalistima i samo produbljuju agoniju i beznađe naroda Evrope, zahvaljujući čemu i postoje, opstaju i u mnogim slučajevima jačaju.

Njihovi su razlozi dakle pogrešni, ali mnogi građani u Britaniji su glasali za veću „narodnu suverenost“, kako su to definisali britanski komunisti, koja podrazumeva suverenost u odnosu na imperijalističke poluge – EU, NATO, MMF i druge. Potreba za ovom suverenošću, i ovaj glas za istupanje iz unije koja se ne može reformisati, koja se ne može humanizovati, koja je stvorena kako bi bogati bili još bogatiji, a siromašni još siromašniji, je glas koji mi u celosti podržavamo, koji odražava prave razloge zbog kojih mi podržavamo „bregzit“ i protivimo se EU. Ovaj glas je ujedno i glas protiv rastuće bede i nezaposlenosti u Evropi, protiv mera štednje, protiv bezizlaznosti iz istorijskog ćorsokaka u koji je Evropa dospela, protiv krupnog kapitala i monopola, glavnih krivaca za stizanje u taj ćorsokak, protiv rata i širenja opasnih tenzija i sukoba širom Evrope i sveta. Pored komunista u Britaniji, ovaj glas su podržali i ostali progresivni ljudi, mnogi sindikati i razne antiimperijalističke inicijative. Ovaj glas predstavlja novu nadu za radničku klasu i najšire narodne slojeve u Britaniji. On može imati veliki istorijski uticaj samo ako se nastavi sa insistiranjem na slomu svih imperijalističkih poluga u Britaniji, kako ne bi ostao kamen na kamenu od imperijalizma. Izlazak iz NATO-a, iz međunarodnih finansijskih asocijacija i saveza pod patronatom imperijalizma, slamanje monopola krupnog kapitala, samo su neki od brojnih dugoročnih ciljeva koji stoje pred progresivnim ljudima u Britaniji. Izlazak iz EU je dobar, ali nije dovoljan.

„Bregzit“ je pokazatelj neminovne propasti Evropske unije. Ta važna i očigledna potvrda koja je stigla iz Britanije i koju će sigurno uskoro slediti i druge zemlje, mora biti uzeta u obzir i u Srbiji i njenom „evroatlanskom putu bez povrtaka“. Pored toga što je ovaj imperijalistički savez u prošlosti igrao izrazito neprijateljsku ulogu prema našoj zemlji i narodu, on i danas nameće nove pritiske i nevolje, poput insistiranja na priznavanju nezavisnosti Kosova. „Bregzit“ pored ostalog predstavlja samo još jedan u nizu pokazatelja besmisla „evrofanatičnosti“ vlasti u Srbiji, koja je spremna da se odrekne dela svoje teritorije i svog suvereniteta, a time i ugleda i digniteta zemlje i naroda, zarad neodržive, nerelane i pogubne integracije koja je u isključivom interesu stranog i domaćeg krupnog kapitala.

EU će se sasvim izvesno raspasti, a narodima Evrope predstoji da taj proces poguraju i ubrzaju, između ostalog i onako kako su to učinili Britanci. Potom predstoji i mučna ali pravedna borba da EU ne bude zamenjena još drakonskijom eksploatatorskom proimperijalističkom politikom, već politikom progresa, solidarnosti i socijalizma.

Sekretarijat NKPJ,

24. 06. 2016.