ПРИВАТНИ КАПИТАЛ ШТЕТНО ПОВЛАШЋЕН ТОКОМ СУЗБИЈАЊА КОРОНАВИРУСА
Након 52 дана окончано је ванредно стање које је Влада Србије увела у циљу сузбијања корона вируса у нашој земљи. Иако је у својој силазној путањи корона вирус је и даље присутан и очекује се да нестане почетком јуна. Да ли ће бити другог таласа, с обзиром да је реч о мутираном вирусу који иначе имају карактеристику да изумру, преостаје да се види.
Нова комунистичка партија Југославије (НКПЈ) је подржала увођење ванредног стања али искључиво у циљу сузбијања опаке епидемије а никако да би га Влада Србије искористила за напад на права радног народа. Буржоаске власти су урадиле баш оно против чега се НКПЈ изричито изјаснила, а то је злоупотреба ванредног стања у интересу крупног капитала уз употребу репресивних и казнених мера против припадника радничке класе. Тако је, под лажном и срамном оптужбом да “шири панику” ухапшен Славиша Пајовић, радник фабрике Јуре у Рачи који је у разговору са колегама изразио забринутост да би у погонима те јужнокорејске приватне компаније могло да дође до евенталне заразе корона вирусом јер је немогуће за траком одржавати социјалну дистанцу а претходно је неколико радника фабрике Јура у Лесковцу заражено том епидемијом. Полиција је након тог разговора безразложно ухапсила Пајовића који се залагао за исте оне мере као и стручна јавност а то је смањење контаката и социјалну дистанцу због чега је потпуно ирационално ноћ провео у притвору. Поштен радни човек који никад у животу није направио било какво кривично дело потпуно невин је држан у притвору под безочном оптужбом. Сутрадан је Пајовић пуштен из притвора а против њега је пред надлежним органима покренут поступак. Потпуно је јасно да је Славиша Пајовић ухапшен како би послужио као пример и опомена радним људима да никако не преиспитују одлуке крупног капитала те да морају да раде и у време највеће кризе након Другог светског рата, пандемије корона вируса. НКПЈ захтева да се поступак против Славише Пајовића одмах обустави а надлежни који су га ни кривог ни дужног стрпали у затвор попут криминалца су дужни да му се извину
Док је према грађанима примењивала мере најстрожег карантина, који је некада подразумевао и вишедневну забрану изласка из њихових домова, буржоаска власт је истовремено дозвољавала приватном капиталу да ради готово несметано. Пример је грађевинска индустрија која у значајнијој мери и није прекидала свој рад. На већини приватних градилишта се не примењују мере социјалног дистанцирања нити радници располажу неопходном заштитном опремом. На тај начин је буржоаска власт показала да је сервис крупног капитала коме је обезбедила стицање високих профитних стопа експлоатацијом туђег рада а истовремено је тиме у условима ширења епидемије корона вируса угрожено здравље радника у приватним предузећима који су имали радну обавезу да долазе на посао.
Једна од највећих грешака буржоаске власти је што након што су корона вирусом заражени радници у “Јури” у Лесковцу и запослени у руднику “Соко” код Соко Бање није донела одлуку о обустављању привредних активности свих оних делатности које нису од значаја за несметано функционисање живота на 14 дана. Да је то учињено, да су активности привреде биле заустављене до завршетка првомајских празника, не би дошло до накнадног заражавања једног броја радника у фабрици “Јура” у Лесковцу. НКПЈ истиче да лихварски интереси страних и домаћих приватних експлоататора никако не могу да буду важнији од живота и здравља радног народа.
Такође, мере за подршку привреди које је донела Влада Србије су такве да мотивишу грамзиви приватни капитал да отпушта раднике и на тај начин повећава своје профитне стопе. То му омогућава одлука да ће паре из буџета добити и оне приватне фирме које отпусте до 10 одсто запослених као и све раднике који нису у сталном радном односу. Том срамном одлуком као и оном да помоћ од 100 евра понуде и тајкунима и повлашћеној средњој класи уместо да на њу имају права само радни људи са платама до 70.000 динара те да она у том случају буде знатно већа а нарочито за оне који су највише социјално угрожени, буржоаска власт је још једном јасно демонстрирала да је сервис интереса крупног капитала а не радног народа.
Још једна од бројних грешака власти у борби за обуздавање корона вируса је што приватним послодавцима декретом није наредила да не отпуштају раднике па је због тога више хиљада њих остало без посла и могућности да обезбеде егзистенцију својим породицама током кризе у којој се нашао читав свет.
Велика грешка је и што се није масовно тестирало јер је то а не увођење карантина најмоћнији вид борбе против корона вируса. Масовно тестирање у Србији је због недостатака тестова наступило тек пред крај епидемије а не на њеном самом почетку када је то било најважније. Земље које су вршиле масовна тестирања су постигле изванредне и неупоредиво боље резултате од власти у Србији у сузбијању корона вируса. То су Кина, Вијетнам, Лаос, ДНР Кореја, Куба и Белорусија. Ниједна од ових земаља због интензивног тестирања заражених на самом почетку кризе, сем Кине која је на жалост не својом кривицом на било који начин била жариште епидемије, није морала да примењује веома непопуларну и показалало се не довољно учинковиту меру масовног карантина. Ту меру су поред Србије примењивале само још неке земље које нису имале довољно здравствених капацитета за борбу против опаког вируса па су користиле карантин као доминантан облик борбе што је метода из 19 века. Карантин има своју сврху свакако, сви заражени и они који су били у контакту са њима треба да се налазе у њему, али у случају масовног тестирања није потребно држати највећи број становништва у карантину. То није рађено у Кини и сви из власти и струке у Србији који тврде супротно не говоре истину. У Кини су у карантину била само интензивно заражена подручја а никако цела земља како тврди српска власт али и буржоаска опозиција која због идеолошких предрасуда мрзи славну Народну Републику Кину.
НКПЈ је поздравила то што је Влада Србије сасвим правилно позвала кинеске експерте да нам помогну у борби против корона вируса. Међутим, исто тако је направљена велика грешка што позив нису добили и лекари Кубе, земље која је пружила огроман допринос и солидарност у великом броју земаља у сузбијању корона вируса. У првом реду у Италији, која је међу најпогођенијим државама када је реч о овој опакој зарази.
Грешка је начињена и што приватним послодавцима није наложено да обезбеде превоз за запослене који су имали радну обавезу јер нису могли да обављају свој посао од куће. Уместо тога они су морали да се ослањају на веома лимитиран, нередован и редукован градски саобраћај што им је стварало велике проблеме да стигну до посла.
Велики уступак приватним послодавцима, што на жалост може угрозити здравље запослених и поспешити могућност другог таласа епидемије, је то што се привреда знатно раније него што је то потребно, с обзиром на новчану помоћ државе, враћа у рад у пуном капацитету. То је због заштите здравља грађана и неопходне предострожности, јер епидемија корона вируса није искорењена, требало одгодити све до 1. јуна.
Оно што је потребно нагласити је то да су добри резултати које је Србија постигла у борби против корона вируса првенствено заслуга радних људи, то јест медицинских и трговачких радника, запослених у сектору доставе, поштанских радника, запослених у сектору транспорта, војника, полицајаца и свих осталих људи који живе од свог рада. Исто тако заслуге за добре резултате у борби са корона вирусом припадају систему медицинске заштите у Србији који је иако осакаћен у капиталистичкој транзицији заснован на темељима постављеним током социјалистичке изградње наше земље. Управо то наслеђе, у првом реду знање и обука медицинских радника, му је омогућила успешан приступ сузбијању заразе.
Сходно томе потпуно је јасно да треба улагати много више у здравство, да положај радника у здравству материјално мора да буде унапређен, да приватне болнице као потпуно некорисне, што је јасно показала криза у којој се налазимо, треба одмах укинути и забранити комерцијализацију здравства а све приватизоване фабрике лекова, попут Галенике деприватизовати и вратити у руке државе то јест народа.
Потпуно је јасно да ће буржоаска власт и крупни капитал у Србији и током наступајуће економске кризе, као што је био случај и са оном из 2008. године, покушати да сав терет свали на плећа радног народа, како би себи обезбедила уносне и лаке зараде експлоатацијом туђег рада и у кризним условима. Основни задатак прогресивног радничког покрета је да се супротстави таквим подлим намерама буржоазије.
Да би се радни народ учинковито и организовано супротставио антинародним мерама буржоазије у наступајућој економској кризи неопходно је формирање уједињеног Народног фронта, сачињеног од припадника радничке класе, сеоског пролетаријата, студената, пензионера, омладине, незапослених, Југословена и поштене интелигенције. Само уједињени, организовани и борбени, потлачени у Србији могу се изборити за своју егзистенцију и основна права!
Секртаријат НКПЈ,
Београд,
10. 05. 2020.
